Ричард Карлајл — разлика између измена

м
pravljenje sablona Cite book
м (pravljenje sablona Cite book)
м (pravljenje sablona Cite book)
Како би зауздала штампу, влада је подигла порез на новине који је успостављен 1712. са 1 на 3 халфпенија 1797. а затим на 4 пенија 1815. Од децембра 1819. је постављена минимална цена од 7 пенија, уз додатна ограничења. У време кад су радници зарађивали мање од 10 шилинга (120 пенија) недељно, то је значило да тешко да могу да приуште радикалне новине, и издавачи су покушавали да користе разне стратегије како би избегли плаћање пореза. Групе људи су удруживале средства у читалачка друштва и претплатничка друштва како би заједно купили књигу или часопис, и често су их читали наглас једни другима као што је то био случај са [[Џејмс Вилсон (револуционар)|Џејмсом Вилсоном]].
 
1821, Карлајл се декларисао као [[атеизам|атеиста]] (претходно се сматрао [[деизам|деистом]])<ref>{{Cite book|title=The Making of the English Working Class|author=E.P. Thompson|publisher=Penguin|year=1968|pages=796}}</ref> и објавио је своје ''Обраћање научном човеку'' ({{јез-енгл|Address to Men of Science}}) где се залагао за материјализам и образовање. Исте године, Џејн Карлајл је осуђена на две године затвора због бунтовничке клевете, и њену позицију издавача је преузела Карлајлова сестра Мери. Након шест месеци, и она је осуђена по истом основу. Исти поступак је поновљен са осам његових радника, а преко 150 људи је послато у затвор због продаје ''Републиканца''. Карлајлова казна је истекла 1823. али је одмах поново ухапшен и врађен у затвор због неплаћања казне од 1.500 фунти, тако да је поступак настављен док на крају није пуштен 25. новембра 1825. У следећем издању ''Републиканца'', изразио је наду да ће његово дуго тамновање довести до слободног објављивања радикалних политичких идеја. Пример подршке коју је добијао из целе државе је била новчана помоћ коју му је у затвор послало четрдесет радника из села [[Ханслет]] из Западног Јоркшира, уз пратеће писмо у име тих „пар пријатеља истине и правде“.<ref>The Republican, volume 8. стр. 107{{page|year=|id=|pages=.}}</ref>
 
Затим је објављивао журнале ''Лав'' ({{јез-енгл|The Lion}}) који се борио против дечије радне снаге, и ''Промптор'' ({{јез-енгл|The Promptor}}). Тврдио је да „једнакост између полова“ треба да буде циљ свих реформатора, а 1826. је објавио ''Књигу за сваку жену'' ({{јез-енгл|Every Woman's Book}}), која се залагала за контролу рађања и сексуалну еманципацију жена.
363.220

измена