Северна Америка — разлика између измена

м
Бот: исправљам преусмерења
м (pravljenje sablona Cite book)
м (Бот: исправљам преусмерења)
Касније, други картографи су проширили име Америка и на северни континент, а од 1538. године [[Герхард Меркатор]] је на својој мапи света искористио име Америка за читаво копно западне хемисфере.<ref name="Cohen">{{cite web|url=http://www.uhmc.sunysb.edu/surgery/america.html |title=The Naming of America: Fragments We've Shored Against Ourselves |last=Cohen|first=Jonathan|accessdate=03. 02. 2014}}</ref>
 
Неки тврде да је уобичајено да се користи презиме за именовање открића, осим у случају племства, тако да би име континента настало по имену Америга Веспучија могло да буде проблематично.{{sfn|Lloyd|Mitchinson|2006|pp=95}} [[Рикардо Палма]] предложио је 1949. године извођење имена из планина Америка у Средњој Америци - Веспучи је први открио Јужну Америку и планине Америка у Средњој Америци, које повезују његова открића са открићима [[КристоферКристифор Колумбо|Кристофера Колумба]].
 
[[Алфред Худ]] је 1908. године предложио теорију да се континенти назову по велшком трговцу из Бристола - [[Ричард Америке|Ричарду Америкеу]], за кога се верује да је финансирао истраживачко путовање [[Џон Кабот|Џона Кабота]] од Енглеске до [[ЊуфаундлендЊуфаундланд|Њуфаундленда]]а 1497. године. Неки верују да је Америка добила име по шпанском морепловцу који је имао древно визиготско име ''Амаирик'', док други верују да корени имена потичу из индијанског језика.<ref name="Cohen"/>
 
== Физичке одлике ==
[[Датотека:Moraine Lake 17092005.jpg|300px|мини|Стеновите планине]]
За Северну Америку карактеристично је меридијанско пружање великих рељефних целина. То су високи и геолошки млади планински ланци с великим међупланинским котлинама на западу и старије и ниже [[Апалачке планине]] на истоку. Централним делом континента, од Северног леденог океана до Мексичког залива, пружа се пространо низијско и равничарско подручје. На североистоку је старо и равно копно [[Канадски штит]]. Највећи део Средње Америке чине млађе веначне планине с висоравнима, природни наставак [[Кордиљери|Кордиљера]] на северу.<ref>[https://web.archive.org/web/20120722022527/http://egsc.usgs.gov/isb/pubs/booklets/elvadist/elvadist.html United States Geographical Survey (USGS)]</ref> Рељефна структура увелико одређује дужину речних токова и величину поречја и сливова. Притоке Тихог океана углавном су краће, осим река Колумбије и Колорада које одводњавају највећи део међупланинских басена и које су се пробиле до пацифичке обале. Од великих река на северу истичу се [[Макензи]] и [[Јукон]], а на истоку [[Сен Лорен]] и [[Хадсон (река)|Хадсон]]. Велике реке су [[Охајо (река)|Охајо]] и [[Тенеси (река)|Тенеси]], али оне не теку у Атлантски океан, већ према западу до [[Мисисипи (река)|Мисисипија]]. Мисисипи је, поред [[Мисури (река)|Мисурија]], највећа река која прикупља мање реке с трећине површине САД, а улива се у Мексички залив. У тај залив улива се и [[Рио Гранде]] (мексички [[Рио Гранде|Рио Браво]]). Извире у [[Стеновите планине|Стеновитим планинама]], а у доњем делу тока граница је између САД и Мексика, односно Англоамерике од Латинске Америке. [[Велика језера]] ([[Горње језеро]], [[Мичиген (језеро)|Мичиген]], [[Хјурон (језеро)|Хјурон]], [[Ири (језеро)|Ири]] и [[Онтарио (језеро)|Онтарио]]) имају највећу запремину слатке воде на свету, иако су по површини мања од Каспијског језера. Заједно са реком Сен Лоренс чине важан пловни пут из срца континента према Атланском океану. На планинском западу истиче се [[Велико слано језеро]] у ендоеичком делу континента, а у Средњој Америци највеће језеро је [[Никарагва (језеро)|Никарагва]]. Мања или већа језера широм Канаде остаци су велике ледене капе плеистоценске глацијације.<ref name="Америка"/>
 
=== Клима ===
|-
| [[Датотека:Flag of Saint Lucia.svg|20п| Света Луција]] [[Света Луција]]
| [[Кастриз|Кастрис]]
| [[Кастри]]с
| [[Уставна монархија]]
| style="text-align:right;"| 616
| style="text-align:right;"| 435
|-
| [[СентСен Бартелеми|Свети Бартоломеј]]
| [[Густавија]]
| {{застава|Француска}}
| style="text-align:right;"| 29
|-
| [[ТурксТеркс и КајкосКејкос|Острва Туркс и Каикос]]
| [[Коберн Таун]]
| {{застава|Уједињено Краљевство}}
! Позиција
! Држава
! [[Бруто домаћи производ|БДП]] <small>(2014)</small><br /><small>у милионима америчких долара</small>
|-
| 1 ||align=left|{{flag|САД}}<ref name="cia-us">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/us.html |title=United States, Economy |publisher=U.S. Central Intelligence Agency |accessdate=01. 06. 2011}}</ref> || 17,419,000
| 10 ||align=left|{{flag|Тринидад и Тобаго}} || 28,874
|}
Северна Америка је у економском погледу неравномерно развијена. Постоје велике разлике између држава Англоамерике (САД и Канада), које су с Европском унијом и [[Јапан]]ом најразвијенији део света,<ref name=AIA>{{harvnb|Waugh|2000|pp=563, 576–579, 633, 640}}</ref> и земаља Средње Америке које су већином на граници сиромаштва, мада међу њима има знатних разлика. У најсиромашнијој земљи, [[Хаити]]ју, [[Бруто домаћи производ|БДП]] по становнику на нивоу је најнеразвијенијих афричких држава.<ref name="UNDP">{{cite web|url=http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2010_EN_Complete.pdf|format=PDF|archiveurl=https://web.archive.org/web/20101108160356/http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2010_EN_Complete.pdf|archivedate=08. 11. 2010.|title=2010 Human development Report|publisher=[[Програм Организације уједињених нација за развој|United Nations Development Programme]]|accessdate=06. 05. 2011|pages=148-151}}</ref> У САД и Канади живи само 5 % човечанства које ствара чак трећину БДП света. Обе земље имају велика природна богатства, високоразвијену пољопривреду с производњом знатних вишкова хране, и разноврсну индустрију. Остале земље обележава монокултурна пољопривреда с оријентацијом на једну или неколико култура које се често узгајају на [[плантажа]]ма. Већина тих држава економски је зависна од америчког капитала што условљава и знатну политичку потчињеност. Велика економска повезаност највећих северноамеричких држава - САД, Канаде и Мексика - одражава се у обиму и токовима њихових спољнотрговинских размена, Канада и Мексико чак 7/10 своје робне размене са светом обављају са САД. С друге стране, САД размењује више робе с Канадом него с Европском унијом и више с Мексиком него с Јапаном. САД, Канада и Мексико удружиле су се 1994. године у бесцаринску зону која је уз ЕУ највећа на свету. То је ''-{[[НАФТАСеверноамерички споразум о слободној трговини|NAFTA]]}-'' (''-{North American Free Trade Agreement}-'') која обухвата подручје на коме живи више од 430 милиона становника и којој је циљ да у року од петнаест година уклони препреке несметаном протоку робе и радне снаге ради подстицања равномернијег економског развоја и равноправнијег приступа тржишту њених чланица.<ref name="Америка"/>
 
== Религија ==
Према истом истраживању неверници (укључујући агностике и атеисте) чине 17,1 % становништва Канаде и Сједињених Америчких Држава.<ref name="Religiously Unaffiliated">{{cite web|url=http://www.pewforum.org/global-religious-landscape-unaffiliated.aspx|title=Religiously Unaffiliated|date=18. 12. 2012|work=Pew Research Center's Religion & Public Life Project|accessdate=22. 02. 2015}}</ref> Нерелигиозно становништво чини 22,8 % од укупне популације САД, а 23,9 % укупног становништва Канаде.<ref name="religion2011">{{cite web|url=http://www.statcan.gc.ca/daily-quotidien/130508/dq130508b-eng.htm?HPA |title=Religions in Canada—Census 2011 |publisher=Statistics Canada/Statistique Canada}}</ref>
 
У САД, Канади и Мексику живе и Јевреји (6 милиона или око 1,8 %),<ref>{{cite web|url=http://www.pewforum.org/2012/12/18/global-religious-landscape-jew/ |title=THE GLOBAL RELIGIOUS LANDSCAPE: Jews |accessdate=18. 12. 2012 |work=pewforum}}</ref> будисти (3,8 милиона или око 1,1 %)<ref>{{cite web|url=http://www.pewforum.org/2012/12/18/global-religious-landscape-buddhist/ |title=THE GLOBAL RELIGIOUS LANDSCAPE: Buddhists |accessdate=18. 12. 2012 |work=pewforum}}</ref> и муслимани (3,4 милиона или око 1,0 %).<ref>{{cite web|url=http://www.pewforum.org/2012/12/18/global-religious-landscape-muslim/ |title=THE GLOBAL RELIGIOUS LANDSCAPE: Muslims |accessdate=18. 12. 2012 |work=pewforum}}</ref> Највећи број јеврејских појединаца може се наћи у САД (5,4 милиона),<ref>[http://www.jewishdatabank.org/Studies/downloadFile.cfm?FileID=2941 World Jewish Population, 2012]</ref> Канади (375.000)<ref>{{cite web|url=http://www.jewishdatabank.org/studies/downloadFile.cfm?FileID=3113 |title=World Jewish Population, 2013 |last=DellaPergola|first=Sergio|authorlink=Sergio DellaPergola |editor1-first=Arnold |editor1-last=Dashefsky|editor1-link=Arnold Dashefsky |editor2-first=Ira |editor2-last=Sheskin|year=2013|work=Current Jewish Population Reports |publisher=North American Jewish Data Bank |location=[[Сторс (Конектикат)|Storrs, Connecticut]] |format=[[Portable Document Format|PDF]] |accessdate=}}</ref> и Мексику (67.476).<ref name=INEGI>{{cite web|title=Panorama de las religiones en México 2010|url=http://www.inegi.org.mx/prod_serv/contenidos/espanol/bvinegi/productos/censos/poblacion/2010/panora_religion/religiones_2010.pdf|publisher=[[Nacionalni institut za statistiku i geografiju (Meksiko)|INEGI]]|accessdate=02. 03. 2015|language=Spanish|pages=3|archive-url=https://web.archive.org/web/20151021230003/http://www.inegi.org.mx/prod_serv/contenidos/espanol/bvinegi/productos/censos/poblacion/2010/panora_religion/religiones_2010.pdf|archive-date=21. 10. 2015|dead-url=yes}}</ref> Највише муслиманског становништва живи у САД, чак 2,7 милиона или 0,9 %,<ref name="pew2015">{{cite web|url=http://www.pewforum.org/2015/05/12/americas-changing-religious-landscape/ |title=America's Changing Religious Landscape|publisher=The Pew Forum on Religion & Public Life |accessdate=12. 05. 2015}}</ref><ref name="Islam in the United States">{{cite web|url=http://www.euro-islam.info/country-profiles/united-states|title=Demographics|accessdate=02. 05. 2013}}</ref> док је Канада дом за око милион муслимана или око 3,2 % њеног укупног становништва.<ref>[http://www12.statcan.gc.ca/nhs-enm/2011/dp-pd/prof/details/page.cfm?Lang=E&Geo1=PR&Code1=01&Data=Count&SearchText=Canada&SearchType=Begins&SearchPR=01&A1=Religion&B1=All&Custom=&amp;TABID=1 Muslims in Canada], [[Canada 2011 National Household Survey]]</ref> Мексико има свега 3.700 муслиманског становиштва.<ref name="2010-census">{{cite web|url=http://www3.inegi.org.mx/sistemas/TabuladosBasicos/Default.aspx?c=27302&s=est |title=Censo de Población y Vivienda 2010 — Cuestionario básico |author=Instituto Nacional de Estadística y Geografía|year=2010|work= |publisher=INEGI |accessdate=04. 03. 2011}}</ref> Према подацима из 2012. године, процењује се да број будиста износи око 1,2 милиона, од којих 40 % живи у Калифорнији.<ref>{{cite journal|last=Rowe|first=Peter |date=16. 04. 2012 |title=Dalai Lama facts and figures|url=http://www.utsandiego.com/news/2012/apr/16/all-about-dalai-lama |journal=U-T San Diego |accessdate=15. 01. 2015 }}</ref>
 
== Језици ==
[[Датотека:Languages of the Americas.PNG|300px|мини|Језици који се говоре у Америкама]]
Доминантни језици у Северној Америци су енглески, шпански и француски. Дански језик преовладава на Гренланду, а холандски језик се говори подједнако као и локални језици на холандским карибима, холандским колонијама у Средњој Америци. Термин Англоамерика користи се да означи англофоне земље Америке: првенствено Канаду (где су заједно званични енглески и француски језик) и САД, али понекад и Белизе и тропе, посебно карипске земље које су чланице [[Комонвелт]]а. Латинска Америка се односи на друге области Америке (углавном јужно од САД) где преовлађују романски језици, изведени из латинског - шпански и португалски (али земље француског говорног подручја углавном нису укључене). То су остале републике Средње Америке (без Белиза), део Кариба (без земаља холандског, енглеског и француског говорног подручја), Мексико и већи део Јужне Америке (осим [[Гвајана|Гвајане]], [[Суринам]]а, [[Француска Гвајана|Француске Гвајане]] (Фр) и [[ФокландскаФолкландска острваОстрва|Фокландских острва]] (УК)).
 
Француски језик је историјски одиграо значајну улогу у Северној Америци, а сада задржава карактеристично присуство у појединим регионима. Канада је званично двојезична земља. Француски је званичан језик у провинцији [[Квебек]], где 95 % становништва говори француски било као свој први или други језик. Друге провинције у којима се говори француски језик су провинција [[Онтарио]] (званични језик је енглески, али се процењује да у Онтарију живи приближно 600.000 француских говорника), провинција [[Манитоба]] (дејуре званичан са енглеским), [[Француски Антили]] и [[Сен Пјер и Микелон]], као и америчка држава [[Луизијана]], где је француски један од званичних језика. [[Хаити]] припада овој групи на основу историјског удружења, али Хаићани, поред француског, говоре и [[Креолски језици|креолски]].
363.220

измена