Христифор Лакапин — разлика између измена

Христифор је био најстарији син [[Роман I Лакапин|Романа I]] и његове супруге [[Teodora (supruga Romana I)|Теодоре]]. Имао је старију сестру [[Јелена Лакапина|Јелену]], која се удала за [[Константин Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959). Његова млађа браћа били су [[Стефан Лакапин]], [[Константин Лакапин|Константин]] (савладари 924-945) и [[Teofilakt Lakapin|Теофилакт]] (цариградски патријарх 933-956). Млађа сестра била му је Агата, која се удала за [[Роман Аргир (10. век)|Романа Аргира]]. Вероватно је имао најмање две млађе сестре чија имена данас нису позната. Њихов идентитет познат је само захваљујући томе што се зна да су биле удате за магистре Романа Моселу и Романа Саронита<ref>Kazhdan 1991, p. 1204.</ref><ref>Cawley 2011</ref>.

Када се Роман Лакапин уздигао за базилеопатора, након што му се ћерка Јелена удала за Константина Порфирогенита на пролеће 919. године, Христифор је добио функцију мегахетаирарха, заповедника палате. Роман је ускоро крунисан за цара (децембра 920. године), а на крају је постао и главни цар<ref>Runciman 1988, pp. 59–62.</ref><ref>Kazhdan 1991, p. 1806.</ref>. Роман је крунисао свог најстаријег сина Христифора за савладара маја 921. године. Када је Теодора, Христифорова мајка, умрла фебруара 922. године, Софија је крунисана за августу<ref>Runciman 1988, pp. 78–79.</ref><ref>Kazhdan 1991, p. 1806.</ref><ref>Runciman 1988, pp. 64–67.</ref>.

Године 927. у склопу [[Византијско-бугарски ратови|мировног споразума]], Христифорова кћи Марија преименована је у Ирена, што на грчком значи мир, и била је удата за бугарског цара [[Петар I Бугарски|Петра I]], [[Симеон I|Симеоновог]] сина (927—969). Роман је унапредио Христифора том приликом, стављајући га изнад Константина Порфирогенита. Стефан и Константин су још 924. године крунисани за савладаре, те су постојала петорица царева. Патрикије Никита је 928. године безуспешно наговарао Христифора да се побуни против оца. Због тога је био протеран. Христифор је умро августа 931. године. Отац га је много оплакивао. Софија се након мужевљеве смрти повукла у манастир<ref>Runciman (1929), p. 78</ref><ref>Grierson & Bellinger (1973), p. 526</ref>.