Прасловенски језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 13:
Прасловенски језик се вероватно појавио негде између [[1500. п. н. е.|1500.]] и [[1000. п. н. е.]] у јужној половини подручја [[прабалтословенски језик|прабалтословенског језика]]. Ово је закључено на основу тога што су у данашњим [[Словенски језици|словенским језицима]] добро очуване речи за унутрашње воде (које су овде најважнији елемент предела) у односу на друге топониме. Слично томе, речи за биљке и животиње које насељавају ово подручје такође имају велики ниво сличности у већини живих [[Словенски језици|словенских језика]] <ref>{{harvnb|Anderson|1998|pp=415–416}}</ref>. На датом подручју нађено је много [[орешац (Вршац)#Историја|археолошких локалитета]], што говори о постојању [[праисторија|праисторијских]] култура.
 
Током [[Стари век|старог века]] подручје насељено [[Словени]]ма (и где се говорио прасловенски језик) обухвата је области река [[Висла|Висле]], [[Буг]]а, [[Дњепар|Дњепра]] и [[Припјат (река)|Припјат]]а, што се поклапа са данашњим просторима источне [[Пољска|Пољске]], јужне [[Белорусија|Белорусије]] и северозападне [[Украјина|Украјине]].
 
Зенит прасловенског језика везује се за раздобље [[5. век|5.]] и [[6. век]]а, када се он нагло шири са сеобама [[Словени|словенског]] становништва на запад, југ, исток и север. Истовремено почиње издвајање појединих [[Дијалект|дијалеката]]. И поред тога, верује се да је у [[8. век]]у исти језик говорен од [[Солун]]а на југу до [[Велики Новгород|Великог Новгорода]] на северу. За два века језичко подручје прасловенског језика проширено је неколико пута. Овако брзо ширење прасловенског језика (и [[Словени|словенског]] живља) и данас је загонетка.