Репозиторијум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Acamicamacaraca2 је преместио страницу Репозиторијум на Спремиште (контрола верзија): детаљније ознака: ново преусмерење |
Нова страница: <br />{{ФФК42019}} '''Репозиториј''' je организованa збиркa различитих Документ|докуменат… |
||
Ред 1:
<br />{{ФФК42019}}
'''Репозиториј''' je организованa [[Збирка|збиркa]] различитих [[Документ|докумената]] ([[књига]], [[Чланак|чланака]], слика и др.) у дигиталном облику. Тај материјал је или оригинално настао у дигиталном облику или је накнадно дигитализован. Многи репозиторијуми настају процесом [[Самоархивирање|самоархивирања]] који подразумева да [[Аутор|аутори]] сами уносе своје радове (објекте) у систем и описују их стандардизованим метаподацима.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://unilib.libguides.com/c.php?g=660498&p=4664241|title=LibGuides: Претраживање информационих извора - како пронаћи литературу : Дигитални репозиторијуми|last=Stolić|first=Dragana|website=unilib.libguides.com|language=sr|access-date=2019-05-29}}</ref> Репозиторијуми имају своје почетке 90-их година, у области физике и математике, где су академици искористили мрежу да поделе своја истраживања са другим колегама. Овај процес је био драгоцен јер је убрзао научни циклус објављивања и прегледа резултата.
== Етимологија ==
Реч репозиториј потиче од [[Латински језик|лат]]. речи ''repositorium'' која означава ормар, спремиште или магацин. Овај термин се налази у [[Кембриџовом речнику]] и означава место где се ствари могу пронаћи и складиштити.<ref>{{Cite web|url=https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/repository|title=REPOSITORY {{!}} meaning in the Cambridge English Dictionary|website=dictionary.cambridge.org|language=en|access-date=2019-05-29}}</ref>
== Опште карактеристике ==
Подаци сачувани у репозиторијуму могу се дистрибуирати путем [[Интернет|интернета]] или путем физичког медија, као што је [[Компакт-диск|компакт диск]]. Они могу бити јавно доступни или заштићени и тада им је потребна претходна [[аутентификација]]. Најпознатији репозиторијуми су [[академске]] и [[институционалне]] природе. Репозиторијуми обично имају [[системе подршке]] и превентивно и корективно одржавање, што значи да се информације могу вратити у случају да машина постане неупотребљива. Ово је познато као [[дигитално чување]]<ref>{{Cite journal|last=Texier|first=José Daniel|last2=Villarreal|first2=Gonzalo Luján|last3=Lira|first3=Ariel Jorge|last4=De Giusti|first4=Marisa Raquel|date=2012|title=Las actividades y el planeamiento de la preservación en un repositorio institucional|url=http://hdl.handle.net/10915/26045|language=es}}</ref> и оно захтева исцрпан рад на контролисању квалитета и интегритета да би исправно радило.<ref>{{Cite journal|last=Villarreal|first=Gonzalo Luján|last2=Lira|first2=Ariel Jorge|last3=Oviedo|first3=Néstor Fabián|last4=De Giusti|first4=Marisa Raquel|date=2013-10-29|title=Control de integridad y calidad en repositorios DSpace|url=http://hdl.handle.net/10915/30524|language=es}}</ref>
[[Депоновање]] не треба мешати са [[Објављивање|објављивањем]]. Репозиториј је начин да се јавно прикаже рад истраживача и oмогући њиховo даље ширење: аутори стављају на располагање у отвореном приступу верзију чланака које су објавили у часописима у затвореном или отвореном приступу. То значи да системи репозиторијума имају тенденцију да се интегришу са другим веб системима и апликацијама. <ref>{{Cite journal|last=Terruzzi|first=Franco Agustín|last2=Villarreal|first2=Gonzalo Luján|last3=Lira|first3=Ariel Jorge|last4=De Giusti|first4=Marisa Raquel|date=2013-10-29|title=Infraestructura interoperable alrededor del repositorio institucional SEDICI|url=http://hdl.handle.net/10915/30515|language=es}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Villarreal|first=Gonzalo Luján|last2=Sobrado|first2=Ariel|last3=Vila|first3=María Marta|last4=Marmonti|first4=Emiliano Horacio|last5=De Giusti|first5=Marisa Raquel|date=2006|title=Tecnologías para propagar los contenidos de una Biblioteca Digital|url=http://hdl.handle.net/10915/5562|language=es}}</ref>Репозиторијуми такође играју важну улогу у универзитетској обуци.<ref>{{Cite journal|last=Lira|first=Ariel Jorge|last2=Villarreal|first2=Gonzalo Luján|last3=Oviedo|first3=Néstor Fabián|last4=De Giusti|first4=Marisa Raquel|last5=Texier|first5=José|date=2012-10-18|title=El uso de repositorios y su importancia para la educación en Ingeniería|url=http://hdl.handle.net/10915/22943|language=es|isbn=9789871896035}}</ref>
Неке институције промовишу коришћење својих репозиторијума као додатну услугу истраживачу. Друге институције обавезују ауторе или истраживаче да депонују своје публикације (или одређене врсте, као што су докторске тезе) у институционалном репозиторијуму, ради видљивости, утицаја и очувања. <ref>{{Cite journal|last=Plata|first=Universidad Nacional de La|date=2011-02-24|title=Resolución no. 78/11|url=http://hdl.handle.net/10915/18184|language=es}}</ref>У неким земљама, на пример у [[Аргентина|Аргентини]] је донет закон о [[Отворени приступ|отвореном приступу]] који промовише имплементацију и употребу репозиторијума институција подржаних јавним фондовима,<ref>{{Cite web|url=http://blog.sedici.unlp.edu.ar/2013/11/14/la-ley-de-acceso-abierto-a-la-informacion-cientifica-ya-es-una-realidad/|title=La Ley de Acceso Abierto a la Información Científica ya es una realidad|last=Percivale|first=Bruno|date=2013-11-14|website=Blog del repositorio institucional de la UNLP - SEDICI|language=es|access-date=2019-05-29}}</ref> док друге земље раде на одобравању сличних закона, на пример [[Мексико]].<ref>{{Cite web|url=http://blog.sedici.unlp.edu.ar/2014/03/19/mexico-aprueba-una-ley-para-la-creacion-de-un-repositorio-nacional/|title=México aprueba una ley para la creación de un repositorio nacional|last=Percivale|first=Bruno|date=2014-03-19|website=Blog del repositorio institucional de la UNLP - SEDICI|language=es|access-date=2019-05-29}}</ref>
=== Подела репозиторијума према врсти материјала: ===
* Тематске
* Институционалне
[[Тематски репозиторијуми]] садрже радове из одређене области.<ref name=":0" />
[[Институционални репозиторијуми]] садрже радове који су настали као резултат рада неке установе (нпр. универзитета) или радове који су значајни за њен рад.<ref name=":0" />
=== Софтвер ===
Избор софтвера је кључно питање за имплементацију репозиторијума дигиталних објеката. Постоје различити модели : бесплатан или комерцијални, [[Власнички софтвер|власнички]] или [[Softver otvorenog koda|софтвер отвореног кода]], [[модел сервисног софтвера]]. У сваком случају, они морају испуњавати следеће услове:
* Подршка за различите формате датотека, прилагодљивост, проширивост и одржавање система.
* Прихватање стандарда [[Metapodaci|метаподатака]], дескриптивних, конзерваторских, административних.
* Компатибилност: придржавати се главних протокола о размени података ([[ОАИ-ПМХ]], [[Z39.50|З39.50,]] [[СВОРД)]].
* Трајна локација докумената, уграђивањем трајних идентификатора дигиталних објекат као што су [[Digitalni identifikator objekta|DOI]], [[Handle]].
* Апликације за претраживање и визуализацију метаподатака.
* Потпуни текстуални интерфејс за претрагу.
* Аутентификација и ауторизација корисника.
* Прилагођавање софтвера ([[АPI]]).
Неки од најпознатијих софтверa за институционалне репозиторијуме су:
* [[Bepress10]]<ref>{{Cite web|url=https://www.bepress.com/products/digital-commons/|title=Digital Commons|website=bepress|language=en-US|access-date=2019-05-29}}</ref> (комерцијални софтвер, плаћање лиценце и претплата).
* [[CONTENTdm11]]<ref>{{Cite web|url=https://www.oclc.org/en/home.html|title=home|date=2019-03-19|website=OCLC|language=en-US|access-date=2019-05-29}}</ref> (комерцијални софтвер, развијен од стране [[OCLC|ОЦЛЦ]]).
* [[DSPACE|DSpace]] (бесплатан софтвер отвореног кода који су развили МИТ и HP Labs).
* [[Eprints12]]<ref>{{Cite web|url=https://www.eprints.org/uk/|title=EPrints Services|language=en-US|access-date=2019-05-29}}</ref> (бесплатан, отвореног кода, развијен од стране Саутхемптон универзитета).
* [[Greenstone]] (бесплатан и вишејезични софтвер отвореног кода, лиценциран под GNU General Public Licence).
* [[Open Repository13]]<ref>{{Cite web|url=http://www.openrepository.com/|title=Open Repository {{!}} from Atmire, offers Enhanced DSpace Software, Hosting, Services|website=www.openrepository.com|access-date=2019-05-29}}</ref> (комерцијални софтвер, услуга оснивања и одржавања коју је развио [[BioMed Central]]).
=== Правни оквир ===
Радови укључени у репозиторијум морају бити у складу са важећим законима о правима која аутори имају на свој рад. Разматрају се две врсте права: [[морално]] и [[родно.]] Морална права су стална, неотуђива, не продужујућа и не прописују. Имовинска или ауторска права су економска, преносива и временски ограничена. Економска права, генерално, су експлоатација. Ово право се обично преноси на трећа лица потписивањем уговора. Потпун или делимичан пренос овог права може бити у виду: репродукције, дистрибуције, јавне комуникације и трансформације. Академске институције морају да артикулишу законске услове репозиторијума који разматрају права експлоатације, депоновања и приступа садржају. На ове аспекте може утицати додељивање права на експлоатацију које су истраживачи прихватили у уредничким уговорима.
Многи аутори дају сва права издавачима који објављују њихове радове. То значи да они губе експлоатациону имовину до закључења потписаног уговора (постоје и изузеци када их аутори могу користити у дидактичке сврхе или за личну употребу). Последице овог искључивог уступања су вишеструке и значајно утичу на објављивање, дистрибуцију и употребу дела. Постоје алтернативне уговорне опције за [[ексклузивну цесију]], као што је [[парцијална цесија]] (у којој су за аутора установљена права и друга - као што је публикација или дистрибуција - за издавача) или [[не-цесија]] (у којој аутор задржава ауторско право, али издаје дозволу издавачу, по лиценци, за објављивање дела).
Међу различитим алтернативама о целоукупном и ексклузивном уступању права на експлоатацију дела су:
* Објављивање у часописима отвореног приступа (исцрпна листа је у [[ДОАЈ]]).
* Објављивање у часописима са претплатом који омогућавају само архивирање у отвореним репозиторијумима.
* Објављивање у часописима са претплатом који не захтевају ексклузивну цесију.
* Измена издавачке лиценце.
* Одлучите се за алтернативну лиценцу (на пример, [[Кријејтив комонс]], Оpen Data Commons).
=== Прегледи репозиторијума у отвореном приступу ===
==== Регистар репозиторијума у отвореном приступу - ROAR ====
Омогућава претраживање више од 3000 репозиторијума свугде у свету. Репозиторијуме је могуће претраживати по више критеријума, као што су земља порекла, врста, интензитет активности.<ref>{{Cite web|url=http://roar.eprints.org/|title=Welcome to the Registry of Open Access Repositories - Registry of Open Access Repositories|website=roar.eprints.org|access-date=2019-05-29}}</ref>
==== Директоријум репозиторијума у отвореном приступу - DOAR ====
Директоријум омогућава претраживање више од 2200 светских збирки, по више критеријума (области, земљи, језику).<ref>{{Cite web|url=http://v2.sherpa.ac.uk/opendoar/|title=Directory of Open Access Repositories - v2.sherpa|website=v2.sherpa.ac.uk|access-date=2019-05-29}}</ref>
==== BASE ====
Портал ресурса у отвореном приступу који одржава Универзитетска библиотека у Билефелду.<ref>{{Cite web|url=https://www.base-search.net/about/en/|title=BASE - Bielefeld Academic Search Engine {{!}} What is BASE?|website=www.base-search.net|access-date=2019-05-29}}</ref>
=== Тематски репозиторијуми у отвореном приступу ===
==== ArXiv ====
ArXiv је најстарији репозиторијум (настао 1991) у којем аутори похрањују своје радове из области физике, математике, рачунарства, квантитавине биологије и статистике. Репозиторијум одржава и финансира Универзитет Корнел у америчкој државу Њујорк.<ref>{{Cite web|url=https://arxiv.org/|title=arXiv.org e-Print archive|website=arxiv.org|access-date=2019-05-29}}</ref>
==== PubMed ====
PubMed омогућава претраживање више од 20 милиона радова из биомедицинских наука, укључујући MEDLINE и књиге доступне онлајн. Доступни подаци о радовима могу садржавати и линк до пуног текста у оквиру садржаја самог PubMedа или на сајтовима издавача.<ref>{{Cite web|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/|title=Home - PubMed - NCBI|last=pubmeddev|website=www.ncbi.nlm.nih.gov|language=en|access-date=2019-05-29}}</ref>
==== RePEc ====
RePEc (Research Papers in Economics) репозиторијум је настао заједничким радом волонтера из 75 земаља са намером да повећа дисеминацију информација из области економије. Реч је о бази података која садржи чланке, књиге, поглавља, радне материјале и др.<ref>{{Cite web|url=http://repec.org/|title=RePEc: Research Papers in Economics|website=repec.org|access-date=2019-05-29}}</ref>
=== Институционални, универзитетски репозиторијуми у Србији ===
* Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду
Дигитални репозиторијум PHAIDRA je систeм зa пoхрaњивaњe и упрaвљaњe дигитaлним oбjeктимa. Oн oмoгућaвa нaстaвницимa и сaрaдницимa унивeрзитeтa у Србији (Београду, Нишу и Крагујевцу) дa свoje нaучнe рaдoвe, публикaциje и другa дoкумeнтa сaми унeсу у систeм гдe ћe бити трajнo aрхивирaни. У систeму мoгу бити дeпoнoвaни нeпубликoвaни и публикoвaни рaдoви, уз пoтпунo пoштoвaњe aутoрских прaвa. Moгућe je пoхрaњивaњe и дoкумeнaтa вaжних зa нaстaвни, нaучни, aдминистрaтивни и oргaнизaциoни рaд нa унивeрзитeту, и рaзличитих врстa дигитaлних oбjeкaтa: сликa, тoнских дoкумeнaтa, видeo зaписa, линкoвa итд. Oбjeкти су oписaни стaндaрдизoвaним мeтaпoдaцимa и прeтрaживи пo свим пoљимa.<ref>{{Cite web|url=https://phaidrabg.bg.ac.rs/|title=Phaidra - Univerzitet u Beogradu|website=phaidrabg.bg.ac.rs|access-date=2019-05-29}}</ref>
* Дигитални репозиторију Универзитета у Нишу
* Дигитални репозиторијум Универзитета у Крагујевцу
== Референце ==
<references />
== Спољашње везе ==
[https://unilib.libguides.com/c.php?g=660498&p=4664241 Претраживање информационих извора - како пронаћи литературу : Дигитални репозиторијуми]
[https://phaidrabg.bg.ac.rs/ Phaidra]
<br />
[[Категорија:База података]]
| |||