Акутни застој срца — разлика између измена

м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м (popunjavanje sablona page)
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
| MeshID = D006323 |
}}
'''Акутни застој срца''' ({{јез-лат|cardiac arrest}}) нагли је и неочекивани престанак циркулације, изазван престанком рада срца (кардиоциркулаторни застој). Акутни застој срца не треба поистовећивати са другим облицима застоја срца, који су последица хроничне декомпензоване кардиомиопатије или крајњи исход неких других хроничних немалигних и малигних болести. Акутни застој срца једно је од најхитнијих стања у медицине, које захтева брзу и непосредну дијагнозу и лечење, јер је време за преживљавање, од момента настанка застоја у раду срца ([[Арест време|ареста]]), до започињања мера реанимације, ограничено и изражава се у секундама.
 
Доказано је да ако са унутар 240 секунди (4 минута) од престанка циркулације не започне са мерама реанимације ([[Кардиопулмонална реанимација|срчаноплућном (кардиопулмоналном) и можданом (церебралном, КПЦР]]), настаје неповратно оштећење мозга.<ref>Nolan JP, Soar J, Zideman DA, Biarent D, Bossaret LL, Deakin C, et al. ''European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation'', 2010 Section 1.Executive Summary. Resuscitation 2010;81(10):1219-76.</ref>Зато се често код акутног застоја срца тражи одговор, на једно (а заправо су три) најважнија етичка питања (а не медицинска): да ли започињати КПЦР након истека [[Арестарест време|арест времена]]на, и колико дуго покушавати КПЦР и када је прекинути?<ref>Pavlović A. ''Kardiopulmonalno Cerebralna Reanimacija'', Treće, dopunjeno izmenjeno izdanje, Beograd: Obeležja; 2011.</ref>
 
Ранији критеријуми КПЦР подразумевали су да након 4-5 минута након престанка срчаног рада више нема наде за обнову мождане функције. Данас постоје подаци о томе да су се код пацијента враћала нормална мождана функција, и када је трајање срчаног застоја било много дуже од 5 минута. Зато су данас ове границе јако померене, рачунајући и посебне случајеве где је акутном срчаном застоју претходило узимање или пак тровање барбитуратима, који успоравају метаболизам у централном нервном систему, или је у питању утапање у хладној води са хипотермијом. Вероватно да нико не може дати егзактну бројку колико дуго мора да траје акутни срчани застој, а да сваки покушај КПЦР након тога нема смисла. За услове ван медицинских установа то питање је теже и комплексније, с обзиром на то да су очевици таквог догађаја већином немедицинске струке (лајици), и не могу потврдити да ли је реч о акутном срчаном застоју или синкопи као резултату тешког поремећаја срчаног ритма или тешком кардиогеним шоку. Зато је за службу хитне медицинске помоћи стручно и етички немогуће да, а приори, овакву интервенцију не сматра сврсисиходном и стога је одбије, лиме се чини [[медицинска грешка]].<ref>Bojić M, Mirić M: ''Naprasna srčana smrt, u Kardiologija, principi i praksa,'' IKVB "Dedinje", Beograd, 2000.</ref><ref>Kovačević J. ''Prehospitalni akutni zastoj srca - sistem hitne medicinske pomoći'', ABC-časopis urgentne medicine, Vol. IV, br. 2-3/2004, Sekcija urgentne medicine SLD, Beograd, 2005:110-14.</ref>
 
== Епидемиологија ==
Епидемиолошки гледано, акутни застој срца једна је од последица:
* Претходне срчане болести, у којима је у 82,4% случајева узрок АЗС у
* Несрчане интерннистичке болести у којојима је у 8,6% случајева АЗС узрок АЗС
* Болести плућа, цереброваскуларне, малигне и гастроинтестиналне болести, епилепсија, несрчане екстерне болести (траума, дављење, асфиксија, удар грома струје), у којима је у 9% случајева узрок АЗС.
 
Епидемиолошке студије регистровале су честу појаву акутног застој срца у раним јутарњим часовима, чешће понедељком него осталим данима у недељи и чешће током зимских месеци.<ref>Arntz HR, Willich SN, Schreiber C, et al. ''Diurnal, weekly and sea sonal variation of sudden death. Population-based analysis of 24,061 consecutive cases.'' Eur Heart J 2000:21;315-21.</ref>
 
Коронарна болест одговорна је за 80-85% случајева акутног застој срца. Док је атеросклероза примаран поремећај код људи средње и старије живтоне доби.
 
Код деце и млађих особа узрок срчаног застоја могу бити аномалије срчаних артерија, посебно аномалије исходишта леве срчане артерије плућне артерије или десног коронарог синуса.
 
Акутни застој срца, прва је клиничка манифестација болести код 20-25% болесника са коронарном болешћу, а претходни [[инфаркт миокарда]] налази чак код 75% болесника који су умрли или преживели изненадну срчану смрт.<ref>Myerburg RJ, Castellanos A. ''Cardiac arrest and sudden cardiac death.'' U knjizi: Braunwald’s Heart Diseases. A Textbook of Car diovascular Medicine. Philadelphia: Saunders Elsevier, 2008: 933-74</ref>
 
== Етиологија ==
Застој срца (ЗС) иде по типу примарног АЗС (напрасна срчана смрт, НСС) или секундарног застоја срца . Актуелна је и подела на тзв реверзибилне узроке АСЗ и иреверзибилне, где би реверзибилни били изражени познатим акронимом 4Х и 4Т, што је приказано на доњој табели:<ref>Jasmeet Soar, Gavin D. Perkins, Jerry Nolan., ed. . ''ABC of resuscitation'' (6th ed. ed.). Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell. {{pagepage1|location=|publisher= Wiley-Blackwell|year=2012|isbn=978-1-118-47485-3|pages=43}}</ref>
::::::'''4Хi 4T подела потенцијално реверзибилних узрока срчаног застоја'''
{| class="wikitable"
 
== Дијагноза ==
Акутни застој срца маифестује се клиничким и електрокардиографским знацима.
=== Клинички знаци акутног застој срца ===
;Губитак свести
 
;Дилатација (ширење) зеница (касни знак)
Проширене зенице (мидријаза) је несигуран знак акутног застоја срца, јер и неки лекови (нпр атропин и адреналин) могу довести до мидријазе Код кардијалног ареста, мидријаза је последица хипоксемије мозга и парализе једара окуломоторног живца. Настаје релативно касно, када је од срчаног застоја прошло најмање 60 секунди.
 
;Одсуство срчаних тонова
Одсуство срчаних тонова, утврђено на основу аускултације, у срчаном застоју је губљење времена у дијагностици, јер је код одраслих особа то непоуздан знак срчаног застоја, за разлику од деце.
 
;Немерљив крвни притисак
Иако срчана радња може још увек да се одвија и без мерљиве тензије, то је ипак знак тешког циркулаторног застоја.
 
;Асистолија
[[Датотека:Asystole11.JPG|мини|250px|ЕКГ запис: синусни ритам који прелази у ассистолију.]]
Асистолија се испољава као потпуни прекид спонтане електричне активности срца, а самим тим је и прекид механичке активности, тј. контрактилности срчаног мишића. Електрокардиографски, асистолија се манифестује равном линијом, иако она никада није изоелектрична, тј. као лењиром повучена линија.
 
Акутни застој срца ређе се испољава као асистолија (у 10-30% случајева). Преживљавање код кардијалног ареста изазваног асистолијом је мање од 1%.
 
;Безпулсна електрична активност
Безпулсна електрична активност представља присуство неадекватне електричне активности са континуираним таласима на ЕКГ-у уз одсуство знакова механичке активности. Промене ЕКГ се испољавају различито; од нормалног ЕКГ-а до бизарних вентрикуларних комплекса. Овај облик кардијалног ареста најчешће се јавља код искрварење праћеног дифузном исхемијом срчаног мишића.
 
 
== Терапија ==
Терапија акутног застоја срца заснива са на два основна принципа:
;Успостављање циркулације што је пре могуће
Главни чинилац преживљавања особа које доживе срчани застој ван болнице јесте присуство сведока том догађају који позивају службу хитне помоћи и први почињу са успостављањем циркулације.<ref name="automatski generisano1">Ewy GA. ''Do modifications of the American Heart Association guidelines improve survival of patients with out-of-hospital car diac arrest?'' Circulation 2009; 119:2542-4.</ref> Препоручје се да немедицинско особље користи губитак свести и изостанак дисања као знаке акутног застоја срца, а не толико отсуство пулса јер се у бројним студијама то није показало као исплативо.<ref>Sayre MR, Koster RW, Botha M, et al. ''Part 5: Adult basic life sup port: 2010 International Consensus on Cardiopulmonary Resus citation and Emergency Cardiovascular Care Science With Trea tment Recommendations.'' Circulation 2010; 122:S298-S324.</ref>
 
Кардиопулоналну реанимацију треба започети ударцем песнице у грудни кош (на место споја средње и доње трећине грудне кости). Ако овај маневар остане без одговора не треба га понављати већ треба одмах приступити кардиопулмоналој реанимацији, јер се у до 35% случајева овим поступком постиже преживљавање ако се КПР започне у првом минуту од губитка свести.<ref>Trpković S, A. Pavlović A, Videnović N, Jovanović P, Bojović P. ''Značaj uspostavljanja disajnog puta i rane defibrilacije na preživljavanje pacijenata koji su doživeli vanbolnički akutni zastoj srca.'' Praxis medica 2010; 38 (3—4): 33-38</ref>
 
Електроконверзија је кључни поступак у реанимацији АЗС и не треба је одлагати чак и кад услови за реанимацију нису идеални. Да би се обезбедио овај циљ многе земље, организују обуку парамедицинског особља и обезбеђују доступност аутоматских екстерних [[дефибрилатор]]а на јавним местима (аеродроми, саобраћајна чворишта, спортски, тржни и други објекти у којима се масовно окупљају људи).<ref name="automatski generisano1" />
 
;Обезбеђивање континуиране подршке систему крвотока док се не успостави његова нормална спонтана или физиолошка функција.
Даље болничко лечење болесника са акутним застојем срца усмерено је ка стабилизацији поремећаја срчаног ритма, подршци циркулацији до њеног опоравка и обезбеђивању мера за ревитализацију оштећења органа који су довели до срчаног застоја, пре свих оштећења централног нервног система.<ref>Pavlović A, Pjević M. ''Novine u kardiopulmonalnoj reanimaciji kod odraslih-preporuke Evropskog saveta za reanimaciju 2005''. Anestezija i intenzivna terapija 2006; 29 (1):39-51.</ref>
== Прогноза ==
Обим преживљавања болесника са АСЗ у ванболничким условима креће се од 4-45%. У САД ванболничким акутни застој срца преживи 6,4% пацијената.<ref>''Heart Disease and Stroke Statistics-2007'' Update. Circulation 2007; 115: 69-171.</ref>
 
Морталитет током болничког лечења АСЗ креће се око 50%. Узроци смрти у болници најчешће нису аритмогени (30% болесника умире из хемодинамских разлога, а 60% од последица поремећаја централног нервног система).
 
Аноксични енцефалопатија је снажан чинилац интрахоспиталног морталитета, а стратегија ране примене хипотермије у циљу смањења метаболичких потреба и едема мозга све више има корист у смањењу морталитета.<ref>Myerburg RJ, Castellanos A. ''Cardiac arrest and sudden cardiac death''. U knjizi: Braunwald’s Heart Diseases. A Textbook of Car diovascular Medicine. Philadelphia: Saunders Elsevier, 2008: 933-74</ref>
363.220

измена