Нервни систем — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 23:
| DorlandsID =
}}
'''Нервни систем''' или ''живчани систем'' ([[латински језик|лат.]] -{''systema nervosum''}-) обезбеђује усаглашавање организма [[животиње]] са спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на промене у тој средини и координацију деловања организма као целине. Нервни систем обухвата [[Неурон|нервне]] и глијалне ћелије у једном [[организам|организму]], њихов распоред и међусобне везе.<ref>{{Cite book|first=LJ. |last=Berberović|last2=Hadžiselimović|first2=R. |last3=Dizsarević|first3= I. |title=Medicinska antropologija |edition=1. |publisher=Svjetlost, Sarajevo |year=1987|
Нервни систем, дакле, учествује у пријему, провођењу и обради прикупљених информација о вањској и унутрашњој средини и одговору оргнизма на примљене импулсе. Уз [[ендокрини систем|систем жлезда са унутрашњим лучењем]], нервни систем је основа за одржавање целовитости и саморегулације живих бића, односно одржавања [[хомеостаза|хомеостазе]]. Његова улога почива на једној од основних особина живих бића - осетљивости (подражајности, иритабилности).<ref>Kandel E- R., Schwartz J. H., Jessel T. M., Eds. : Principles of Neural Science, 2: Nerve cells and behavior. McGraw-Hill Professional. {{page|year=2000|isbn=978-0-8385-7701-1|pages=}}</ref><ref>Finger S : Origins of neuroscience: a history of explorations into brain function, 1: The brain in antiquity. {{page1|location=|publisher=Oxford
У филогенетски примитивном стању, нервни системи су блиско асоцирани са епидермом животиња, и најчешће лоцирани управо у његовој основи. Ова позиција осликава њихово заједничко ембриолошко порекло. Постоји неколико основних типова нервног система код животиња: дифузан, врпчаст, лествичаст, ганглионеран, цеваст.
Кичмењаци поседују цевасти нервни систем који се састоји од два дела:
* [[централни нервни систем|централног нервног система]] (ЦНС)
* [[периферни нервни систем|периферног нервног система]] (ПНС).
Ред 43:
7. једро
]]
[[Датотека:NSdiagram.svg|mini|
Основна организацијска и функцијска јединица нервног система је нервна је ћелија или [[неурон]]. Састоји се од звездастог тела са једром и нервних наставака. То су
(1) кратки - дрволико разгранати дендрит и (2) дужи неурит или нервно влакно, који се на крају такође грана. Дендрити преносе импулсе (подстицаје, подражаје) ка телу неурона, а аксони - од тела ка дендриту суседног неурона или ефектору. Међусобни спој суседних нервних ћелија остварује се функционалном везом дендтита једне са неуритом друге и то преко [[синапса|синапсе]] или спојнице.<ref>Nikoletseas M. M. : Behavioral and neural plasticity. {{page|year=2010|isbn=978-1453789452|pages=}}</ref>
Периферни нерви састављени су од аксона који се пружају читавом њиховом дужином па код човека могу достићи дужину и преко 1 м. [[Мозак|Мождане]] и мождинске нерве чине снопови кратких аксона, а у осећајним и аутономнитн нервима, тела неурона се удружују у специјалне чвориће - ганглије.<ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2000|
Преношење нервних импулса дуж неурона остварује се протицањем наелектрисаних честица - [[јон]]а кроз мембрану неурита. Непобуђена нервна ћелија је електрично [[поларност (физика)|поларизована]], јер унутрашњу и спољну страну њене опне одликују различити - позитивни и негативни набоји. То је последица разлика у концентрацији [[натријум]]ових и [[калијум]]ових јона на супротним странама опне. Висока унутрашња концентрација калијума, а ниска натријума, праћена је обрнутим смером њихових вањских концентрација. У моменту подражаја, мења се распоред [[молекул]]a у мембрани па она постаје пропустљива за излазеће калијумове и улазеће натријумове јоне. Мембрана губи поларизацију - деполаризује се – а настали електрични набој ([[акциони потенцијал]]) доводи до промене односа концентрација ових јона у њеном суседном делу, који се такође деполаризује. Деполаризовани део мембране је електронегативан у односу на поларизирани. Зато се између њих ствара струјно коло па се рецепторски импулс шири као талас деполатизација, који брзо напредује дуз нерва.
Ред 61:
== Типови нервног система ==
[[Датотека:Esquemes sistema nerviós.PNG|
Скуп свих нервних ћелија организма чини његов нервни систем. Организација нервног система јавља се у два основна облика или типа:
* (1) дифузни или систем нервних сплетова и
* (2) централизомани нервни систем
Ред 75:
Овакви, сложени, нервни системи укључују нервне ћелије које су местимично груписане у нервне центре, обично удаљене од рецепторних и ефекторних ћелија и органа. Са телесном периферијом повезани су веома дугим нервним влакнима (аксонима). У њима провођење нервних импулса није непрекидан (континуиран), него повремен - ритмички процес. За разлику од дифузног система, овде се надражај или акцијски потенцијал преноси без опадања интензитета.
По самој својој грађи, свако нервно влакно могло би проводити надражај у оба смера. Међутим, периферна нервна влакна одликују се једноставнијим провођењем импулса. Аферентна или узлазна (усходна) влакна проводе подражаје центрипетално, тј. од периферије организма ка одговарајућим нервним центрима, а еферентна или силазна (нисходна) - центрифугално, односно од нервних центара ка периферним органима. Будући да усходна влакна, уствари, проводе импулсе од рецептора до нервних центара, чесће се означавају као осећајна или сензорна. Силазна влакна прослеђују нервни импулс из нервних центара ка ефекторима па се зову покретачка или моторна.
На основу плана грађе, разликују се три типа централизираног нервног система:
* врпчасти,
* ганглијски и
* цевасти.
Ред 91:
Цевасти нервни систем, и у свом најједноставнијем облику, знатно је функцијски сложенији од претходних. Имају га [[хордати]], у облику дуге и задебљале нервне цеви, на ледној страни тела. Предњи део је издиференциран у петоделни [[мозак]], а остатак чини [[кичмена мождина|кичмену мождину]]. Ступањ њихове развијености у директној вези је са ступањем [[еволуција|еволуцијског]] развоја и функцијским особеностима рецепторских и ефекторских органа. У најразвијенијем облику јавља се код човека.
Моздано-мождинска нервна цијев је заштићена [[хрскавичаво ткиво|хрскавицом]] или још моћнијим коштаним [[скелетни систем|скелетом]]. Њену непосредну унутрашњу заштиту од неповољних спољних утицаја осигуравају посебне опне. Путем богато разгранате мреже [[крв]]них судова оне истовремено учествују и у исхрани и дисању нервног ткива.
[[Рибе]] имају само једну такву опну, [[водоземци]], [[гмизавци]] и [[птице]] по две, а [[сисари]] - три. Споља је тврда опна (''дура''), а на мождано-мождинску површину, укључујући и моздане вијуге и наборе, непосредно налијеже мека опна. Између њих је паучинаста опна. Сав простор између опни, мождане шупљине (4 мождане коморе) и канал кичмене мождине испуњава мождано-мождинска или цереброспинална течност. Из [[мозак|мозга]] полази 10-12 пари снажних можданих нерава, који по природи своје функције могу бити
* сензорни,
* моторни и
* мешовити.
Из кичмене мождине полазе мождински нерви, који су редовно мешовити. Њихов број варира по класама [[кичмењаци|кичмењака]], да би код човјека износио 31 пара.
Овај тип нервног система обухвата бројне појединацне, једноставне и најсложеније, али медусобно хијерархијски повезане целине, које након пријема надражаја из рецептора, ускладују одговарајуће функције и активности организма. Деле се на
* мождано-мождински (цереброспинални) и
* аутонорнни (вегетативни) део.
У оквиру мождано-мождинског су:
* [[централни нервни систем]] (ЦНС) и
* [[периферни нервни систем]] (ПНС).
ЦНС чине [[мозак]] и [[кичмена мождина]], а ПНС - сви живци који излазе из мозга (мождани или церебрални) и кичмене мождине (мождински или спинални). Они регулирају вољне активности [[мишићно ткиво|мишића]] главе и удова, те кретање у простору, због чега се овај део нервног система означава и као соматски (телесни).
Аутономни део нервног система, иако је у вези са центрлним, делује смностално - без учешћа воље или свести. Будући да контролише рад унутрашњих органа, који одржавају најбитније [[живот]]не, тј. вегетативне функције, познат је и под називом вегетативни ([[латински језик|лат.]] -{''vegetus''}- = зив, здрав). Његова влакна допиру и у [[кожа|кожу]].
Према међусобним разликама у устројству и функцији, аутономни део нервног система дели се на:
* симпатикусни и
* парасимпатикусни.
Основу симпатикусног нервног система чини симпатикусово стабло - два повезана ланца парних ганглија дуж бокова кичнене мождине и ганглије меду утробним органима. У парасимпатикусни систем укључени су мождани живац (луталац или вагус), комплекс крстачно-мождиних нерава, а његове ганглије су у унутрашњилн органима које инервирају. Деловање симпатикуса и парасимпатикуса међусобно је антагонистичко - исте функције један подстиче („симпатизира“), а други кочи. Зато је ступањ усаглашености њиховог деловања изузетно значајан за нормално одвијање свих животних процеса.
Центри аутономног дела нервног система налазе се у кичменој и продуженој мождини, а они главни - у међумозгу. То омогућава да се његово деловања ускладује и надопуњује са функцијама ЦНС.
Ред 124:
[[неурон|Међунеуронске везе]] у централном нервном систему најчешће нису једноставне. На улазу у кичмену мождину, узлазна нервна влакна гранају се тако да свака грана може образовати властиту синапсну везу, преко које се долазећи надражаји преносе до одговарајућих центара. У кичменој и продуженој мождини такође постоје и многобројни посреднички неурони, који примају надражаје од периферних нервних ћелија и прослеђују их централним неуронима. Исте такве појаве присутне су и у силазном путу преношења нервних импулса. Таква разуђеност синапси и односи међу неуронима омогућују да једна [[неурон|нервна ћелија]] може да успостави везу са мноштвом других, из различитих делова централног нервног система или са рецепторима разних делова тела.
Осећајни (сензорни) и покретачки (моторни) систем пријема и провођења нервних импулса многућава усаглашено функционирање свих веза између рецептора и ефектора. Чине га
* сензорни,
* моторни и
* мешовити (сензмно-мотоми) нерви, те
* одговарајуће области ЦНС.
Од 12 пари мозданих живаца човека 3 су сензорна, 5 моторних и 4 мешовита. Сви (31 пар) можданских нерва су, међутим, искључиво мешовити. Сензома влакна сваког од њих улази у задње рогове [[кичмена мождина|кичмене моздине]], а моторна излазе из предњих. Ћелијско тело моторних [[неурон]]а налази се у сивој маси, а сензорних у два низа ганглија симпатикусног стабла. Иза ганглије, у смеру рецептора и ефектора, обе врсте влакана сваког живца уједињују се у мешовити, који се затим дели на две - такође мешовите гране. Једна од њих инервира леђни регион, а друга [[кожа|кожу]] и [[мишићно ткиво|мишиће]] трбушне и бочне стране тела и [[ноге|удова]]. Мождана контрола моторних и сензорних функција одвија се у строго одређеним областима коре великог [[мозак|мозга]]. Сви ти делови сиве масе међусобно су повезани, како унутар сваке хемисфере, тако и међу одговарајућим деловима две хемисфера. Нервним путевима, истовремено су повезани и са центрима у белој маси и нижим центрима у међумозгу, малом мозгу, продуженој и кичменој мождини. На тај начин, а преко сензорских и моторних [[неурон]]а, те вегетативног дела нервног система, кора великог мозга је у вези са свим деловима тела.
Ред 136:
У прихватању и анализи приспелих сензорних информација, поред коре великог мозга, најважнију улогу има '''[[таламус]]''' (видни брежуљак). Тај део међумозга изузетно је значајан сензитивни центар, који је повезан са путевима за дубоку или несвесну и површинску или свесну осећајност, као и кором великог мозга. У таламусу се сливају информације [[вид]]а, [[слух]]а, равнотеже, [[мирис]]а и [[кожна чула|кожних чула]]. У сензорним центрима налазе се својеврсни „шифранти“, тј. тумачи и анализатори приспелих импулса, који тек након прецизног „превода“ добијају пуно значење и квалитет информације. Зато се сензорне пројекцијске области означавају и као анализатори [[чулни орган|чула]].
'''Интеграцијске нервне функције''' почивају на способности одређених група [[неурон]]а или нервних центара да, истовремено или у следу, примају многобројне улазне (сензоме) поруке. Затим, у анализи и сређивању примљених порука, ови центри стичу општи увид у ситуацију у којој се организам налази. Захваљујући томе, путем моторног одговора, они, аутоматски или хотимично, могу прилагодити активности ефектора, чији је крајњи циљ одржавање функционалне целовитости организма. Главне обједињујуће функције одвијају се у кори великог мозга, а дуж кичмене и продужене мождине оне су на нивоу рефлексних активности. [[Рефлекс]]и су најједноставније интеграцијске функције ЦНС, које обухватају преко 90% укупних активности нервног система човека. Основа њихове успоставе је [[рефлексни лук]], у који улазе
* рецептор,
* осећајно нервно влакно,
* покретачко нервно влакно и
* ефектор.
Ред 149:
{{посебан чланак|Еволуција нервног система}}
Најпростији тип нервног система,''' мрежаст (дифузан)''' јавља се први пут код [[жарњаци|жарњака]] и [[реброноше|реброноша]]. [[Сунђери]], најпримитивније вишећелијске [[животиње]], немају диференциран нервни систем већ код њих способност надраживања и контрактилности имају само епителијалне ћелије које се налазе око пора.
Током [[еволуција|еволуције]] и након развитка вишећелијских живих бића из једноћелијских, дошло је и до јасне тенденције у животињском царству ка концентрацији одређених [[Ћелија (биологија)|ћелија]] и специјализацији делова нервног система. Док су код примитивних животиња одређени појединачни неурони имали посебне функције (нпр. неурон који је давао импулс за кретање животиње и елементарних покрета тела црва), код високо комплексних нервних система и до неколико милијарди међусобно повезаних неурона извршавају посебне задатке.
Ред 173:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|first=LJ. |last=Berberović|last2=Hadžiselimović|first2=R. |last3=Dizsarević|first3= I. |title=Medicinska antropologija |edition=1. |publisher=Svjetlost, Sarajevo |year=1987|
* -{[http://www.scholarpedia.org/article/Nervous_system Nervous system] William E. Skaggs, [[Scholarpedia]]}-
{{refend}}
Ред 185:
{{Authority control}}
[[Категорија:Нервни систем|
[[Категорија:Неуронауке]]
[[Категорија:Системи органа]]
| |||