Запаљење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене |
||
Ред 50:
== Карактеристике акутног запаљења ==
Још пре неколико хиљада година ''(Celsus, [[30. п. н. е.]] до [[38. п.н.е]])'' је запазио карактеристичне знаке акутног запаљења и означио их као;
'''Црвенило''' ({{jez-lat|rubor}})
Ред 114:
=== Излажење леукоцита из крвних судова и њихово кретање у ткиво ===
Већ при нормалним условима бели елементи и то [[бела крвна зрнца|полиморфонуклеарни леукоцити]] и [[моноцити]] напуштају најмање [[крвни суд|крвне судове]] и прелазе у околно [[Ткиво (биологија)|ткиво]], при чему се ова појава среће нарочито у кожи и цревном тракту (тзв. физиолошко запаљење). Код запаљењске реакције емиграција у ткиво је појачана и утолико је јача што је оштећење ткива теже. Излажење [[бела крвна зрнца|леукоцита]] из [[крвни суд|крвних судова]] и њихово накупљање у области запаљења су важни одбрамбени механизми организма, који служе за уништење штетног [[Агенс (медицина)|агенса]] и одстрањивање делова уништеног [[ткиво (биологија)|ткива]].
[[Датотека:Kretanje Le u zapaljenju.JPG|
== Промене интерстицијалних делова везивног ткива ==
Ред 167:
Класификација различитих варијанти запаљења извршена је према следећим критеријумима;
'''Трајање запаљењске реакције''' ''(акутно и хронично запаљење)''
* ''Перакутно запаљење'', је акутно запаљење које има муњевити (фудројантан) ток, доводећи, при томе, за кратко време до најтежих разарања ткива, а често се завршава и смртно.
* ''Акутно запаљење''
Ред 173:
'''Степену тежине акутног запаљења''', ''(што се одражава у типу ексудата, локализацији огњишта запаљења и етиологији овог патолошког процеса)''
== Ширење запаљења ==
== Исход запаљења ==
[[Датотека:Ishod zapaljenja.2.png|центар|300п]]
Исход запаљења (акутног запаљења) у одређеним условима најчешће ће бити одређена специфичношћу ткива у којима је дошло до повреде и патогености (или вируленције) штетних агенаса који је то запаљење изазивају. Зато су могући следећи исходи запаљења:<ref>Cotran; Kumar, Collins (1998). ''Robbins Pathologic Basis of Disease.'' Philadelphia: W.B Saunders Company. ISBN 978-0-7216-7335-
'''Резолуција'''
Линија 192 ⟶ 186:
Велики обим уништења или оштећења у ткивима није у стању да се регенерише, и тај део тела не може бити у потпуности обновљен. Зато се јављају фиброзни ожиљци у оштећеним областима, који су примарно састављени од ћелија нефункционалног везивног ткива (колагена). Како ожиљак неће садржати специјализоване структура, као што су паренхимске ћелија, настаје и функционално оштећење.
Овај процес се дешава у оквиру развоја гранулационог ткива и формирања нових крвних судова и петљи ЕЦМ, који се почетно формирају на почетку репарације. У формирању ожиљка улогу имају следећа три процеса;
* ''миграција и пролиферација фибробласта на месту оштећења,''
* ''депозиција ЕМЦ,''
Линија 232 ⟶ 226:
</center>
== Номенклатура запаљења ==
[[Датотека:Acute Appendicitis.jpg|
[[Датотека:Dermatitis.jpg|
[[Датотека:Tonsillitis.jpg|
[[Датотека:Encefalite.jpg|
У номенклатури медицинских назива запаљења органа у телу који на крају назива носе латински суфикс -'''итис''', са изузетаком, нпр, упале плућа, ''(pneumonia)''. Најчешће коришћени називи у пракси су:
* [[гастритис|Запаљење желуца]] (gastri'''itis''' )
| |||