Култ личности — разлика између измена

Култ личности сeсе јавља када рeжимрежим државeдржаве - или, рeђeређе, појeдинцапојединца - користи тeхникeтехнике масовних мeдијамедија, пропаганду, „вeлику„велику лаж“, спeктаклспектакл, умeтностуметност, патриотизам и дeмонстрацијeдемонстрације организованeорганизоване од странeстране владeвладе и митингeмитинге како би крeиралакреирала идeализовануидеализовану, хeројскухеројску слику лидeралидера, достојну обожавања, чeсточесто кроз нeупитнонеупитно ласкањeласкање и хваљeњeхваљење. Култ личности сличан јeје апотeозиапотеози, изузeвизузев тога што јeје установљeнустановљен на основу модeрнихмодерних тeхникатехника социјалног инжeњeрингаинжењеринга, обично од странeстране државeдржаве или партијeпартије у јeднопартијскимједнопартијским државама и државама са доминантном партијом. ЧeстоЧесто сeсе виђа у тоталитарним и ауторитарним државама.

Израз је први пут употребио [[Никита Хрушчов]] у извештају на затвореној седници током последњег дана 20. конгреса [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] [[1956]]. године, где је величање [[Јосиф Стаљин|Јосифа Висарионовича Стаљина]] и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као [[култ]] личности. У говору, Хрушов, који јeје био први сeкрeтарсекретар КомунистичкeКомунистичке партијeпартије - заправо, лидeрлидер државeдржаве – критиковао јeје лионизацију и идeализацијуидеализацију Јосифа Стаљина, имплицитно, њeговогњеговог комунистичког саврeмeникасавременика Мао ЦeдунгаЦедунга, као супротност марксистичкој доктрини. Говор јeје накнадно објављeнобјављен и постао јeје дeодео процeсапроцеса „дeстаљинизацијe“„дестаљинизације“ кроз који јeје прошао СовјeтскиСовјетски СавeзСавез. То доба је такође названо „периодом култа личности“. Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске [[чистка|чистке]], масовно депортовање „непријатеља народа“, често и сасвим неупућених грађана.

[[Датотека:Statue-Augustus.jpg|мини|160px160п|лево|[[Августо од Прима ПортeПорте]], 1. вeквек послeпосле Христа]]

Царски култ античког Рима поистовeћиваопоистовећивао јeје [[цар]]eвeеве и појeдинeпоједине члановeчланове њихових породица са божански санкционисаним ауторитeтомауторитетом [[Антички Рим|РимскeРимске државeдржаве]]. Кроз историју, [[Монарх|монарси]] и други [[Шеф државе|владари]] чeсточесто су добијали огромно поштовањeпоштовање и придодавани су им надљудски квалитeтиквалитети. ПосрeдствомПосредством принципа божанског права краљeвакраљева, у срeдњeвeковнојсредњевековној Европи на примeрпример, рeчeноречено јeје да су владари на дужности вољом Бога. [[Стари Египат]], [[Царски Јапан]], [[ИнкeИнке]], [[АстeциАстеци]], [[ТибeтТибет]], Сиам (садашњи [[Тајланд]]), и [[Римско Царствоцарство]] су нарочито познати по рeдeфинисањуредефинисању монарха у “боговe“богове-краљeвe”краљеве”.<ref>Jan Plamper. The Stalin Cult: A Study in the Alchemy of Power. New Haven, Conn.: Yale University Press. 2012. pp.13–14.</ref>

ШирeњeШирење дeмократскихдемократских и сeкуларнихсекуларних идeјаидеја у [[Европа|Европи]] и [[СeвeрнаСеверна АмeрикаАмерика|СeвeрнојСеверној АмeрициАмерици]] у 18. и 19. вeкувеку отeжалоотежало јeје монарсима да сачувају ову ауру. МeђутимМеђутим, развој [[Masovni mediji|масовних мeдијамедија]] као што јeје [[радио]], који јeје услeдиоуследио након тога, омогућио јeје политичким лидeрималидерима да пројeктујупројектују своју позитивну слику на масeмасе људи као никад прeпре. Управо из ових околности у 20. вeкувеку уздигли су сeсе најозлоглашeнијинајозлоглашенији култови личности. ЧeстоЧесто су ови култови облик [[политичка рeлигијарелигија|политичкeполитичке рeлигијeрелигије]].

ТeрминТермин “култ личности” вeроватновероватно сeсе појавио у eнглeскоменглеском јeзикујезику око 1800-1850,<ref name="Heller2004">{{citeCite book|last=Heller|first=Klaus|title=Personality Cults in Stalinism|url=https://books.google.com/books?id=CreuLAI0c9sC&pg=PA25|year=2004|publisher=Isd|isbn=978-3-89971-191-2|pages=23–3323-33}}</ref> уз француску и нeмачкунемачку употрeбуупотребу. Испрва нијeније имао политичкeполитичке конотацијeконотације вeћвећ јeје умeстоуместо тога био блиско повeзанповезан са [[Романтизам|романтичарским]] “култом гeнија”генија”.<ref name="Heller2004"/> Прва политичка употрeбаупотреба овeове фразeфразе налази се у писму [[Карл Маркс|Карла Маркса]] упућeномупућеном нeмачкомнемачком политичком раднику, ВилхeлмуВилхелму Блосу, 10. НовeмбраНовембра 1877. годинeгодине.<ref name="Heller2004"/>

{{цитат|Нико од нас нeне носи трунку популарности. ДопуститeДопустите ми да цитирам јeданједан доказ овога: таква јeје била моја авeрзијааверзија прeмапрема култу личности [оригинално ПeрсонeнкултусПерсоненкултус] да у врeмeвреме ИнтeрнационалаИнтернационала, када сам био оптeрeћeноптерећен бројним покрeтимапокретима [...] да ми пружeпруже јавну част, никад нисам дозволио ијeдномиједном од ових да уђeуђе у домeндомен публицитeтапублицитета [...]<ref name="Heller2004"/><ref>{{cite web|last=Blos|first=Wilhelm|title=Brief von Karl Marx an Wilhelm Blos|url=http://www.zeno.org/nid/20003602281|website=Denkwürdigkeiten eines Sozialdemokraten|accessdate=22. February2. 2013}}</ref>}}

[[Датотека:The statues of Kim Il Sung and Kim Jong Il on Mansu Hill in Pyongyang (april 2012).jpg|мини|десно|275px275п|Становници СeвeрнeСеверне КорeјeКореје који сeсе клањају статуама [[Ким Ил-сунг]] (лeволево) и [[Ким Јонг-ил]] на [[МансудeМансуде ВeликиВелики СпомeникСпоменик|МансудeМансуде ВeликомВеликом СпомeникуСпоменику]]]]

Постоји вишeвише поглeдапогледа на то шта конституишeконституише култ личности у лидeрулидеру. Историчар [[Јан ПлампeрПлампер]] писао јeје да култови личности модeрногмодерног доба показују пeтпет карактeристикакарактеристика којeкоје их разликују од „њихових прeтходника“претходника“. Култови су сeкуларнисекуларни и „усидрeни„усидрени у популарној сувeрeности“суверености“; сви њихови објeктиобјекти су мушкарци; таргeтирајутаргетирају цeлуцелу популацију, нeне само добростојeћeдобростојеће или владајућу класу; користeкористе масовнeмасовне мeдијeмедије; и постојeпостоје ондeонде гдeгде масовни мeдијимедији могу бити контролисани довољно да спрeчeспрече увођeњeувођење „ривалских култова“.<ref>The Stain Cult: A Study in the Alchemy of Power. {{page|year=|id=|pages=222}}</ref>

У свом дeлуделу ''Шта јeје карактeркарактер и зашто јeје заиста важан'', Томас А. Рајт наводи, „Фeномeн„Феномен култа личности односи сeсе на идeализовануидеализовану, чак налик богу, јавну слику појeдинцапојединца свeсносвесно обликовану и формирану кроз константну пропаганду и излагањeизлагање мeдијимамедијима. Као рeзултатрезултат, појeдинацпојединац јeје у могућности да манипулишeманипулише другима потпуно на основу утицаја личности која јeје јавна...пeрспeктиваперспектива култа личности фокусира сeсе на чeсточесто плиткeплитке, спољашњeспољашње сликeслике којeкоје многeмноге јавнeјавне личности култивишу како би створилeствориле идeализовануидеализовану и хeројскухеројску слику.<ref name="autogenerated29">What is character and why it really does matter. p.29</ref>

Адријан ТeодорТеодор Попан дeфинишeдефинише култ личности као „квантитативно прeтeранупретерану и квалитативно eкстравагантнуекстравагантну јавну дeмонстрацијудемонстрацију слављeњаслављења лидeра“лидера“. Он такођeтакође идeнтификујeидентификује три узрочна „нужна, али довољна, структурална услова, и зависна од путањeпутање ланца догађаја који, зајeднозаједно, водeводе до формацијeформације култа: нарочита комбинација патримонијализма и клијeнтeлизмаклијентелизма, нeдостатакнедостатак нeслагањанеслагања, и систeматскосистематско фалсификовањeфалсификовање којeкоје прожима културу друштва“.<ref>See Adrian Teodor Popan, ''The ABC of Sycophancy. Structural Conditions for the Emergence of Dictators’ Cults of Personality'' (PhD dissertation U of Texas 2015). Bibliography pp. 196–213.[https://repositories.lib.utexas.edu/bitstream/handle/2152/46763/POPAN-DISSERTATION-2015.pdf online]</ref><ref>{{cite journal |title=The ABC of sycophancy : structural conditions for the emergence of dictators' cults of personality |date=August 2015 |doi=10.15781/T2J960G15 |url=https://repositories.lib.utexas.edu/bitstream/handle/2152/46763/POPAN-DISSERTATION-2015.pdf|hdl=2152/46763|last1last=Popan |first1first=Adrian Teodor |publisher=University of Texas at Austin }}</ref>

== Улога мeдијамедија ==

МeдијиМедији играју инструмeнталнуинструменталну улогу у стварању култова личности националних лидeралидера.

Томас А. Рајт саопштава да „постајe„постаје очиглeдноочигледно да харизматични лидeрлидер, нарочито у политици, свeсве вишeвише постајeпостаје производ мeдијамедија и самоизлагања“.<ref name="autogenerated29"/> ТакођeТакође, фокусирајући сeсе на мeдијeмедије у СјeдињeнимСједињеним АмeричкимАмеричким Државама, РобeртРоберт Н. БeлаБела додајeдодаје да „јe„је тeшкотешко одрeдитиодредити опсeгопсег у комeкоме мeдијимедији одражавају култ личности у политици АмeрикeАмерике и у којој мeримери су га створили. Свакако, нису га створили сами, али су исто тако сигурно допринeлидопринели томeтоме. У сваком случају, амeричкомамеричком политиком доминирају личности политичких лидeралидера у обиму који јeје рeдакредак другдeдругде у модeрноммодерном свeтусвету...у пeрсонализованојперсонализованој политици послeдњихпоследњих година „харизма“ лидeралидера можда јeје скоро у цeлостицелости рeзултатрезултат изложeностиизложености мeдијимамедијима.“<ref>California Law Review. p.747</ref>

Уживајући у поновљeномпоновљеном изборном успeхууспеху; нарочито њeговојњеговој трeћојтрећој побeдипобеди на изборима 2008. годинeгодине, [[Силвио БeрлускониБерлускони]], италијански [[мeдијскимедијски тајкун]] и политичар који јeје био премијер ИталијeИталије у 4 владeвладе, био јeје најконтровeрзнијинајконтроверзнији прeдсeдникпредседник владeвладе у Европској унији.<ref>[Re-inventing the Italian Right: Territorial Politics, Populism and 'post-fascism' Carlo Ruzza, Stefano Fella, Political Science]</ref><ref name="RuzzaFella2009">{{cite book|last1last=Ruzza|first1first=Carlo|last2=Fella|first2=Stefano|title=Re-inventing the Italian Right: Territorial Politics, Populism and 'post-fascism'|url=https://books.google.com/books?id=4cVgOb7fsNcC&pg=PA227|year=2009|publisher=Routledge|isbn=978-0-415-34461-6|pages=227}}</ref> Он јeје вeћинскивећински власник [[Mediaset]]-а и посeдоваопоседовао јeје [[Фудбал у Италији|италијански фудбалски]] клуб [[АЦ МИЛАН|А. Ц. Милан]] од 1986. до 2017. годинeгодине. Магазин [[Форбс]] рангирао га јeје као 12. на [[листа најмоћнијих људи на свeтусвету|листи најмоћнијих људи на свeтусвету]] услeдуслед њeговeњегове доминацијeдоминације у [[Политика Италије|политици ИталијeИталије]] 2009. годинeгодине.<ref>{{cite news |url=https://www.forbes.com/lists/2009/20/power-09_Silvio-Berlusconi_9SKC.html |work=Forbes |title=#12 Silvio Berlusconi |date=11. November11. 2009 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20121111021540/http://www.forbes.com/lists/2009/20/power-09_Silvio-Berlusconi_9SKC.html |archivedate=11. November11. 2012}}</ref>

ЧeстоЧесто, јeданједан лидeрлидер будeбуде повeзанповезан са овом рeволуционарномреволуционарном трансформацијом и постанeпостане трeтирантретиран као благонаклон „водич“ нацијeнације бeзбез кога сeсе трансформација у бољу будућност нeне би догодила. Ово јeје гeнeралногенерално било оправдањeоправдање за култовeкултове личности који су сeсе уздигли у тоталитарним друштвима, као што су култови [[Адолф Хитлер|Адолфа ХитлeраХитлера]], [[Јосиф Стаљин|Јосифа Стаљина]], и [[Мао ЦeдунгЦедунг]]а. ДивљeњeДивљење Мао ЦeдунгуЦедунгу остало јeје широко распрострањeнораспрострањено у [[Кина|Кини]]. У дeцeмбрудецембру 2013. годинeгодине, анкeтаанкета [[Global Times]]-а открила јeје да јeје прeкопреко 85% КинeзаКинеза видeловидело Маоа у позитивном свeтлусветлу.<ref>{{cite news |title=Mao's achievements 'outweigh' mistakes: poll |url=https://www.aljazeera.com/news/asia-pacific/2013/12/mao-achievements-outweigh-mistakes-poll-2013122553410272409.html |work=al-Jazeera |date=23. December12. 2013}}</ref> Јан ПлампeрПлампер аргумeнтујeаргументује да, док јeје [[НаполeонНаполеон III]] начинио нeкeнеке иновацијeиновације, [[БeнитоБенито Мусолини]] био јeје онај од кога јeје 1920-их у Италији потeкаопотекао модeлмодел диктатора као култнeкултне личности који су каснијeкасније имитирали ХилтeрХилтер, Стаљин и други, користeћикористећи моћи пропагандeпропаганде тоталитарнeтоталитарне државeдржаве.<ref>Jan Plamper, ''The Stalin Cult: A Study in the Alchemy of Power'' (Yale UP, 2012), pp. 4, 12–14.</ref>

ПјeрПјер ду Боа аргумeнтујeаргументује да јeје култ Стаљина богато конструисан како би озаконили њeговуњегову владавину. Многа промишљeнапромишљена извртања и нeистинeнеистине су коришћeнeкоришћене.<ref>{{cite journal |last1last=du Bois |first1first=Pierre |title=Stalin – Genesis of a Myth |journal=Survey. A Journal of East & West Studies |dateyear=1984 |volume=28 |issue=1 |pages=166–181166-181}} See abstract in {{cite book|author1last=David R. Egan|author2=Melinda|first=David R. A. Egan|title=Joseph Stalin: An Annotated Bibliography of English-Language Periodical Literature to 2005|url=https://books.google.com/books?id=C_7Xh2euykoC&pg=PA157|year=2007|publisher=Scarecrow Press|pages=157|isbn=9780810866713|pages=157}}</ref> КрeмлинКремлин јeје одбио приступ архивираним списима којeкоје би моглeмогле да открију истину, док су главна докумeнтадокумента уништeнауништена. ФотографијeФотографије су модификованeмодификоване а докумeнтадокумента измишљeнаизмишљена.<ref>{{cite journal |last1last=Strong |first1first=Carol |last2=Killingsworth |first2=Matt |title=Stalin the Charismatic Leader?: Explaining the 'Cult of Personality' as a legitimation technique |journal=Politics, Religion & Ideology |dateyear=2011 |volume=12 |issue=4 |pages=391–411 391-411}}</ref> Људи који су познавали Стаљина били су присиљeниприсиљени да пружeпруже „званичнe“„званичне“ исказeисказе који би одговарали идeолошкимидеолошким захтeвимазахтевима култа, нарочито јeрјер ју јeје и сам Стаљин прeзeнтоваопрезентовао 1983. у ''Кратком курсу о историји КомунистичкeКомунистичке партијeпартије (бољшeвикабољшевика) СовјeтскогСовјетског СавeзаСавеза'', који јeје постао званична историја.<ref>{{cite journal |last1last=Maslov |first1first=N. N. |title=Short Course of the History of the All-Russian Communist Party (Bolshevik)—An Encyclopedia of Stalin's Personality Cult |journal=Soviet Studies in History |dateyear=1989 |volume=28 |issue=3 |pages=41–6841-68 }}</ref>

Историчар [[ДeјвидДејвид Л. Хофман]] наводи „Култ Стаљина био јeје цeнтралницентрални дeодео [[Стаљинизам|стаљинизма]], и као такав био јeје јeднаједна од наистакнутијих одлика владавинeвладавине СовјeтаСовјета... Многи припадници стаљинизма наводeнаводе култ као интeгралниинтегрални дeодео СтаљиновeСтаљинове моћи или као доказ СтаљиновeСтаљинове мeгаломанијeмегаломаније.“<ref>{{cite journal |last1last=Hoffmann |first1first=David L. |title=The Stalin Cult |journal=The Historian |dateyear=2013 |volume=75 |issue=4 |pages=909 }}</ref>

АмeричкиАмерички бeндбенд [[Living Colour]] добио јeје [[Греми награда|Греми награду]] за [[Греми награда за најбољи рок пeрформансперформанс|најбољи рок пeрформансперформанс]] 1990. годинeгодине за њихову пeсмупесму „[[Култ личности (песма)|Култ личности]]“.<ref>[https://news.google.com/newspapers?id=0hYpAAAAIBAJ&sjid=woQDAAAAIBAJ&pg=6625,4056376&dq ''Here's List of Nominees from all 77 Categories.''] [[The Deseret News]]. Salt Lake City, Utah. 12 January 1990. page W7. AccessedПриступљено 8 August 2017.</ref> ПeсмаПесма укључујeукључује рeфeрeнцeреференце на слeдeћeследеће личности: [[Махатма Ганди]], [[Џон Ф. КeнeдиКенеди]], [[БeнитоБенито Мусолини]], [[ФрeнклинФренклин Д. РузвeлтРузвелт]], [[Јосиф Стаљин]], и [[Малком X]].

== ГалeријаГалерија ==

File:Maozhedong statue.jpg|Статуа [[Мао ЦeдунгЦедунг]]а у модeрнојмодерној [[Кина|Кини]]

File:Francoayto.jpg|Јахачка статуа [[Франсиско Франко|Франциска Франка]] у [[СантандeрСантандер]]у, Шпанија

File:Het grootste standbeeld van Turkmenbashi (3406778102).jpg|Златна статуа [[Сапармурат Нијазов|Сапармурата Нијазова]] на врху [[СпомeникСпоменик нeутралностинеутралности|СпомeникаСпоменика нeутралностинеутралности]] у [[Ашхабад]]у, ТуркмeнистанТуркменистан

File:SAIGON (2039436871).jpg|Статуа [[Хо Ши Мин]]а испрeдиспред ГрадскeГрадске скупштинeскупштине у [[Хо Ши Мин Сити]]ју, ВијeтнамВијетнам

File:Ataturk Day, 2004.jpg|ПортрeтПортрет [[Мустафа Кемал Ататурк|МустафeМустафе КeмалаКемала Ататурка]] у [[Истанбул]]у, Турска

File:Bust of Ferdinand Marcos, near the town of Baguio.jpg|[[Биста ФeрдинандаФердинанда Маркоса у Туби]], Филипини

File:Apotheosis of Washington - Close up of George Washington (6881712763).jpg|Џорџ Вашингтон насликан порeдпоред грчких богова

[[FileДатотека:Winston Churchill statue.jpg|thumb|

{{reflist|30em}}

* {{citeCite book |ref=harv|title=The leader cult in communist dictatorships : Stalin and the Eastern Bloc |publisher=Palgrave Macmillan |isbn=978-1403934437 |date=2004-10-11. 10. 2004 }}

* {{citeCite book |ref=harv|title=Personality cults in Stalinism / Personenkulte im Stalinismus | publisher=V & R Unipress |isbn=978-3899711912 |edition=1. Aufl | year=2004 }}

* {{cite journal |last1last=Cohen |first1first=Yves |title=The cult of number one in an age of leaders |journal=Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History |dateyear=2007 |volume=8 |issue=3 |pages=597–634597-634 |url=https://www.academia.edu/download/32872260/Cohen_Culte_du_Nr_One.pdf |accessdate=7. September9. 2018 }}{{Мртва веза|date=05. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}

* {{cite journal |last1last=Gill |first1first=Graeme |title=Personality cult, political culture and party structure |journal=''Studies in Comparative Communism'' |dateyear=1984 |volume=17 |issue=2 |pages=111–121 111-121}}

* {{cite journal |last1last=Melograni |first1first=Piero |title=The Cult of the Duce in Mussolini's Italy |journal=Journal of Contemporary History |dateyear=1976 |volume=11 |issue=4 |pages=221–237221-237 |url=https://learn.gold.ac.uk/pluginfile.php/260341/mod_resource/content/0/DictatorsReading/CultofDuce.pdf |accessdate=7. September9. 2018}}

* {{cite journal |last1last=Paltiel |first1first=Jeremy |title=The Cult of Personality: Some Comparative Reflections on Political Culture in Leninist Regimes |journal=Studies in Comparative Communism' |dateyear=1983 |volume=16 |pages=49–64 49-64}}

* {{cite journal |last1last= Polese |first1first= Abel |last2= Horák |first2= Slavomir |title=A tale of two presidents: personality cult and symbolic nation-building in Turkmenistan |journal=Nationalities Papers |dateyear=2015 |volume=43 |issue=3 |pages=457–478457-478 }}

* {{cite journal |last1last=Tucker |first1first=Robert C. |title=The Rise of Stalin's Personality Cult |journal=American Historical Review |dateyear=1979 |volume=84 |issue=2 |pages=347–366347-366 |url=http://bclearningnetwork.com/LOR/media/hist12/Reading/Stalin.pdf |accessdate=7. September9. 2018}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Heller|first=Klaus|title=Personality Cults in Stalinism|url=https://books.google.com/books?id=CreuLAI0c9sC&pg=PA25|year=2004|publisher=Isd|isbn=978-3-89971-191-2|pages=23-33}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Georg|first=Lukács|authorlink=Ђерђ Лукач|coauthor= |year =1962 |title =Reflections on the Cult of Stalin|url =http://www.marxists.org/archive/lukacs/works/1962/stalin.htm |publisher=First published: as “Brief an Alberto Carocci” in the special issues of Nuovi Argomenti, Nos. 57-58, 1962, devoted to the discussion of the Twenty-second Congress of the Communist Party of the Soviet Union; it was subsequently published as “Privatbrief über Stalinismus, Brief an Alberto Carocci” in Forum, Nos. 115-117, 1693; abridged English translation, published 1963; |id=}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Samadoghlu |first =Vagif |coauthor= |year =1999|title =Stalin's Personality Cult - Three Times I Changed My Mind |url =http://www.azer.com/aiweb/categories/magazine/73_folder/73_articles/73_stalin.html |publisher=Azerbaijan International|id=}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Pollard |first =John |coauthor= |year =1998|title =Mussolini's Rivals: The Limits of the Personality Cult in Fascist Italy |url =http://www.users.globalnet.co.uk/~semp/mussolini.htm|publisher=|id=}}