Отворите главни мени

Промене

Без промене величине, пре 3 месеца
м
Разне исправке
| опис_грба =
}}
'''Јустинијан I''' ({{јез-лат|Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus}} — Флавије Петар Саватије Јустинијан) је император [[Византија|Источног римског царства]] од [[527]]—[[565]]. године. Рођен је [[483]]. године у [[Тауресијум|Тауресијумy]] на 28 -{km}- од данашњег [[Лесковац|Лесковца]] (археолошки локалитет [[Царичин град]]) ){{чињеница| date = 01. 2019. }}{{чињеница| date = 01. 2019. }}. Отац му је био Сабације, мајка му се звала Вигиланта док се супруга звала Лупицина.<ref>"Стражилово", Нови Сад 14. август 1894.</ref>Пореклом је био вероватно из сељачке породице романизованих Илира или Трачана. Настојао да обнови моћ, величину и организацију [[Римско царство|Римског царства]] која је била распарчана унутрашњим трзавицама и упадима варвара, народа који су продрли на територију [[Западно римско царство|Западног римског царства]]. Укинуо је све нехришћанске [[филозофија|филозофске]] школе у [[Атина|Атини]] [[529]]. године, укључујући и [[Платонова Академија|Платонову Академију]]. Сазвао је [[Пети васељенски сабор]] [[553]]. године. Јунистијан I се сматра једним од највећих кодификатора римског права.
 
== Ступање на престо ==
Настојећи да поврати моћ и славу [[Римско царство|Римског царства]], Јустинијан (527—565) образује комисију од 16 правника, на челу са [[Трибонијан]]ом (Tribonius) и налаже им да прикупе и кодификују целокупну правну заоставштину класичног периода римског права (''ius'') и све прописе које су издали императори пре њега (''leges'').
 
Резултат њиховог рада, ''Corpus Iuris Civilis''<ref>{{Cite web|url=http://www.constitution.org/sps/sps.htm |title= S. P. Scott: The Civil Law: Vol. I|accessdate=14. 099. 2011 |last=|first= |date=|work= |publisher=-{www.constitution.org}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> (Зборник грађанског права) састоји се из четири дела: Јустинијанов кодекс – ''Codex'' (збирка императорских одредаба из времена од Хадријана до Јустинијана); ''Digesta'' (збирка списа римских правника); ''Institutiones'' (изводи из ''Digesta'', са коментарима, конципиран као уџбеник) и ''Novelle'' (нове одредбе и прописи објављени за време владавине Јустинијана).
 
[[Датотека:Corpus Iuris Civilis 02.jpg|мини|десно|230п|''Јустинијанов зборник'', ''Насловна страна Годофредусовог издања из [[1583]].'']]
''Corpus iuris civilis'' као заједнички назив за све књиге Јустинијанове кодификације, први пут је употребљен у Годофредусовом (Gothofredus) издању [[1583]]. године.
 
У каснијим издањима, све до 1954. донекле је промењена организација Зборника. Данас је у употреби издање у 3 књиге<ref>{{Cite web|url=http://web.upmf-grenoble.fr/Haiti/Cours/Ak/ |title= ::: The Roman Law Library (Last Update : September 13, 2011 )|accessdate=14. 099. 2011 |last=|first= |date=|work= |publisher=-{web.upmf-grenoble.fr}-}}{{Ботовски наслов}}</ref>, од којих I садржи ''Digesta'' и ''Institutiones'', II ''Codex'', a III ''Novellae'', и оно се сматра најбољим. Прво прерађено издање припремили су немачки историчари [[Момсен]] и Кригер. Њено последње, XVI издање изишло је 1954. у Берлину; уредничким настојањем Кинкела у њој су објављене и две Јустинијанове конституције којима је образовао комисију која је радила на Кодификацији. Момсеново издање ''Digesta'' у два тома (1870) познато је као ''Editio maior''.
 
=== Рад на Зборнику ===
* {{Cite journal|ref=harv|last=Gračanin|first=Hrvoje|title=Gepidi, Heruli, Langobardi i južna Panonija|journal=Scrinia Slavonica|year=2007|volume=7|url=https://hrcak.srce.hr/file/41123|pages=7-64}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Gračanin|first=Hrvoje|title=Avari, južna Panonija i pad Sirmija|journal=Scrinia Slavonica|year=2009|volume=9|url=https://hrcak.srce.hr/file/92053|pages=7-56}}
* {{Cite journal|ref=harv|last1last=Gračanin|first1first=Hrvoje|last2=Škrgulja|first2=Jana|title=Etnički identiteti u južnoj Panoniji i Dalmaciji u Justinijanovo doba|journal=Povijesni prilozi|year=2016|volume=50|url=https://hrcak.srce.hr/file/246307|pages=9-46}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милошевић|first=Петар|title=Археологија и историја Сирмијума|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=ResJHQAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
363.220

измена