Књижевност за децу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Fairy Tales (Boston Public Library).jpg|мини|десно|Мајка чита бајке својој деци (Jessie Willcox Smith), илустрација са краја 19. века]]
'''Књижевност за децу''' је [[књижевност|књижевни]] жанр где су [[Дете|деца]] циљана [[публика]], иако је могуће да у овим књигама уживају и одрасли. Неки сматрају да је дечја литература написана искључиво за децу, али многе књиге које су писане за одрасле данас се сматрају дечјим, као на пример [[Марк Твен]]ове „[[Пустоловине Хаклбери Фина]]“. Дешавало се и супротно, да књиге писане за децу имају примарно одраслу публику.
Доста класика дечје литературе у ствари имају неколико нивоа тако да их радо читају и деца и одрасли. На пример, многи ће прочитати „[[Alisa u zemlji čuda|Алису у Земљи чуда]]“ као деца, али и као одрасли, и уочити значења која су им била скривена као деци. Покушај да се идентификују карактеристике дела под називом дечја литература пружа нам добре смернице, које критичари обично прихватају. Међутим, за сваку од ових особина постоје бројни изузеци, или књиге за одрасле које поседују исте. У ову групу спадају и књиге које деца сама изабиру и читају, као и оне које наставници, родитељи, критичари, издавачи, библиотекари или књижаре одреде погодним за децу.
 
Ред 31:
 
=== Доба ренесансе и барока ===
Доба [[Ренесанса|ренесансе]] и [[Барок|барокабарок]]а нису донели диференцијацију у књижевном стваралаштву у ком би се развио и уобличио посебан вид литературе за децу и омладину. Најзначајнију улогу у одабирању дела за дечју и омладинску лектиру имају учитељи, тј. калуђери (учитељи у редовно организованим школама или домаћи учитељи при дворовима властеле и богаташа). У лектири коју су бирали ови учитељи првенство су имали грчка и римска класика и религиозне књиге. <ref name="Zapisi"/>
 
=== Доба рационализма и просветитетљства ===
Ред 43:
Роман [[Жан Жак Русо]]а (1712—1778) [[Емил или О васпитању]] , француског књижевника, филозофа и просветитеља, је претходница делима књижевности за децу и омладину. Емил је постао узор, полазиште многим писцима, не само у доба просвећености већ и касније. Упоредо са Емилом јавља се утицај нешто раније написаног романа [[Франсоа Фенелон]]а [[Доживљаји Телемака]], сина [[Одисеј]]евог (1699), углавном познатог под краћим називом [[Телемак]]. Фенелон је дао осавремењену путописну фантастичну историју дидактичког карактера. Дело је у осамнаестом веку превођено на многе европске језике и било лектира младих. Емил и Телемак су сматрани за основна дела на која се ослањало образовање просвећених људи, поготово писаца. <ref name="Zapisi"/>
==== Порекло модерног жанра ====
Омиљена дечја и омладинска лектира у другој половини осамнаестог века су била дела која аутори нису писали за младе. То су [[Робинзон Крусо]] [[Данијел Дефо|Данијела Дефоа]] (1660 - 1731) и [[Гуливерова путовања]] [[Џонатан Свифт|Џонатана Свифта]] (1667 - 1745). Авантуризам, путешествије, фантастичност, акција и живост су одговарали природи младих читалаца и они су та дела почели да интензивно читају. Врло рано су се у овој групи нашле и [[басне]] [[Езоп]]ове, [[Лафонтен]]ове и других баснописаца.<ref name="Zapisi"/>У раном деветнаестом веку дански књижевник [[Ханс Кристијан Андерсен]] (1805—1875) путовао је [[Европа|Европом]] и писао многобројне познате бајке. У то време стварају и [[браћа Грим]], [[Јакоб Грим|Јакоб]] (1785—1863) и [[Вилхелм Грим|Вилхелм]] (1785—1863) и чувају и стварају традиционалне [[бајке]] у [[Немачка|Немачкој]].<ref>Silvey, Anita (editor) (2002). The Essential Guide to Children's Books and their Creators. New York: Houghton Mifflin. {{page|year=|id=ISBN 978-0-618-19082-19|pages=}}</ref>
=== Златно доба књижевности за децу ===
Овај период су означила важна дела у литератури.<ref>Hunt, Peter (editor) (1996). International Companion Encyclopedia Of Children's Literature. Taylor & Francis. {{page|year=|isbn=978-0-203-16812-7|pages=}}</ref>
Ред 72:
* Basne : izbor / Ezop ; [preveo s grčkog izvornika pogovorom i bilješkama propratio Milivoj Sironić]. - Zagreb : Mladost, 1963 (Zagreb : "Ognjen Prica"). - 164 str. - (Biblioteka Vjeverica / Mladost, Zagreb ; Sv. 61). - Prevod dela: Αισοπειον μυτχον συναθοθχ. - Beleška o autoru: pp. 163-164.
* ''Житије Светога Саве'' / Доментијан ; предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас-Георгиевска ; издање на српскословенском Томислав Јовановић. - Београд : Српска књижевна задруга, 2001 (Нови Београд : Полиграф). - CXXXIV, 505 стр. ; 18 cm. - (Српска књижевна задруга ; коло 93, књ. 614-615). - Књижевно дело јермонаха Доментијана: стр. VII-CXXXIV. - Коментари: pp. 437-505. - О српскословенском издању: стр. [508]. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Садржи и: Интегрални текст Житија на српскословенском језику.
* ''Житија'' / Теодосије ; [приредио Димитрије Богдановић ; данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић]. - Београд : Просвета : Српска књижевна задруга, 1988 (Београд : Београдски издавачко-графички завод). - 373 стр., [4] стр. с таблама ; 21 cm. - (Стара српска књижевност у 24 књиге ; књ.5, св.1). - Стр: 9-42: Теодосије / Димитрије Богдановић. - Стр: 43-91: Житије Петра Коришког у светлу дубинске психологије / Владета Јеротић. - Стр: 92-96: Теодосијево Житије Петра Коришког / Миодраг Павловић. - Коментар: pp. 305-368. - Библиографија о Теодосију: pp. 293-295.
* ''Књижевност за децу и њена улога у васпитању и образовању деце предшколског узраста'' : тематски зборник / [главни и одговорни уредник Сунчица Денић]. - Врање : Учитељски факултет, 2012 (Врање : Аурора). - 422 стр. : илустр. - Радови на срп., мак., и буг. језику. - На врху насл. стр.: Универзитет у Нишу. - "Одржавање научног скупа 'Књижевност за децу и њена улога у васпитању и образовању деце предшколског узраста ' на Учитељском факултету у Врању 18. 11. 2011. године ..."--> прелим. стр. - Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз већину радова. - Abstracts.
* ''Деца и библиотеке'' : зборник радова са међународног научног скупа одрђаног у Београду од 5. до 9. октобра 2005. / уредник Александра Вранеш ; [превод Смиља Мишовић ... и др.]. - Београд : Филолошки факултет Универзитета : Библиотекарско друштво Србије, 2006 (Београд : МСТ Гајић). - 665 стр. - Текст ћир. и лат. - Делимично упор. текст на срп. и енгл. језику. - На спор. насл. стр.: Children and libraries. - Тираж 500. - pp. 17-20: Уводна реч / Александра Вранеш. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз поједине радове. - Summaries.