Физиолошка зона атмосфере — разлика између измена

м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
'''Физиолошка зона атмосфере''' или '''зона потпуне компензације''' означава функционални лимит или границу земљине атмосфере од које зависи одржање живота на површини земље.<ref>Dehart, R. L.; J. R. Davis . Fundamentals Of Aerospace Medicine: Translating Research Into Clinical Applications, 3rd Rev Ed. United States: Lippincott Williams And Wilkins. {{page|year=2002|isbn=978-0-7817-2898-0|pages=720}}.</ref>
 
Организам човека и његов физиолошки механизам дисања је кроз еволуцију, прилагођен да буде успешан до око 5.000 m (зона физиолошке ефикасности), а физиолошки безбедан до 3.000 метера (физиолошка зона атмосфере) изнад нивоа мора. Изван ових зона, компензациони механизми организма се неуспешно супротстављају стресогеним утицајима висине, пре свега утицају пада парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху, што доводи до појаве [[хипоксија|хипоксије]], која може завршити и смртним исходом.
 
== Опште информације ==
Кључна улога атмосфере у одржавању живота на Земљи је обезбеђење кисеоника за дисање. У горњим слојевима атмосфере изнад 100 km или Карманове линије, он је откривен само у облику атомског кисеоника насталог у процесу фотодисоцијације биатомског кисеоника (О<sub>2</sub>) под утицајем врло кратког ултравиолетног зрачења.
 
Парцијални притисак кисеоника (а тиме и његова количина у удахнутом ваздуху) рапидно опада са висином, а то снижење одговара опадању целокупног барометарског притиска у атмосфери, што неминовно утиче на физиолошке процесе дисања живих бића, и у скалду је са порастом надморске висине.<ref>Andrew A. Pilmanis, and William J. Sears, Physiological hazards of flight at high altitude, The Lancet, Volume 362, Supplement 1, December 2003, Pages s16-s17, {{doi:|10.1016/S0140-6736(03)15059-3.}} Cited in Tubious, Nov. 2007.</ref>
 
Физиолошка зона атмосфере протеже се од нивоа мора до 3.000 m висине. То је зона до које се човеково тело добро прилагођава висини. Ниво кисеоника у овој зони је довољан да задржи нормалну, здраву особу у физиолошком стању и не доведе до појаве хипоксије, без помоћи посебне заштитне (висинске) опреме.<ref name="Arthur" />
 
Међутим иако хипоксија, (хипобарична хипоксија), као стање смањене количине кисеоника у ћелијама и ткивима, има за последицу поремећај у функционисању органа, система и ћелија, у организму човека након успона приближно изнад 1.500 m надморске висине, до последица у организму човека не долази до 3.000 m надморске висине, јер хипоксија активира читав низ интегрисаних физиолошких промена након успона. Ове промене функција организма имају за циљ да повећају снабдевање ткива и ћелија кисеоником и најизраженије су у оним деловима тела који су директно повезани са испоруком кисеоника (а то су кардиоваскуларни и респираторни систем), али ове промене се вероватно јављају и у свим другим системима организма.<ref>{{Cite web|url=http://www.ismmed.org/np_altitude_tutorial.htm#AMS|title=DRAFT 5a; An Altitude Tutorial|accessdate=28. 1. 2010|last=|first=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20120103205616/http://www.ismmed.org/np_altitude_tutorial.htm#AMS|archive-date=3. 1. 2012|dead-url=yes}} {{ен}}</ref><ref>[http://users.telenet.be/lode.stevens/cma/Hypoxie2.htm Hypoxie], Приступљено 28. 1. 2010.{{бе}}</ref>
363.220

измена