|
| боја = #CCCC99
}}
'''Леон Батиста Алберти''' ({{јез-ита|Leon Battista Alberti}}; [[Ђенова]], [[18. фебруар]] [[1404]] — [[Рим]], [[25. април]] [[1472]]) је био [[Италија|италијанскииталија]]нски [[сликарство|сликар]], [[поезија|песник]], [[лингвистика|лингвист]], [[филозофија|филозоф]], [[криптографија|криптограф]], [[музика|музичар]], [[архитектура|архитекта]] и уопште, [[ренесанса|ренесансни]] [[полимата]]. Његов живот је описао [[Ђорђо Вазари]] у својој књизи „Животи познатих сликара, вајара и архитекти“. Уметност [[Рана ренесанса у Италији|кватрочента]] је у великој мери сажета кроз његов рад и дело. Формирао се на северу [[Италија|Италије]], након што је његова породица била протерана из [[Фиренца|Фиренце]]. Алберти је имао директно искуство са сликарством и вајарством и такође је био врло маштовит архитекта. Његову архитектуру карактерише ригурозна диспозиција класичних елемената која пружа рационалну основу за нове начине концепције простора и изградње. Међу најистакнутијим примерима Албертијеве архитектуре налази се фасада готске базилике [[Санта Марија Новела]] у Фиренци, довршена [[1458]]. године, где је Алберти развио један плошни фасадни систем који ће имати велики утицај на каснију архитектуру. Такође је аутор пројеката више цркава међу којима се истиче црква Сан Андрее у [[Мантова|Мантови]] (довршена [[1494]]. године). Од исте важности као и грађевински пројекти су његови теоријски трактати о сликарству, вајарству и архитектури. Алберти је био плодан писац и у својим књигама је сажео све иновације својих савременика, укључујући такође неке примјере из антике. Међу тим књигама се истиче трактат о архитектури ''-{De Re Aedificatoria}-'', написан у периоду од [[1453]]. до [[1485]]. године. Као резултат ових Албертијевих теоријских радова, нове идеје су се рашириле широм, али и изван Италије. Књигу ''-{Della Pittura}-'', посветио је [[Филипо Брунелески|Брунелескију]], као и [[Лоренцо Гиберти|Гибертију]], [[Донатело|Донателу]], [[Лука дела Робија|Луки дела Робији]] и [[Мазачо|Мазачу]]. [[Датотека:Alberti_-_De_re_aedificatoria,_1541.djvu|thumbмини|page=7|''De re aedificatoria'']]
Рођен је као ванбрачни син фирентинског трговца. Образован је као правник на [[Болоњски Универзитет|Универзитету у Болоњи]].
· Овде се јавља пластично удубљивање фасаде. Постоји неколико планова, више или мање избачених стубова, али, опет, нису слободни.
· Волуте маскирају [[контрафоре]]. И Алберти и наследници су користили овај трик.
· Све је изузетно декорисано
· Фасада у пропорцијском односу – све је у квадратима. Могућа инспирација: Сан Мињато Монте
· У питању је [[двојезична архитектура]]: унутрашњост је остала оригинална, готска.
== Литература ==
[[FileДатотека:Opere volgari.tif|мини|200п|''Opere volgari'', 1843.]]
* Francesco P. Fiore: ''La Roma di Leon Battista Alberti. Umanisti, architetti e artisti alla scoperta dell’antico nella città del Quattrocento'', Skira, Milano 2005.
* D. Mazzini, S. Martini. ''Villa Medici a Fiesole. Leon Battista Alberti e il prototipo di villa rinascimentale'', Centro Di, Firenze 2004.
* Michel Paoli, ''Leon Battista Alberti 1404-1472'', Paris, Editions de l’Imprimeur, 2004 ISBN 978-2-910735-88-53, in italiano: Michel Paoli, ''Leon Battista Alberti'', Torino, Bollati Boringhieri, 2007, 124 p. + 40 ill., ISBN 978-88-339-1755-9.
* Stefano Borsi, ''Leon Battista Alberti e Napoli'', Polistampa, Firenze 2006.
== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20090827080353/http://www.liberliber.it/biblioteca/a/alberti/de_pictura/html/index.htm ''De pictura''/''Della pittura''], оригинални текстови на латинском и италијанском ([http://www.noteaccess.com/Texts/Alberti/ енглески превод].)
{{портал|Биографија}}
{{DEFAULTSORT:Алберти, Леон Батиста}}
[[Категорија:Рођени 1404.]]
[[Категорија:Умрли 1472.]]
|
