Википедија

Душа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м pravljenje sablona Cite book
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 1:
{{друго значење|насељено место у Француској|[[Душа (Француска)]]}}
[[Датотека:BD Hunefer.jpg|мини|320п|Вагање душа умрлих у [[египатска религија|египатској митологији]]]]
[[Датотека:Rosarium_philosphorum_Soul.jpg#/media/Датотека:Rosarium_philosphorum_Soul.jpg|thumbмини|250p|Слика душе у алхемијској расправи из [[16. век]]а [[Rosary of the Philosophers|Филозофска бројаница]].]]
 
'''Душа''' (грч. ''психе'' лат. ''[[анима и анимус|анима]]'') јест [[ентитет]] за који се, у многим [[религија|верским]] и [[филозофија|филозофским]] традицијама, претпоставља да постоји само у [[живот|живим бићима]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''soul''. Cambridge University Press 1995. {{page|year=1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> Душа је оно што чини живот, принцип живота, знак живота, оно што се само собом покреће.<ref name="Филозофски речник">''Душа'', Бранко Павловић, Филозофски речник, Плато, Београд, 1997.</ref> Постоје различита веровања о [[постојање|постојању]] душе, о њеном односу према [[материја|твари]], о томе да ли се ради о једној [[душа света|свеопштој души]] или их има више, о томе како се душа односи према телу и психолошким процесима, о пореклу и [[судбина|судбини]] људске душе, укључујући и њено претходно постојање и [[бесмртност]].<ref name="Енциклопедија живих религија">''Душа, дух''. Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. {{page|year=2004|isbn=978-86-19-02360-3|pages=}}</ref> Неке традиције не праве разликовање између људске душе и [[дух]]а, па се та два термина често користе као синоними.
 
Душа је у многим религиозним, филозофским и митолошким традицијама, [[incorporeality|бестелесна]] есенција живог бића.<ref>"soul."Encyclopædia Britannica. 2010. Encyclopædia Britannica 2006 CD. 13 July 2010.</ref> Душа или психа ([[старогрчки језик]]: ψυχή -{''psūkhḗ''}-, од ψύχειν -{''psū́khein''}-, „дисати”) су менталне способности живог бића: разум, карактери, осећаји, свест, сећања, перцепције, размишљања итд. У зависности од филозофског система, душа може бити или смртна или [[Christian mortalism|бесмртна]].<ref>{{cite web|title=Soul (noun) - Oxford English Dictional (online full edition)| url = http://www.oed.com/view/Entry/185083| website = Oxford English Dictionary (OED)| publisher = Oxford English Dictional (OED)| accessdate=1. 12. 2016.}}</ref> У [[Judeo-Christian|јудео-хришћанству]], само људска бића имају бесмртне душе (иако се бесмртност оспорава унутар [[Јудаизам|јудаизма]] и можда је то произашло из утицаја [[Платон]]а).<ref>{{cite web|url=http://www.jewishencyclopedia.com/articles/8092-immortality-of-the-soul| title = IMMORTALITY OF THE SOUL - JewishEncyclopedia.com| website = www.jewishencyclopedia.com| accessdate=14. 12. 2016.| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20161220130344/http://www.jewishencyclopedia.com/articles/8092-immortality-of-the-soul| archivedate=20. 12. 2016.|df=dmy-all}}</ref> На пример, католички теолог [[Тома Аквински]] је приписивао „душу” (''[[wikt:anima|anima]]'') свим организмима, али је тврдио да су само људске душе бесмртне.<ref>Peter Eardley and Carl Still, ''Aquinas: A Guide for the Perplexed'' (. {{page1|location=London: |publisher=Continuum, |year=2010)|id=|pages=}}, pp. 34–35</ref>
 
Друге религије (оре свега [[хиндуизам]] и [[ђаинизам]]) сматрају да су сва жива бића, од најмањих бактерија до највећих сисара, душе саме по себи ([[атман]], [[ђива]]) и да имају своје физичке репрезентације (тело) у свету. Стварно биће је душа, док је тело само механизам да се доживи карма тог живота, нпр. ако се разматра [[тигар]] онда постоји самосвесни идентитет који се налази у њему (душа) и његова физичка репрезентација у свету (цело тело тигра које се може видети). Неки сматрају да чак и небиолошки ентитети (као што су реке и планине) поседују душе. Ово веровање се зове [[анимизам]].<ref> [https://web.archive.org/web/20080709052029/http://www.bartleby.com/65/so/soul.html "Soul"], ''The Columbia Encyclopedia'', Sixth Edition. 2001–07. Приступљено 12 November 2008.</ref> Грчки филозофи, као што су [[Сократ]], [[Платон]], и [[Аристотел]], сматрали су да душа (-{ψυχή ''[[wikt:ψυχή#Ancient Greek|psūchê]]''}-) мора имати логичку способност, испољавање које је најбожанскије од људских акција. На свом суђењу, Сократ је у својој одбрани чак сумирао своје учење као ништа друго до подстицај својим суграђанима Атињанима да надмаше сами себе у стварима психе, јер су сва телесна добра зависна од такве изврсности (''[[Apology (Plato)|Извињење]]'' 30a–b).
Ред 11:
== Душа у религији ==
 
[[Хришћанство]] узима у обзир да је на почетку све створено као „добро”, дакле душа ([[дух]]) је [[добро|добра]], [[бесмртност|бесмртна]] и учествовује у [[спасење|спасењу]]. Људске душе након смрти иду у [[рај]] или [[пакао]]. Римокатоличка црква верује и у постојање [[чистилиште|чистилишта]].<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
Човек се, према учењу [[Библија|Светог писма]], састоји из тела и душе (Пост. 2,7 ; Мт.
Ред 18:
=== Древни Блиски исток ===
{{Main|Древни египатски концепт душе|Религије древног Блиског истока}}
[[Датотека:Souls of Pe and Nekhen towing at Ramses' Temple in Abydos c.jpg|thumbмини|десно|250п|[[souls of Pe and Nekhen|Душе Пеа и Нехена]] вуку краљевску баржу на рељефу храма [[Рамзес II|Рамзеса -{II}-]] у [[Абидос (Египат)|Абидосу]].]]
 
У [[Египатска религија|древној египатској религији]], веровало се да је појединац састављен од различитих елемената, неки од којих су физичких и неки духовни. Сличне идеје налазе се у древној асирској и вавилонској религији. [[Kuttamuwa|Кутамува]], један краљевски званичник из [[Sam'al|Самала]] у 8. веку п. н. е., наручио је да се подигне [[стела]] са натписом након његове смрти. У натпису је затражено да његови ожалошћени обожавају његов живот и [[afterlife|загробни живот]] путем гозби „за моју душу која је у овој стели”. То је једна од најранијих референци на душу као засебан ентитет од тела. [[Базалт]]на стела је {{convert|800|lb| adj = on}} тешка, {{convert|3|ft| abbr = on}} висока и {{convert|2|ft| abbr = on}} широка. Откривена је у трећој сезони ископавања Нојбауерове експедиције [[University of Chicago Oriental Institute|Орјенталног института]] у [[Чикаго|Чикагу]], [[Илиноис]].<ref>{{cite news|title=Found: An Ancient Monument to the Soul | url = https://www.nytimes.com/2008/11/18/science/18soul.html?8dpc=&_r=1&pagewanted=all | quote = In a mountainous kingdom in what is now southeastern Turkey, there lived in the eighth century B.C. a royal official, Kuttamuwa, who oversaw the completion of an inscribed stone monument, or stele, to be erected upon his death. The words instructed mourners to commemorate his life and afterlife with feasts "for my soul that is in this stele." | work = The New York Times |date=17. 11. 2008. | accessdate=18. 11. 2008. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090424210754/http://www.nytimes.com/2008/11/18/science/18soul.html?8dpc=&_r=1&pagewanted=all | archivedate=24. 4. 2009. |df=dmy-all }}</ref>
Ред 28:
=== Будизам ===
 
[[Будизам]] учи да су све ствари у константном стању флукса: све се мења, и [[wikt:permanent|перманентно]] стање не постоји само по себи.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY:. {{page1|location=NY|publisher=Grove, |year=1962)|id=|pages=}}, p. 25</ref><ref>''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY:. {{page1|location=NY|publisher=Columbia UP,University Press|year=1958)|id=|pages=}}, p. 92-93</ref> То се односи на људска бића, колико год и на све друго у космосу. Стога, људско биће нема перманентну суштину.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY:. {{page1|location=NY|publisher=Grove, |year=1962)|id=|pages=}}, p. 55-57</ref><ref>''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY:. {{page1|location=NY|publisher=Columbia UP,University Press|year=1958)|id=|pages=}}, p. 93</ref> Према овој доктрини ''аната'' ([[Пали (језик)|пали]], [[санскрит]]: -{''anātman''}-) – „одсуство себе” или „одсуство душе” – речи „ја” или „мени” се не односе на било коју фиксну ствар. Оне су једноставно погодни изрази који дозвољавају да се позове на непрестано мењање ентитета.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY:. {{page1|location=NY|publisher=Grove, |year=1962)|id=|pages=}}, p. 55</ref>
 
Доктрина „''аната''” није вид [[Материјализам|материјализма]]. Будизам не пориче постојање „нематеријалних” ентитета, и по њему се (бар традиционално) разликују телесна стања од менталних стања.<ref>''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY:. {{page1|location=NY|publisher=Columbia UP,University Press|year=1958)|id=|pages=}}, p. 93-94</ref> Стога, конвенционални превод термина -{''anatta''}- као „без душе”<ref>for example, in Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY:. {{page1|location=NY|publisher=Grove, |year=1962)|id=|pages=}}, p. 51-66</ref> може да буде збуњујући. Ако се реч „душа” једноставно односи на нематеријалну компоненту у живим стварима која може да настави с постојањем након смрти, онда будизам не пориче постојање душе.<ref name="Indian Tradition 1958 p. 94">''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY:. {{page1|location=NY|publisher=Columbia UP,University Press|year=1958)|id=|pages=}}, p. 94</ref> Уместо тога, Будизам пориче постојање перманентног ентитета који остаје константан иза променљивих телесних и нетелесних компоненти живог бића. Као што се тело мења од тренутка до тренутка, као што мисли долазе и одлазе, тако не постоји стално стање које је у основи ума, и које доживљава те мисли, као у [[Cartesianism|картезијанству]]. Свесна ментална стања једноставно се појављују и нестају, без „мислиоца” иза њих.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY:. {{page1|location=NY|publisher=Grove, |year=1962)|id=|pages=}}, p. 26</ref> Кад тело умре, будисти верују да се бестелесни ментални процеси настављају и да се поново рађају у новом телу.<ref name="Indian Tradition 1958 p. 94"/> Будући да се ментални процеси непрекидно мењају, биће које је поново рођено није ни потпуно различито од, нити потпуно исто са, бићем које је умрло.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY:. {{page1|location=NY|publisher=Grove, |year=1962)|id=|pages=}}, p. 34</ref> Међутим, ново биће је ''континуација'' бића које је умрло – на исти начин на који је особа овог момента континуација те особе из претходног момента, упркос чињенице да се она константно мења.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY:. {{page1|location=NY|publisher=Grove, |year=1962)|id=|pages=}}, p. 33</ref>
 
Будистичко учење сматра да је појам перманентног, сталног себе заблуда, која је један од узрока људских сукоба на емоционалним, друштвеним и политичким нивоима.<ref>{{cite book|last=Conze | first = Edward |authorlink = Edward Conze | title = A Short History of Buddhism |year=1993 | publisher = Oneworld |isbn=978-1-85168-066-5 |pages=14}}</ref><ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (. {{page1|location=NY: |publisher=Grove, |year=1962)|id=|pages=}}, p. 51</ref> Они додају да разумевање ''анате'' даје тачан опис људског стања, и да нам то разумевање омогућава да усмеримо наше свакодневне [[Philosophy of desire|жеље]].
 
Разне школе будизма имају различите идеје о томе шта се наставља након смрти.<ref>{{cite web|url=http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm | title = 六朝神滅不滅論與佛教輪迴主體之研究 | publisher = Ccbs.ntu.edu.tw | accessdate=13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120313160542/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm | archivedate=13. 3. 2012.}}</ref> [[Школа свести]] у [[Махајана|махајанском]] будизму сматра да постоје [[Eight Consciousnesses|стања свести]] која настављају са постојањем након смрти.<ref>{{cite web|url=http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-AN/an162621.htm | title = 佛教心理論之發達觀 | publisher = Ccbs.ntu.edu.tw | accessdate=13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120313160549/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-AN/an162621.htm | archivedate=13. 3. 2012.}}</ref> У неким школама, а посебно у [[Тибетански будизам|тибетанском будизму]], устаљено је гледиште да постоје три форме ума: ''веома суптилан ум'', који се не дезинтегрира након смрти; ''суптилан ум'', који се дезинтегрира након смрти и који је „сањајући ум” или „несвесни ум”; и ''укупан ум'', који не постоји кад особа ''спава''. Стога је ''укупан ум'' мање перманентан од суптилног ума, кога нема након смрти. ''Веома суптилан ум'', међутим, се наставља, а када се „схвати”, или кад се поново поклапи са појавама, настаје нови ''суптилни ум'', са својом личношћу/претпоставкама/навикама, и ''тај'' ентитет доживљава [[Карма (будизам)|карму]] у садашњем континууму.
Ред 42:
== Душа у филозофији ==
 
Код првих грчких филозофа није било јасног разликовања појмова душе (''психе'') и духа (''нус'').<ref name="Филозофски речник"/> [[Платон]] је сматрао душу за једно без делова и, према томе, непропадљиво. Пошто је још у античко доба било очигледно да се [[органска материја|органске материје]] разлажу, Платон је сматрао да нематеријалност душе представља фундаментални услов за њену [[бесмртност]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''Platon''. Cambridge University Press 1995. {{page|year=1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages=}}</ref>
 
Ни Платон ни [[Аристотел]] нису мислили да само људска бића посједују душу<ref>Stanford Encyclopedia of Philosophy - одредница ''[http://plato.stanford.edu/entries/aristotle-psychology/#1 Aristotle's Psychology]''</ref>. Аристотел је разликовао:
* разумску душу, коју поседује само [[човек]],
* чулну душу, коју поседују и [[животиње]] и која је основа чулне осетљивости, и
* вегетативну душу, коју имају и [[биљке]] и која је основа нагона за храном и узрок раста и размножавања.<ref name="Филозофски речник"/>
 
Ипак, за разлику од Платона, Аристотел је одбацивао сеобу душе из једне врсте у другу, послије смрти. Такође је био скептичан према могућности да душа опстане и функционише без тијела.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''Aristotle''. Cambridge University Press 1995. {{page|year=1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> Грчки атомисти [[Демокрит]] и [[Епикур]] су душу замишљали као супстанцију сложену из најљепших атома, те према томе пропадљиву (пропадање је исто што и разлагање).<ref name="Филозофски речник"/>
 
За [[Декарт]]а, душа је део духовне супстанције (лат. ''res cogitas'') и по својој природи је непросторна и без икаквих других својстава материје. Декарт је сматрао да само људска бића посједују душу и да њена нематеријална природа омогућава слободу, иако је људско тијело условљено детерминистичким [[физика|физичим]] законима.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''René Descartes''. Cambridge University Press 1995. {{page|year=1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> По Декартовом схватању, животиње су машине без душе.<ref name="Филозофски речник"/>
 
[[Франсис Бејкон]] је претпостављао да и животиње имају душу, али само у облику онога што је назвао ''anima sensibilis'':
 
{{цитат3|Чулна душа, или душа животиња, мора бити јасно схваћена као материјална супстанција, разређена топлотом и невидљива; она је флуид у суштини састављен од ватре и ваздуха... уклопљен у тело и, код виших животиња, најчешће смештен у главу... Животињама је то главна душа којој је тело само оруђе; код људи је пак чулна душа оруђе умне душе коју бисмо пре могли означити именом дух него душа“|''De dignitate et augmentis scientiarum'', књ. IV, гл. III, пар. 4}}
Ред 81:
* Spenard, Michael (11 April 2011) [https://web.archive.org/web/20110928230010/http://www.memeoid.net/books/Spenard/Dueling_with_Dualism-Spenard.pdf "Dueling with Dualism: the forlorn quest for the immaterial soul"], essay. An historical account of mind-body duality and a comprehensive conceptual and empirical critique on the position. {{page|year=|isbn=978-0-578-08288-2|pages|pages=}}
* -{[[Richard Swinburne|Swinburne, Richard]]. (1997). ''The Evolution of the Soul''. Oxford: Oxford University Press.}-
* Leibowitz, Aryeh. The Neshama: A Study of the Human Soul. Feldheim Publishers. {{page|year=2018|isbn=978-1-68025-338-2|pages=}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Душа”