Фрањо Рачки — разлика између измена

Млади "Илир из Хрватске" (како се потписивао у младости) рођен је у месту Фужине у Горском Котару. У Ријеци, Сењу и Вараждину је стекао гимназијско образовање. Као одушевљени славенофил који је са жаром учио словенске језике, написао је 1848. године чешку граматику, радећи на узајамности Словена. Надахнут је био делом Шафарика и Палацког, а привукао га је својим наступом и бан Јелачић. Био је тада (1848) клирик у Сењу, где је завршио теологију, где ће га бискуп Мирко Ожеговић 1852. године заредити за свештеника. Након грађанског рата студирао је науке у Бечу, где је показао таленат за историјску науку. У то време познавао је и имао подршку Штросмајера, бискупа Ожеговића и историчара Кукуљевића-Сакцинског. Промовисан је за доктора теологије 1855. у Бечу. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "Средоточје повјестнице".<ref>Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 492</ref>. Након завршеног образовања у Сењу је постављен за професора. Послат је 1857. године ради истраживања и усавршавања у Рим. Својом књигом о словенским просветитељима Ћирилу и Методију, доказао се и ушао је у шири круг хрватске интелигенције. Иако је имао опсежне истраживачке планове, на наговор Штросмајера вратио се у Хрватску да би допринео хрватском препороду.