Фрањо Рачки — разлика између измена

2.094 бајта додата ,  пре 2 године
м
нема резимеа измене
м
Млади "Илир из Хрватске" (како се потписивао у младости) рођен је у месту Фужине у Горском Котару. У Ријеци, Сењу и Вараждину је стекао гимназијско образовање. Као одушевљени славенофил који је са жаром учио словенске језике, написао је 1848. године чешку граматику, радећи на узајамности Словена. Надахнут је био делом Шафарика и Палацког, а привукао га је својим наступом и бан Јелачић. Био је тада (1848) клирик у Сењу, где је завршио теологију, где ће га бискуп Мирко Ожеговић 1852. године заредити за свештеника. Након грађанског рата студирао је науке у Бечу, где је показао таленат за историјску науку. У то време познавао је и имао подршку Штросмајера, бискупа Ожеговића и историчара Кукуљевића-Сакцинског. Промовисан је за доктора теологије 1855. у Бечу. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "Средоточје повјестнице".<ref>Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 492</ref>. Након завршеног образовања у Сењу је постављен за професора. Послат је 1857. године ради истраживања и усавршавања у Рим. Својом књигом о словенским просветитељима Ћирилу и Методију, доказао се и ушао је у шири круг хрватске интелигенције. Иако је имао опсежне истраживачке планове, на наговор Штросмајера вратио се у Хрватску да би допринео хрватском препороду.
 
== Дела ==
Године 1860. огласио се Рачки, у новом листу "Позор" чланком "Југословенсто", потписујући се ћириличним иницијалом "Ф.Р.". Штросмајер и Рачки прелазили су са проповеди на дела, и један од великих подухвата представља оснивање "Југословенске академије" у Загребу. Бискуп Штросмајер је приложио у оквиру своје закладе (задужбине) 50.000 ф. за Академију.
Рачки је по Штросмајеру био "најчишћи, најученији и најзаслужнији Хрват". Показао се он великим историчарем и интелектуалцем који пише књиге, попут: "Одломци из Хрватског државног права" и "Ријека према Хрватској".
 
Марљив и пун националног заноса организовао је по Kварнерским отоцима скупљање глагољских листина, а и сам је волио тражити и истраживати. Током посете Kрку, први је проучавао садржај Башћанске плоче, која је тада била део подног камења месне цркве. Рачки је проучавао писмо на плочи за коју је Јозеф Шафaрик сматра да је писана неком криптографијом. На темељу својих истраживања глагољске оставштине објавио је радове "Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на св. писмо и литургичке књиге" (1856.) и "Вијек и ђеловање св. Ћирила и Методија словјенских апоштолов" (1857.).<ref> Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 458.</ref>
 
== Кодификатор југословенства<ref>"Време", Београд 25. новембар 1928.</ref> и народног јединства ==
 
Године 1860. огласио се Рачки, у новом листу "Позор" чланком "Југословенсто", потписујући се ћириличним иницијалом "Ф.Р.". Штросмајер и Рачки прелазили су са проповеди на дела, и један од великих подухвата представља оснивање "Југословенске академије" у Загребу. Бискуп Штросмајер је приложио у оквиру своје закладе (задужбине) 50.000 ф. за Академију. Фрањо Рачки се упутио 1884. године бродом низ Саву и Дунав преко Србије у Русију<ref>.</ref>"Време", Београд 1928. Боравио је извесно у Београду где је упознао истомишљенике, међу којима се истичу Стојан Новаковић и Ђуро Даничић. Иако високи католички прелат стигао је у православну земљу Русију, где обилази православне храмове, ужива у појању и срдачно разговара са старцем архимандритом Амфилохијем. Када је 1889. године требало бити и у Загребу обележена 500 годишњица Косовске битке, он је дао допринос. Није се обазирао на полицијску забрану. Написао је рад о Косовском боју и присуствовао помену Лазаровим витезовима у православном храму. За показаног пијетета према Србима, био је осуђен и полицијски гоњен. Писао је полемичке чланке са мађарским историчарима, бранећи Међумурје и глагољицу. У свом народном деловању наилазио је на одпоре и неразумевање, и од стране великохрвата и од великосрба. Када је подигнута Кватерникова буна претила му је опасност, јер је био на списку са другим "Славеносрбима", за вешање у Загребу.
Током живота био је велики пријатељ и најближи сарадник бискупа Јосипа Јураја Штросмајера.
 
 
== Спољашње везе ==
27.345

измена