Фрањо Рачки — разлика између измена

м
м
== Кодификатор југословенства<ref>"Време", Београд 25. новембар 1928.</ref> и народног јединства ==
 
Године 1860. огласио се Рачки, у новом листу "Позор" чланком "Југословенсто", потписујући се ћириличним иницијалом "Ф.Р.". Штросмајер и Рачки прелазили су са проповеди на дела, и један од великих подухвата представља оснивање "Југословенске академије" у Загребу. Бискуп Штросмајер је приложио у оквиру своје закладе (задужбине) 50.000 ф. за Академију. Фрањо Рачки се упутио 1884. године бродом низ Саву и Дунав преко Србије у Русију<ref>.</ref>"Време", Београд 1928.</ref> Боравио је извесно у Београду где је упознао истомишљенике, међу којима се истичу Стојан Новаковић и Ђуро Даничић. Иако високи католички прелат стигао је у православну земљу Русију, где обилази православне храмове, ужива у појању и срдачно разговара са старцем архимандритом Амфилохијем. Када је 1889. године требало бити и у Загребу обележена 500 годишњица Косовске битке, он је дао допринос. Није се обазирао на полицијску забрану. Написао је рад о Косовском боју и присуствовао помену Лазаровим витезовима у православном храму. За показаног пијетета према Србима, био је осуђен и полицијски гоњен. Писао је полемичке чланке са мађарским историчарима, бранећи Међумурје и глагољицу. У свом народном деловању наилазио је на одпоре и неразумевање, и од стране великохрвата и од великосрба. Када је подигнута Кватерникова буна претила му је опасност, јер је био на списку са другим "Славеносрбима", за вешање у Загребу.
 
== Дела ==
27.345

измена