Фрањо Рачки — разлика између измена

540 бајтова додато ,  пре 2 године
м
== Кодификатор југословенства<ref>"Време", Београд 25. новембар 1928.</ref> и народног јединства ==
 
Године 1860. огласио се Рачки, у новом листу "Позор" чланком "Југословенсто", потписујући се ћириличним иницијалом "Ф.Р.". Штросмајер и Рачки прелазили су са проповеди на дела, и један од великих подухвата представља оснивање "Југословенске академије знаности и уметности" 1867. године у Загребу. Бискуп Штросмајер је приложио у оквиру своје закладе (задужбине) 50.000 ф. за Академију. Фрањо Рачкије сепостати упутиопрви 1884.председник годинете бродом низ Савуакадемије и Дунавдопринети прекоњеној Србије у Русију<ref>"Време", Београд 1928активности.</ref> БоравиоУследио је извесно у Београду где је упознао истомишљенике, међу којима се истичу Стојан Новаковић и Ђуродруги Даничић.велики Иакокорак високи католички прелат стигао је у православну земљу Русију, где обилази православне храмове, ужива у појању и срдачно разговара са старцем архимандритом Амфилохијем. Када је 18891874. године требало бити и у Загребу обележена 500 годишњица Косовске битке, онкада је даооснован допринос. Није се обазирао на полицијскузагребачки забрануУниверзитет.<ref>"Просветни Написао је рад о Косовском боју и присуствовао помену Лазаровим витезовима у православном храму. Због показаног пијетета према Србимагласник", био је осуђен и полицијскиБеоград гоњен1922.</ref> ПисаоТом јеприликом полемичкеће чланкебискуп сапоклонити мађарскимсвоју историчарима,галерију бранећиуметничких Међумурје и глагољицу. У свом народном деловању наилазио је на одпоре и неразумевање, и од стране великохрвата и од великосрба. Када је подигнута Кватерникова буна претила му је опасност, јер је био на списку са другим "Славеносрбима", за вешање у Загребуслика.
 
Фрањо Рачки се упутио 1884. године бродом низ Саву и Дунав преко Србије у Русију<ref>"Време", Београд 1928.</ref> Боравио је извесно у Београду где је упознао истомишљенике, међу којима се истичу Стојан Новаковић и Ђуро Даничић. Иако високи католички прелат стигао је у православну земљу Русију, где обилази православне храмове, ужива у појању и срдачно разговара са старцем архимандритом Амфилохијем. Када је 1889. године требало бити и у Загребу обележена 500 годишњица Косовске битке, он је дао допринос. Није се обазирао на полицијску забрану. Написао је рад о Косовском боју и присуствовао помену Лазаровим витезовима у православном храму. Због показаног пијетета према Србима, био је осуђен и полицијски гоњен. Писао је полемичке чланке са мађарским историчарима, бранећи Међумурје и глагољицу. У свом народном деловању наилазио је на одпоре и неразумевање, и од стране великохрвата и од великосрба. Када је подигнута Кватерникова буна претила му је опасност, јер је био на списку са другим "Славеносрбима", за вешање у Загребу.
 
== Дела ==
27.345

измена