Фрањо Рачки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
 
== Дела ==
Рачки је по Штросмајеру био "најчишћи, најученији и најзаслужнији Хрват". Показао се он великим историчарем и интелектуалцем који пише књиге, попут: "Одломци из Хрватског државног права" и "Ријека према Хрватској". ЈошДок је студирао у Бечу користио је прилику да скупља историјске изворе о словенским народима, а када се вратио након докторирања у Сењ, посветио се проучавањем хрватске историје. Прво историјско дело које је објавио било је "Нацрт југословенске повијести до 9. века". Затим је 1865. године штампао је др Рачки "Асеманово јеванђеље", који је 1736. године донео Асеман из Јерусалима у ватиканску библиотеку. Тада се сматрао тај рукопис за најстарији ћирилични текст.<ref>"Сион", Београд 1875.</ref>
Марљив и пун националног заноса организовао је по Kварнерским отоцима скупљање глагољских листина, а и сам је волио тражити и истраживати. Током посете Kрку, први је проучавао садржај Башћанске плоче, која је тада била део подног камења месне цркве. Рачки је проучавао писмо на плочи за коју је Јозеф Шафaрик сматра да је писана неком криптографијом. На темељу својих истраживања глагољске оставштине објавио је радове "Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на св. писмо и литургичке књиге" (1856.) и "Вијек и ђеловањедјеловање св. Ћирила и Методија словјенских апоштоловапостолов" (1857.).<ref> Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 458.</ref>
 
Године 1905. вајар [[Рудолф Валдец]] је о трошку хрватског народа, израдио споменик Рачком у колонади загребачког гробља.<ref>Нова искра", Београд 1905.</ref> Прославила је ЈАЗУ у Загребу 1929. године стогодишњицу рођења Фрање Рачког. О њему су са пијететом говорили представници више словенских народа, о којима је он најлепше мислио. Београдски академик Слободан Јовановић је том приликом читао свој рад под насловом "Фрањо Рачки и југословенска мисао".