Фрањо Рачки — разлика између измена

1.027 бајтова додато ,  пре 2 године
м
== Кодификатор југословенства<ref>"Време", Београд 25. новембар 1928.</ref> и народног јединства ==
 
Године 1860. огласио се Рачки, у новом листу "Позор" чланком "Југословенсто", потписујући се ћириличним иницијалом "Ф.Р.".Ушао Штросмајерје иу Рачкиполитичким прелазилиживот сунакон садоношења проповеди"Октобарске надипломе" дела,1860. игодине. једанВећ од15. великихавгуста подухвата1861. представљагодине оснивањеизабран "Југословенскеје академијепрви знаностипут иза уметности"саборског посланика; дриги пут ће то бити 18671865. године. уГодине Загребу1863. Бискуп Штросмајеризабран је приложиоза углавног оквирухрватског својешколског закладенадзорника, (задужбине)када 50.000истовремео ф.са заЈагићем Академијупокреће часопис "Књижевник". ФрањоТрећи мандат у хрватском Сабору био је постати1868-1872. првигодине, председника тезатим академијесе иповлачи допринетизбог њенојнеслагања активностиса политиком саборске већине. УследиоОд јетада ипа другидо великисмрти, коракследећих 1874.20 године кадабавиће јесе основанисторијом загребачкии Универзитетвођством "Независне народне странке".<ref>"ПросветниБеоградске гласникновине", Београд 19221917.</ref> Том приликом ће бискуп поклонити своју галерију уметничких слика.
 
Штросмајер и Рачки прелазили су са проповеди на дела, и један од великих подухвата представља оснивање "Југословенске академије знаности и уметности" 1866. године у Загребу. Бискуп Штросмајер је приложио у оквиру своје закладе (задужбине) 50.000 ф. за Академију. Фрањо је постати 26. јуна 1866. године први председник те академије и допринети њеној активности. Уследио је и други велики корак 1874. године када је основан загребачки Универзитет.<ref>"Просветни гласник", Београд 1922.</ref> Том приликом ће бискуп поклонити своју галерију уметничких слика.
 
Фрањо Рачки се упутио 1884. године бродом низ Саву и Дунав преко Србије у Русију<ref>"Време", Београд 1928.</ref> Боравио је извесно у Београду где је упознао истомишљенике, међу којима се истичу Стојан Новаковић и Ђуро Даничић. Иако високи католички прелат стигао је у православну земљу Русију, где обилази православне храмове, ужива у појању и срдачно разговара са старцем архимандритом Амфилохијем. Када је 1889. године требало бити и у Загребу обележена 500 годишњица Косовске битке, он је дао допринос. Није се обазирао на полицијску забрану. Написао је рад о Косовском боју и присуствовао помену Лазаровим витезовима у православном храму. Због показаног пијетета према Србима, био је осуђен и полицијски гоњен. Писао је полемичке чланке са мађарским историчарима, бранећи Међумурје и глагољицу. У свом народном деловању наилазио је на одпоре и неразумевање, и од стране великохрвата и од великосрба. Када је подигнута Кватерникова буна претила му је опасност, јер је био на списку са другим "Славеносрбима", за вешање у Загребу.
27.345

измена