Фрањо Рачки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Дела |
|||
Ред 30:
== Кодификатор југословенства<ref>"Време", Београд 25. новембар 1928.</ref> и народног јединства ==
Године 1860. огласио се Рачки, у новом листу "Позор" чланком "Југословенсто", потписујући се ћириличним иницијалом "Ф.Р.".Ушао
Штросмајер и Рачки прелазили су са проповеди на дела, и један од великих подухвата представља оснивање "Југословенске академије знаности и уметности" 1866. године у Загребу. Бискуп Штросмајер је приложио у оквиру своје закладе (задужбине) 50.000 ф. за Академију. Фрањо је постати 26. јуна 1866. године први председник те академије и допринети њеној активности. Уследио је и други велики корак 1874. године када је основан загребачки Универзитет.<ref>"Просветни гласник", Београд 1922.</ref> Том приликом ће бискуп поклонити своју галерију уметничких слика.
Фрањо Рачки се упутио 1884. године бродом низ Саву и Дунав преко Србије у Русију<ref>"Време", Београд 1928.</ref> Боравио је извесно у Београду где је упознао истомишљенике, међу којима се истичу Стојан Новаковић и Ђуро Даничић. Иако високи католички прелат стигао је у православну земљу Русију, где обилази православне храмове, ужива у појању и срдачно разговара са старцем архимандритом Амфилохијем. Када је 1889. године требало бити и у Загребу обележена 500 годишњица Косовске битке, он је дао допринос. Није се обазирао на полицијску забрану. Написао је рад о Косовском боју и присуствовао помену Лазаровим витезовима у православном храму. Због показаног пијетета према Србима, био је осуђен и полицијски гоњен. Писао је полемичке чланке са мађарским историчарима, бранећи Међумурје и глагољицу. У свом народном деловању наилазио је на одпоре и неразумевање, и од стране великохрвата и од великосрба. Када је подигнута Кватерникова буна претила му је опасност, јер је био на списку са другим "Славеносрбима", за вешање у Загребу.
| |||