'''Виртуелна међународна нормативна датотека'''(engl. [[Virtual International Authority File]]) је датотека нормативне контроле и заједнички пројекат више националних библиотека који води [[OCLC]].<ref>{{cite book |last1=Вранеш |first1=Александра |last2=Марковић |first2=Љиљана |title=Од рукописа до библиотеке: појмовник |date=2008 |publisher=Филолошки факултет |location=Београд}}</ref> Године 1998. Конгресна библиотека у Вашингтону, Немачка национална библиотека и [[OCLC]] тестирале су почетну идеју која се састојала од међусобног повезивања нормативних записа за лична имена. Овај пројекат се развио у један од сервиса OCLC-ја у којем учествује више од 40 организација. [[VIAF]] база има близу 45 милиона нормативних јединица које су повезане са 105,5 милиона библиографских записа, а њу годишње користи више од милион корисника. ГлавниПрвобитни и дугорочниглавни циљ овог пројекта јесте укључивање што већег броја библиотека и њихових нормативних записа који ће, путем веба, бити доступни корисницима широм света.<ref>{{cite web |last1=Ђукић |first1=Миљана |last2=Михајловић |first2=Катарина |last3=Драгосавац |first3=Бранка |title=ВИРТУЕЛНА МЕЂУНАРОДНА НОРМАТИВНА ДАТОТЕКА – VIAF (приказ пројекта) |url=https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=4782}}</ref> Захваљујући информацијама доступним на мрежи снизиће се трошкови корисника, што и јесте циљ Виртуелне међународне нормативне датотеке.<ref>{{cite web |url=https://www.oclc.org/en/viaf.html |accessdate=28.05.2019.}}</ref>
===== Настанак VIAF-a =====
Пројекат [[VIAF]] настао је захваљујући настојању да се искористе нове напредне технологије и да се повежу нормативни записи различитих библиотека у бесплатaн и свима доступан сервис на интернету, којим би се лакше омогућило спровођење нормативне контроле у локалним базама, као и развој универзалне библиографске контроле. Конгресна библиотека у Вашингтону, Немачка национална библиотека и [[OCLC]] су, 1998. године започели рад и тестирање пројекта међусобним повезивањем нормативних записа за лична имена. У Берлину 2003. године на 69. конференцији IFLA-е потписан јњје споразум о формирању конзорцијума [[VIAF]] којем се, 2007. године, као четврта чланица, прикључила Француска национална библиотека. Ове четири организације су преузеле руководећу улогу у конзорцијуму и постале одговорне за функционисање софтвера за [[VIAF]] Чини се да је пројекат веома успешан јер се из године у годину јавља све већи број учесника што доказује чињеница да је са 19 агенција у 22 земље, колико их је било 2012. године у јулу 2014. скочио на 34 агенције у 29 земаља. [[VIAF]] данас има важну улогу у изградњи семантичког вебa јер повезује националне и регионалне нормативне записе креирајући скуп записа за појединачна јединствена имена (за одређени језик и писмо). На тај начин корисницима су видљиви и записи других (иностраних) библиотека, без обзира на језик или место на свету. Прва фаза у развијању пројакта подразумевала је упаривање датотека, идентификацију истих записа и њихово повезивање у укрштену датотеку. У другој фази, установљена је технолошка платформа за развој VIAF-а. Трећа фаза се односила на успостављање редовног тока активности између VIAF-а и нормативних датотека коришћењем протокола [https://en.wikipedia.org/wiki/Open_Archives_Initiative OAI], док је у четвртој била планирана израда корисничког интерфејса, примена стандарда [[Unicode]] и активирање претраживања.
