Стефан Дечански се у Србију вратио са једним сином, Душаном, кога је Милутин као таоца задржао након што је сину дао на управу област [[Будимља (жупа)|будимљанску]] област. Старији син, Душман, умро је у Цариграду. [[Гијом Адам]], барски надбискуп који је 1332. године саставио спис посвећен крсташкој идеји француског краља, иначе изразити противник српске династије Немањића, доноси нам причу како је Стефан Дечански сам убио свога сина пошто је овај сазнао да му отац није у потпуности ослепљен. У сведочења Гијома Адама, међутим, не може се у потпуности веровати, те се и исказ о Душмановој смрти треба довести у питање<ref>Новаковић (1894), 25</ref><ref>Јечменица (2018), 146-7</ref>.
