Румунски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
. |
||
Ред 6:
| државе=[[Румунија]], [[Молдавија]], [[Србија]], [[Мађарска]], [[Украјина]]<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/results/nationality_population/nationality_popul1/select_5/?botton=cens_db&box=5.1W&k_t=00&p=75&rz=1_1&rz_b=2_1%20%20&n_page=4 Розподіл населення за національністю та рідною мовою] 2001.ukrcensus.gov.ua {{ук}}</ref> и земље у [[дијаспора|дијаспори]]
| регија=[[средња Европа|централна]], [[југоисточна Европа|југоисточна]] и [[источна Европа]]
| број = [[матерњи језик|матерњи]]: 24 милиона (2016)<br />секундарни: 4 милиона<ref name="Latin Union">[http://unilat.org/DPEL/Promotion/L_Odyssee_des_langues/Roumain/ro Latin Union]</ref>
| позиција = 34.
| пор1=[[Индоевропски језици|индоевропски]]
Ред 39:
{{legend|#490165|више од 35%}}
{{Col-end}}]]
'''Румунски језик''' (рум. {{lang|ro|română, limba română}} {{Audio-IPA|Ro-Limba_Română.ogg|}}) је [[источноромански језици|источноромански језик]] који се говори у [[Румунија|Румунији]] и [[Молдавија|Молдавији]].<ref>[http://www.moldovenii.md/md/section/115 Despre limba moldovenească], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Поред [[латински језик|латинског]], из којег је превасходно настао, на румунски језик су утицали и бројни други језици ([[дачки језик|дачки]], [[мађарски језик|мађарски]], [[украјински језик|украјински]], [[грчки језик|грчки]], [[српски језик|српски]], [[бугарски језик|бугарски]], [[македонски језик|македонски]], [[руски језик|руски]], [[немачки језик|немачки]], и [[трачки језик|трачки]]). Дакле румунски језик је настао из латинског и дачког уз утицај многих језика међу којима је најчи утицај [[црквенословенски језик|црквенословенског]], тако да се још од средњег века на територијама [[Трансилванија|Трансилваније]], [[Влашка|Влашке]] и Молдавије формирао један језик (са мањим локалним разликама) који је имао разне деноминације ([[влашки језик|влашки]], [[молдавски језик|молдавски]], румански), [[латиница|латинску]] основу и [[ћирилица|ћирилично]] писмо.<ref>DEMETRII CANTEMIRII MOLDAVIÆ PRINCIPIS(аутор), Descriptio Moldaviae(дело) AD FIDEM CODICVM DVORVM IN BIBLIOTHECA ACADEMIAE MOSQVITANAE SCIENTIARVM SERVATORVM POST ALEXANDRVM PAPIV-ILARIAN(издање)1714(година)Pars tertia CAPUT IV(трећи део 4 глава)</ref><ref>[http://la.wikisource.org/wiki/Descriptio_Moldaviae#CAPUT_IV_-_DE_LINGUA_MOLDAVORUM Descriptio Moldaviae - Wikisource{{Ботовски наслов}}]</ref>
== Пример текста ==
Ред 46:
:-{Toate fiinţele umane se nasc libere şi egale în demnitate şi în drepturi. Ele sunt înzestrate cu raţiune şi conştiinţă şi trebuie să se comporte unele faţă de altele în spiritul fraternităţii}-.
== Историја ==
Простор Румуније је у класично доба био насељен племенима [[Индоевропљани|индоевропских]] [[Дачани|Дачана]]. [[Антички Рим|Римљани]] ово подручје освајају од [[101]]. до [[107]]. године те делови [[Дација|Дације]] (Мала Влашка, [[Банат]] и [[Трансилванија]]) постају римска провинција. Докази упућују да је у идућих 165 година дошло до значајне колонизације из остатка [[Римско царство|Римског царства]] па [[вулгарни латински]] постаје уобичајен језик у управи и трговини.
Под притиском слободних Дачана и [[Готи|Гота]], римске се легије повлаче из Дације између [[271]]. и [[275]]. Научници се споре око тога да ли данашњи [[Румуни]] потомци оних који су заједно с римским легијама напустили ово подручје и населили се јужно од [[Дунав]]а или пак оних који су одлучили да остану.
Због своје земљописне изолованости, румунски језик је веројатно био први који се одвојио од осталих говора вулгарног латинског, а због истог разлога, све до модерног доба, није долазио у контакт с осталим [[романски_језици|романским језицима]]. Тако данас румунски језик, за разлику од других романских језика, чува неке од старих латинских граматичких облика попут средњег рода или падежа којих је у румунском, од латинских 6, преостало 3 ([[номинатив]]-[[акузатив]], [[генитив]]-[[датив]] и [[вокатив]]).
Верује се да су се сви дијалекти румунског ујединили у заједнички румунски језик између 7. и 10. века. У то је време на подручју Румуније врло јак [[Византијско царство|византијски]] утицај, а на румунски језик снажно утичу [[славенски језици]] што се осећа до данас. [[Аромунски језик]], напротив, има далеко мање славенских елемената, а снажнији су [[Грчки језик|грчки]]. С друге стране, [[дијалект]]алне разлике међу румунским говорима готово да и не постоје; Румуни из Војводине говори готово идентичним језиком као онај из Молдавије, а то сведочи о релативно касној сеоби романофоног становништва на север (североисток).
== Класификација и сродни језици ==
Румунски је романски језик и припада [[италски_језици|италској]] грани [[Индоевропски_језици|индоевропских језика]] заједно са [[италијански_језик|италијанским]], [[француски_језик|француским]], [[шпански_језик|шпанским]] и [[португалски_језик|португалским]] језиком. Међутим, румунском најближи су други [[Балканско полуострво|балкан]]ски романски језици попут [[Македорумунски_језик|аромунског]], [[Мегленски_језик|мегленског]] и [[Истрорумунски_језик|истрорумунског језика]].
Од већих романских језика, румунски је најближи италијанском; између ова два језика постоји, до одређене мере, међусобна разумљивост, а јача је међу рафиниранијим варијантама оба језика. Занимљиво је да просечан говорник румунског лакше разуме италијански него обратно. Иако румунски поседује очите [[лексикологија|лексичке]] и [[граматика|граматичке]] сличности с другим романским језицима попут шпанског, португалског или француског, да би се остварила разумљивост и најједноставнијих фраза на овим језицима (у оба смера) потребно је барем темељно формално познавање вокабулара и граматике другог.
У следећој [[реченица|реченици]] сродне (еквивалентне) [[реч]]и су подебљане:
:„Она увек затвара прозор пре вечере”
: -{'''''Ea închide''''' întotdeauna '''''fereastra înainte de a cina.'''''}- (румунски)
: -{'''''Ea''' semper '''fenestram claudit antequam cenet.'''''}- (латински)
: -{'''''Ella''''' (or ''lei'') '''''chiude''' sempre '''la finestra''' prima '''di cenare'''.''}- (италијански)
: -{'''''Elle''' ferme toujours '''la fenêtre avant de''' dîner.''}- (француски)
: -{'''''Ella''' siempre cierra la ventana '''antes de cenar'''.''}- (шпански)
: -{'''''Ela''' fecha sempre a janela '''antes de jantar'''.''}- (португалски)
: -{'''''Ella''' tanca sempre '''la finestra''' '''abans de''' sopar.''}- ([[Katalonski_jezik|каталонски]])
У модерно доба на румунски су језик снажно утицали француски и италијански језик; румунски књижевници и језикословци речи турског и славенског порекла радо су замењивали изразима из француског и италијанског. Тренутно се лексичка сличност румунског са италијанским процењује на 77%, са француским на 75%, [[Сардински_језици|сардинским]] 74%, каталонским 73%, шпанским 71% те португалским и [[реторомански_језик|ретороманским језиком]] на 72%.
== Географска распрострањеност ==
<div class="thumb tright" style="background-color: #f9f9f9; border: 1px solid #CCCCCC; margin:0.5em;">
{| border=1 align=right cellpadding=0 cellspacing=2 width=345 style="margin: 0 0 1em 1em; border: 1px #dddddd solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;"
|+<big><big>'''Румунски језик у другим државама'''</big></big>
|-
|colspan="4"|[[Datoteka:Map Roumanophone NorthAtlantic.png|345px|desno|Dark red: nacionalni; red: službeni jezik; Light red: nacionalna manjina; green: manjina.]]<br><center><small><span style="background-color:#0035AD;color:white;"> nacionalni </span> <font color="#DDDDDD">|</font> <span style="background-color:#007FFF;color:white;"> službeni </span> <font color="#DDDDDD">|</font> <span style="background-color:lightblue;color:white;"> nacionalna manjina </span> <font color="#DDDDDD">|</font> <span style="background-color:lime;color:white;"> manjina </span></small>
|-
!bgcolor=#DDDDDD| '''Држава'''
!bgcolor=#DDDDDD|Говорници </br> (%)
!bgcolor=#DDDDDD|Говорници </br>(матерњи)
!bgcolor=#DDDDDD|Становништво </br> ([[2005]])
|-
!colspan="4" bgcolor=#f9f9f9|[[Европа]]
|-
|[[Румунија]]
| align="right" | 90,96%
| align="right" | 19.736.517
| align="right" | 21.698.181
|-
|[[Молдавија]] <sup>2</sup>
| align="right" | 78,2%
| align="right" | 2.649.477
| align="right" | 3.388.071
|-
|[[Транснистрија]] <sup>3</sup>
| align="right" | 31,87%
| align="right" | 177.050
| align="right" | 555.500
|-
|[[Војводина]] ([[Србија]])
| align="right" | 1,45%
| align="right" | 29.512
| align="right" | 2.031.992
|-
|colspan="4"|<small>није служвени:</small>
|-
|[[Тимочка Крајина]] ([[Србија]]) <sup>4</sup>
| align="right" | 5,91%
| align="right" | 42.075
| align="right" | 712.050
|-
|[[Украјина]] <sup>5</sup>
| align="right" | 0,68%
| align="right" | 327.703
| align="right" | 48.457.000
|-
|[[Мађарска]]
| align="right" | 0,08%
| align="right" | 8.482
| align="right" | 10.198.315
|-
|[[Италија]]
| align="right" | 0,43%
| align="right" | 248.849
| align="right" | 58.462.375
|-
!colspan="4" bgcolor=#f9f9f9|[[Азија]]
|-
|colspan="4"|<small>није службени:</small>
|-
|[[Израел]]
| align="right" | 3,68%
| align="right" | 250.000
| align="right" | 6.800.000
|-
|[[Казахстан]] <sup>1</sup>
| align="right" | 0,13%
| align="right" | 20.054
| align="right" | 14.953.126
|-
|[[Русија]] <sup>1</sup>
| align="right" | 0,12%
| align="right" | 178.000
| align="right" | 145.537.200
|-
!colspan="4" bgcolor=#f9f9f9|[[Америке|Америка]]
|-
|colspan="4"|<small>није службени:</small>
|-
|[[Канада]]
| align="right" | 0,19%
| align="right" | 60.520
| align="right" | 32.207.113
|-
|[[САД]]
| align="right" | 0,11%
| align="right" | 340.000
| align="right" | 281.421.906
|-
!colspan="4" bgcolor=#f9f9f9 align="left" | <small>
<sup>1</sup> Депортирани Молдавци<br />
² Подаци за округе на десној обали Дњестра (без Транснистрије и града Тигхине)<br />
³ Транснистрија није међународно призната<br />Овђе се зове "[[молдавски језик]]" и пише се молдавском варијантом [[Ћирилица|ћирилице]]<br />
<sup>4</sup> Службено се деле на [[Власи (Романи)|Влахе]] и Румуне<br />
<sup>5</sup> Углавном у северној Буковини и јужној Бесарабији; према студији -{''Молдова Ноастрă''}- (базираној на задњем попису становништва у Украјини); студија, такође, каже да у Украјини живи 409,000 етничких Молдаваца.
|}
</div>
Румунски се говори углавном у Румунији, Молдавији, [[Украјина|Украјини]], [[Мађарска|Мађарској]], [[Србија|Србији]] и [[Бугарска|Бугарској]]. Међутим, говорника румунског језика (углавном због велике емиграције након [[Други светски рат|2. светског рата]]) има и у државама као што су [[Канада]], [[САД]], [[Немачка]], [[Израел]], [[Аустралија]] и [[Нови Зеланд]].
=== Правни статус у Румунији ===
Према [[устав]]у Републике Румуније из 1991, румунски је службени државни језик. Румунија прописује употребу румунског језика у службеним државним документима, јавним школама и [[уговор]]има; рекламне поруке морају садржати превод страних речи на румунски. Институт за румунски језик, основан од стране румунског Министарства образовања, подстиче познавање румунског језика те, у сарадњи с Министарством спољашњих послова, подржава оне који га желе учити.
У Румунији постоје и други језици са статусом службеног у одређеним регијама или градовима, а то су: мађарски, немачки, хрватски, бугарски и српски. Мађари су најбројнија национална мањина (учествују са скоро 6%) и једна су од најбројнијих националних мањина у [[Европа|Европи]].
=== Правни статус у Молдавији ===
Румунски језик једини је службени језик Републике Молдавије. Иако се у молдавском уставу назива „молдавским језиком”, већина језикословаца слажу се да се ради о једном, јединственом језику. Језик у школама, медијима, научним расправама и у свакодневном говору називају румунским.
Румунски је једини службени језик откад је прихваћен закон о језику [[Молдавска_ССР|Молдавске ССР]]. Овај закон, који је и данас на снази, прописује употребу румунског у свим политичким, економским, културним и социјалним сферама, а потврђује и постојање „молдавско-румунског језичног идентитета”. У непризнатој, сецесионистичкој [[Транснистрија|Транснистријској републици]], румунски је службени језик заједно с [[Руски_језик|руским]] и [[Украјински_језик|украјинским језиком]], али тамо се службено назива молдавским и пише се молдавском варијантом [[ћирилица|ћирилице]] насталом и примењеном у време [[Совјетски_Савез|СССР-а]].
У попису становништва из 2004, од 3,383,332 становника Молдавије, 16,5% изјаснило се да им је материњи језик румунски, а 60% да им је материњи језик молдавски. У урбаним срединама 40% становника одабрало је румунски језик као свој материњи.
=== Правни статус у Војводини ===
[[Датотека:Vojvodina romanian map.png|мини|left|265px|Општине у Војводини у којима је румунски службени језик 2003.]]
Prema statutu Autonomne Pokrajine Vojvodine, uz [[srpski jezik]] koji je službenи u [[Srbija|Republici Srbiji]], uvodi se još pet službenih jezika koji se koriste na području Vojvodine u opштinama sa značajnim udelima govornika manjinskih jezika u stanovništvu. Jedan od tih jezika je i румунскi.
Румунскi je proglašen službenim jezikom u opштinama [[Alibunar]], [[Bela Crkva]] (-{Biserica Albă}-), [[Житиште]] (-{Zitişte}-), [[Зрењанин]] (-{Zrenianin}-), [[Ковачица]] (-{Kovăciţa}-), [[Ковин]] (-{Cuvin}-), [[Пландиште]] (-{Plandişte}-) i [[Сечањ]] (-{Secanj}-). У општини [[Вршац]] (-{Vârşeţ}-) румунски је службени језик у селима Марковац, Стража, Мали Жам, Мало Средиште, Месић, Јабланка, Сочица, Ритишево, Орешац и Куштиљ.
Румунски, као материњи језик, навело је 1,45% становника Војводине, а на румунском језику издаје се и недељник -{''Libertatea''}- (''Слобода'').
== Правописна реформа ==
Године [[1993]]. Румунска Академија је одлучила да вратити [[правопис|правописна]] правила на она пре [[1953]]. уз објашњење да су ова каснија била наметнута од стране [[комунизам|комуниста]]. Румунска ортографија пре 1953, т.ј. модерна ортографија очитује се мањом сличношћу с [[фонетика|фонетским]] обележјима језика, а већим се делом ослања на [[етимологија|етимолошке]] норме па тако модерни румунски језик (у писму) више наликује латинском него онај од 1953. до 1993. Тек су ретке речи у језику промениле изговор због промене у писању.
У Молдавији ова реформа није реализирана те се на тој чињеници темеље главне разлике између румунског и молдавског језичног стандарда.
== Види још ==
* [[Дијалекти румунског језика]]
* [[Дачани]]
* [[Влашки језик]]
* [[Цинцарски језик]]
* [[Ашани]]
* [[Црновунци]]
* [[Мегленорумуњски језик]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book |last1=Andreose |first1=Alvise |last2=Renzi |first2=Lorenzo |author-link2=Lorenzo Renzi |editor1-last=Maiden |editor1-first=Martin |editor2-last=Smith |editor2-first=John Charles |editor3-last=Ledgeway |editor3-first=Adam |title=The Cambridge History of the Romance Languages, Volume II: Contexts |publisher=Cambridge University Press |year=2013 |pages=283–334 |chapter=Geography and distribution of the Romance languages in Europe |isbn=978-0-521-80073-0 |ref=harv}}
* Giurescu, Constantin, ''The Making of the Romanian People and Language'', Bucharest, 1972.
* Kahl, Thede (ed.), ''Das Rumänische und seine Nachbarn'', Berlin, 2009.
* Paliga, Sorin, ''The Earliest Slavic Borrowings in Romanian'', Romanoslavica vol. XLVI, nr. 4, Editura Universității din București, Bucharest, 2010.
* {{Cite book |last=Petrucci |first=Peter R. |year=1999 |title=Slavic Features in the History of Rumanian |publisher=LINCOM EUROPA |isbn=38-9586-599-0|ref=harv}}
* Rosetti, Alexandru, ''Istoria limbii române'', 2 vols., Bucharest, 1965–1969.
* Uwe, Hinrichs (ed.), ''Handbuch der Südosteuropa-Linguistik'', Wiesbaden, 1999.
{{refend}}
== Спољашње везе ==
Линија 59 ⟶ 233:
* [http://www.EasyRomanian.com/ -{EasyRomanian.com}- - Курс румунског језика] {{en}}
* [http://www.101languages.net/romanian/ -{Romanian}- 101] Научите румунски на интернету
* {{DMOZ|Science/Social_Sciences/Linguistics/Languages/Natural/Indo-European/Italic/Romance/Romanian/}}
* [http://www.phon.ucl.ac.uk/home/sampa/rom-uni.htm SAMPA for Romanian]
* [http://www.seelrc.org:8080/grammar/pdf/stand_alone_romanian.pdf Romanian Reference Grammar, by Dana Cojocaru, University of Bucharest (183 pages) – 4.6 MB – pdf]
* [http://fsi-language-courses.org/Content.php?page=Romanian USA Foreign Service Institute (FSI) Romanian basic course]
* [http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?root=new100&morpho=0&basename=new100\ier\rom&first=0 Romanian basic lexicon at the Global Lexicostatistical Database]
{{Службени језици ЕУ}}
{{Романски језици| selected = средишњи, сардински и источни}}
{{Authority control}}
{{DEFAULTSORT:Румунски језик}}
[[Категорија:Румунски језик| ]]
| |||