Молдавци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
|||
Ред 7:
Према Лексикону народа Света аутора Мила Недељковића, коначно обликовање Молдавског народа десило се у 15. веку.<ref name=autogenerated2 /> Све до 19. века, [[Молдавија]] је чинила посебну полунезависну кнежевину и била је у вазалном односу према [[Османско царство|Османском царству]]. Молдавска кнежевина је тада обухватала не само територију данашње државе Молдавије, већ и источне делове данашње Румуније, који се још увек у географском смислу називају Молдавијом. Источни делови некадашње Молдавске кнежевине (подручје данашње државе Молдавије) припојени су Русији 1812. године и од тада су били познати под називом [[Бесарабија]]. Западни делови некадашње Молдавске кнежевине (простор данашње географске регије Молдавија у Румунији) и даље су наставили да постоје као полунезависни ентитет, све до 1859. године, када се са Кнежевином [[Влашка|Влашком]] уједињују у нову државу [[Румунија|Румунију]].
Према списку досељеника у [[Русија|Русију]] из 1752—1756. године, досељеници из Влашке и Молдавије изјашњавали су се да су влашке и молдавске народности.<ref>Павел Рудјаков, Сеоба Срба у Русију у 18. веку, Београд, 1995.</ref> Молдавци су чинили и најбројнију етничку групу у [[Нова Србија (област)|Новој Србији]], покрајини Руског царства, која је постојала на подручју данашње [[Украјина|Украјине]] од 1752. до 1764. године. Иако је покрајина иницијално била формирана за досељене [[Срби|Србе]], у њу се населио и велик број припадника других етничких група, посебно Молдаваца, тако да је по подацима из 1757. године у Новој Србији живело 75,33% Молдаваца, 11,56% Срба и 13,11% осталих.<ref>Олга М. Посуњко, Историја Нове Србије и Славеносрбије, Нови Сад, 2002.</ref> Када је формирана држава Румунија, осећај посебног влашког и молдавског идентитета се постепено губи и замењује га осећање [[Румуни|румунске]] националне припадности. После [[Први светски рат|Првог светског рата]], у састав државе Румуније улазе Бесарабија (некадашњи источни део Молдавске кнежевине), [[Трансилванија]] и [[Буковина]] и тада се генерално романофони становници свих делова нове увећане румунске државе сматрају Румунима.
У [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] је 1924. године на источној обали реке [[Дњестар]] формирана Молдавска аутономна совјетска социјалистичка република у саставу [[Украјина|Украјинске]] совјетске социјалистичке републике. 1940. године, Румунија губи Бесарабију, која улази у састав Совјетског Савеза, где се ово подручје административно уједињује са подручјем Молдавске аутономне совјетске социјалистичке републике у нову Молдавску совјетску социјалистичку републику. 1941. године, подручје Молдавске ССР улази у састав Румуније и тада се Молдавска ССР административно укида, а формирају се жупаније. После [[Други светски рат|Другог светског рата]], подручје некадашње Молдавске ССР поново улази у састав Совјетског Савеза, када се република обнавља. У време совјетске власти промовисана је идеја посебне молдавске народности, различите од Румуна, коју је највећи део становника Молдавије прихватио. Од 1991. године, Молдавија је независна држава, а на последњем попису из 2004. године, 75,81% становника Молдавије се изјаснило да су по народности Молдавци, док се 2,17% изјаснило да су Румуни.
| |||