Десрбизација — разлика између измена

нема резимеа измене
Политика десрбизације спровођена је и на подручју Црне Горе, након окупације у Другом светском рату (1941), када су сарадници окупатора, предвођени [[Секула Дрљевић|Секулом Дрљевићем]], покушали да створе [[Независна Држава Црна Гора|Независну Државу Црну Гору]] као квази-националну државу "црногорског" народа.{{sfn|Терзић|2000|p=181-198}} Иста политика је настављена и за време комунистичке власти у [[СФРЈ|Југославији]]. У раздобљу између два светска рата, [[Коминтерна]] се у својим програмским документима залагала за разбијање тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и стварање посебне ''црногорске нације'', тако да је истоветан став заузела и [[Комунистичка Партија Југославије]].{{sfn|Димић|2001|p=285}} Главни заговорник десрбизације у Црној Гори био је црногорски комуниста [[Милован Ђилас]], који је одлучно заступао став о самобитности ''црногорске нације'', у чему су га отворено подржавали [[Едвард Кардељ]] и [[Јосип Броз Тито]].{{sfn|Бојковић|2012|p=109-111}} Након успостављања комунистичке власти (1944-1945) и стварања [[Народна Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]] као федералне јединице у саставу нове [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославије]] (1945), комунистички режим је озваничио посебну [[Црногорци (народ)|црногорску нацију]], чиме је постављена основа за организовано спровођење процеса десрбизације и [[црногоризација|црногоризације]].<ref>[http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/rasrbljavanje-crne-gore-i-crnogorcenje-srba.html Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба]</ref> Идеолошку основу десрбизације у Црној Гори поставио је Милован Ђилас, који је у својим програмским чланцима из првих поратних година заступао тезу о историјској посебности "црногорске" нације.{{sfn|Ђилас|1945|p=3}}
Слична политика је токомнакон [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] спровођена и на територији на [[Независна Држава Македонија|Независне Државе Македоније]] и након рата на подручју новостворене [[Народна Република Македонија|Народне Републике Македоније]], где је комунистички режим у склопу антисрпске политике изазвао црквени раскол, створивши посебну ''[[Македонска православна црква|Македонску православну цркву]]''.{{sfn|Пузовић|1999|p=155-173}}
 
У савременом добу, индивидуална десрбизација је присутна у [[Српска дијаспора|српској дијаспори]], а огледа се у постепеном губљењу етничког, односно националног идентитета путем акултурације, односно постепеног прихватања страних културних и идентитетских обележја. Постепена десрбизација је у савременом друштву додатно подстакнута процесом свеопште [[глобализација|глобализације]].{{sfn|Анђелковић|2018|p=87-106}}
[[Датотека:Sekula Drljević.jpg|мини|220px|десно|Црногорски сепаратиста [[Секула Дрљевић]] (1884-1945), заговорник десрбизације у Црној Гори (1941)]]
[[Датотека:Milovan Đilas.jpg|мини|220px|десно|Црногорски комуниста [[Милован Ђилас]], главни идеолог десрбизације у Црној Гори]]
[[Датотека:Dositheus II crop.JPG|220px|десно|мини|Расколник [[Доситеј Стојковић]], по рођењу православни Србин из Смедерева и јерарх [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], који се 1967. године самопрогласио за етничког "Македонца" и стао на чело расколничке "Македонске православне цркве"]]
 
У литератури и публицистици на [[Српски језик|српском]] језику, поред појма ''десрбизација'' (или ''десрбизирање'',{{sfn|Костић|1961|p=11}} односно ''десрбизовање''),{{sfn|Бошковић|2013|p=53}} у истоветном значењу се употребљава и појмам ''расрбљивање''{{sfn|Чавошки|2011|p=}} (или ''расрбљавање''),{{sfn|Брборић|2001|p=122-123}} као и израз ''однарођивање Срба''{{sfn|Vukšić|2015|p=}} (или ''однарођавање Срба''),{{sfn|Dedijer|1987|p=240}} односно израз ''денационализација Срба''{{sfn|Ракић|1988|p=55-59}} (или ''денационализирање Срба'',{{sfn|Јовановић|1938|p=94}} односно ''денационализовање Срба'').{{sfn|Стојанчевић|1978|p=56}}
 
== Види још ==
[[Датотека:Dositheus II crop.JPG|220px|десно|мини|Расколник [[Доситеј Стојковић]], по рођењу православни Србин из Смедерева и јерарх [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], који се 1967. године самопрогласио за етничког "Македонца" и стао на чело расколничке "Македонске православне цркве"]]
[[Датотека:MiloDjukanovic-USDOD991104-D-9880W-055-cropped.jpg|мини|220px|десно|Црногорски државник [[Мило Ђукановић]], главни политички покровитељ десрбизације у Црној Гори након 1997. године]]
{{colbegin|3}}
* [[Србофобија]]
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ђилас|first=Милован|authorlink=Милован Ђилас|title=О црногорском националном питању|journal=Борба|year=1945|volume=10|issue=106|pages=3}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурић|first=Вељко Ђ.|authorlink=Вељко Ђ. Ђурић|title=Усташе и православље: Хрватска православна црква|year=1989|location=Београд|url=https://books.google.com/books?id=AoWBAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Батрић|authorlink=Батрић Јовановић|title=Расрбљивање Црногораца: Стаљинов и Титов злочин|year=2003|location=Београд|publisher=Српска школска књига|url=https://books.google.com/books?id=8WI_AQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Батрић|authorlink=Батрић Јовановић|title=Расрбљивање Црногораца од Стаљина и Тита до Дукљана: Духовни геноцид|year=2005|location=Подгорица|publisher=Вијеће народних скупштина Црне Горе}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Слободан|authorlink=Слободан Јовановић|title=Дипломатска историја Нове Европе 1918-1938|volume=Књ. 1|year=1938|location=Београд|publisher=Планета|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=ERjTAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Костић|first=Лазо М.|authorlink=Лазо М. Костић|title=О српском карактеру Боке Которске|year=1961|location=Цирих|url=https://books.google.com/books?id=8WI_AQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Lukač|first=Dušan|title=Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1988|volume=6|issue=1-2|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1988_1-2.pdf|pages=53-85}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Лутовац|first=Зоран|authorlink=Зоран Лутовац|title=Српски идентитет у Црној Гори|year=2015|location=Београд|publisher=Институт друштвених наука|url=http://www.idn.org.rs/biblioteka/Lutovac2015.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Милосављевић|first=Петар|title=Енциклопедијско расрбљивање Срема|journal=Летопис Матице српске|year=2004|volume=473|issue=6|pages=998-1008}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Mirnić|first=Josip|title=Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941|journal=Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu|year=1967|volume=10|pages=143-153}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Недељковић|first=Славиша|title=Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)|journal=Српске студије|volume=4|year=2013|pages=61-72|url=https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_4.2._srpske_studije_4.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Срби муслимани и њихова денационализација|journal=Гласник Завичајног музеја|location=Пљевља|year=2001|volume=2|pages=163-181|url=https://dl.dropboxusercontent.com/s/wa6c27950so1a5a/14.%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84.%20%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85%20%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20-%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%20%D0%BC%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%20%D0%B8%20%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Муслимани српског порекла и њихова денационализација|journal=Српска слободарска мисао|year=2017|volume=18|issue=102|pages=119-138}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Степић|first=Миломир|title=Косовско-Метохијскаметохијска карика расрбљивања Балкана: Могући епилог и његове геополитичке последице|journal=Гласник Српског географског друштва|year=2005|volume=85|issue=1|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0350-35930501187S|pages=187-198}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Степић|first=Миломир|title=Век расрбљивања Балкана - геополитички узроци и последице|journal=Политичка ревија|year=2014|volume=41|issue=3|url=http://www.politickarevija.rs/pr/CD%20pr%203-2014.pdf|pages=1-23}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Односи између Србије и Бугарске од Санстефанског до Берлинског уговора: Проблеми, контроверзе, међусобне претензије|journal=Зборник Матице српске за историју|year=1978|volume=18|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=7hYWAQAAMAAJ|pages=51-64}}