Десрбизација — разлика између измена

Политика десрбизације спровођена је и на подручју Црне Горе, након окупације у Другом светском рату (1941), када су сарадници окупатора, предвођени [[Секула Дрљевић|Секулом Дрљевићем]], покушали да створе [[Независна Држава Црна Гора|Независну Државу Црну Гору]] као квази-националну државу "црногорског" народа.{{sfn|Терзић|2000|p=181-198}} Иста политика је настављена и за време комунистичке власти у [[СФРЈ|Југославији]]. У раздобљу између два светска рата, [[Коминтерна]] се у својим програмским документима залагала за разбијање тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и стварање посебне ''црногорске нације'', тако да је истоветан став заузела и [[Комунистичка Партија Југославије]].{{sfn|Димић|2001|p=285}} Главни заговорник десрбизације у Црној Гори био је црногорски комуниста [[Милован Ђилас]], који је одлучно заступао став о самобитности ''црногорске нације'', у чему су га отворено подржавали [[Едвард Кардељ]] и [[Јосип Броз Тито]].{{sfn|Бојковић|2012|p=109-111}} Након успостављања комунистичке власти (1944-1945) и стварања [[Народна Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]] као федералне јединице у саставу нове [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославије]] (1945), комунистички режим је озваничио посебну [[Црногорци (народ)|црногорску нацију]], чиме је постављена основа за организовано спровођење процеса десрбизације и [[црногоризација|црногоризације]].<ref>[http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/rasrbljavanje-crne-gore-i-crnogorcenje-srba.html Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба]</ref> Идеолошку основу десрбизације у Црној Гори поставио је Милован Ђилас, који је у својим програмским чланцима из првих поратних година заступао тезу о историјској посебности "црногорске" нације.{{sfn|Ђилас|1945|p=3}}

 

У савременом добу, индивидуална десрбизација је присутна у [[Српска дијаспора|српској дијаспори]], а огледа се у постепеном губљењу етничког, односно националног идентитета путем акултурације, односно постепеног прихватања страних културних и идентитетских обележја. Постепена десрбизација је у савременом друштву додатно подстакнута процесом свеопште [[глобализација|глобализације]].{{sfn|Анђелковић|2018|p=87-106}}

[[Датотека:Sekula Drljević.jpg|мини|220px|десно|Црногорски сепаратиста [[Секула Дрљевић]] (1884-1945), заговорник десрбизације у Црној Гори (1941)]]

[[Датотека:Milovan Đilas.jpg|мини|220px|десно|Црногорски комуниста [[Милован Ђилас]], главни идеолог десрбизације у Црној Гори]]

 

У литератури и публицистици на [[Српски језик|српском]] језику, поред појма ''десрбизација'' (или ''десрбизирање'',{{sfn|Костић|1961|p=11}} односно ''десрбизовање''),{{sfn|Бошковић|2013|p=53}} у истоветном значењу се употребљава и појмам ''расрбљивање''{{sfn|Чавошки|2011|p=}} (или ''расрбљавање''),{{sfn|Брборић|2001|p=122-123}} као и израз ''однарођивање Срба''{{sfn|Vukšić|2015|p=}} (или ''однарођавање Срба''),{{sfn|Dedijer|1987|p=240}} односно израз ''денационализација Срба''{{sfn|Ракић|1988|p=55-59}} (или ''денационализирање Срба'',{{sfn|Јовановић|1938|p=94}} односно ''денационализовање Срба'').{{sfn|Стојанчевић|1978|p=56}}

 

== Види још ==

{{colbegin|3}}

* [[Србофобија]]

* {{Cite journal|ref=harv|last=Ђилас|first=Милован|authorlink=Милован Ђилас|title=О црногорском националном питању|journal=Борба|year=1945|volume=10|issue=106|pages=3}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурић|first=Вељко Ђ.|authorlink=Вељко Ђ. Ђурић|title=Усташе и православље: Хрватска православна црква|year=1989|location=Београд|url=https://books.google.com/books?id=AoWBAAAAIAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Слободан|authorlink=Слободан Јовановић|title=Дипломатска историја Нове Европе 1918-1938|volume=Књ. 1|year=1938|location=Београд|publisher=Планета|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=ERjTAAAAMAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Костић|first=Лазо М.|authorlink=Лазо М. Костић|title=О српском карактеру Боке Которске|year=1961|location=Цирих|url=https://books.google.com/books?id=8WI_AQAAIAAJ}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Lukač|first=Dušan|title=Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1988|volume=6|issue=1-2|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1988_1-2.pdf|pages=53-85}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Лутовац|first=Зоран|authorlink=Зоран Лутовац|title=Српски идентитет у Црној Гори|year=2015|location=Београд|publisher=Институт друштвених наука|url=http://www.idn.org.rs/biblioteka/Lutovac2015.pdf}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Mirnić|first=Josip|title=Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941|journal=Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu|year=1967|volume=10|pages=143-153}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Недељковић|first=Славиша|title=Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)|journal=Српске студије|volume=4|year=2013|pages=61-72|url=https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_4.2._srpske_studije_4.pdf}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Срби муслимани и њихова денационализација|journal=Гласник Завичајног музеја|location=Пљевља|year=2001|volume=2|pages=163-181|url=https://dl.dropboxusercontent.com/s/wa6c27950so1a5a/14.%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84.%20%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85%20%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20-%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%20%D0%BC%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%20%D0%B8%20%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Муслимани српског порекла и њихова денационализација|journal=Српска слободарска мисао|year=2017|volume=18|issue=102|pages=119-138}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Степић|first=Миломир|title=Век расрбљивања Балкана - геополитички узроци и последице|journal=Политичка ревија|year=2014|volume=41|issue=3|url=http://www.politickarevija.rs/pr/CD%20pr%203-2014.pdf|pages=1-23}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Односи између Србије и Бугарске од Санстефанског до Берлинског уговора: Проблеми, контроверзе, међусобне претензије|journal=Зборник Матице српске за историју|year=1978|volume=18|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=7hYWAQAAMAAJ|pages=51-64}}