Мартин Скорсезе — разлика између измена

'''Мартин Лучано Скорсезе''' ({{јез-енгл|Martin Luciano Scorsese}}; [[Њујорк]], [[17. новембар]] [[1942]]) амерички је [[филм]]ски [[редитељ]] сценариста, продуцент и историчар филма [[Италија|италијанског]] поријеклапорекла. То поријеклопорекло често се осјетилоосетило кроз његове филмове, јер су врло често били везани за теме о Американцима из Италије, као што су идентитет италијанских Американаца, католички концепт кривње и искупљења,<ref>[http://www.adherents.com/people/ps/Martin_Scorsese.html The Religious Affiliation of Director Martin Scorsese] Webpage created May 27, 2005. Last modified September 5, 2005. Preuzeto 1. travnja 2007.</ref> мачизам и насиље. Скорсезе је вјероватновероватно најпознатији по својим филмовима о [[Мафија|мафији]]. Освојио је [[Оскар]] [[оскар за најбољег режисера|за најбољег редитеља]] за филм [[Двострука игра]] на 79. додјели 2007; филм је такође освојио Оскаре за најбољи филм, најбољу монтажу и најбољи адаптирани сценарио. То је први Скорсезеов Оскар, иако је био номинован шест пута.

Мартин Скорсезе рођен је 1942. у [[Њујорк]]у. Одрастао је у њујоршкој четврти ''Мала Италија''. Његов отац, Лучано Чарлс Скорсезе (1900—1993), и мајка, Кетрин Скорсезе (1912—1997), радили су у њујоршкој фабрици одјећеодеће.<ref>[http://www.filmreference.com/film/26/Martin-Scorsese.html Martin Scorsese Biography (1942-)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> УКао дечака родитељи су га често водили у биоскоп, и у том периоду развио је страст за филмом. У раном добу био је опседнут историјским спектаклима. Сматра се да су бар два филма тог жанра, ''Земља фараона'' (1955.), и ''Ел Сид'' (1961.), оставили снажан и трајан утицај на његову филмску технику. Касније се присетио тог утицаја у документарцу о италијанском неореализму те коментирао како су га ''[[ Крадљивци бицикла (филм)|Крадљивци бицикла]]'' заједно с филмовима ''[[Paisan|Пајза]]'', ''[[Рим, отворени град]]'' инспирирали те како је то утицало на његов поглед и приказ његова сицилијанског наслеђа. У свом документарцу, ''[[Моје путовање у Италију]]'', Скорсезе је истакнуо да је сицилијанска епизода ''Пајзе'' [[Roberto Rossellini|Роберта Роселинија]] као прво што је видио на телевизији заједно са својим рођацима, који су и сами били сицилијански досељеници, извршило велики утицај на његов живот.<ref>{{cite web | author = Chris Ingui | publisher = Hatchet | url=http://www.gwhatchet.com/media/storage/paper332/news/2002/03/04/Arts/Martin.Scorsese.Hits.Dc.Hangs.With.The.Hachet-195598.shtml?norewrite200607071207&sourcedomain=www.gwhatchet.com | title=Martin Scorsese hits DC, hangs with the Hachet | accessdate=29. 6. 2006 }}</ref> Скорсезе се посебно дивио неореалистичним филмовима. Као још један велики утицај на своју каријеру навео је индијски неореализам редатеља [[Сатјађит Рај|Сатјађита Раја]].<ref>{{cite web |author = Chris Ingui |publisher = Hatchet | url=http://media.www.gwhatchet.com/media/storage/paper332/news/2002/03/04/Arts/Martin.Scorsese.Hits.Dc.Hangs.With.The.Hachet-195598.shtml | title=Martin Scorsese hits DC, hangs with the Hachet | accessdate=6. 6. 2009 }}</ref><ref>{{cite web |title=Raging Bull: A film review|author=Jay Antani|year=2004.|publisher=Filmcritic.com|url=http://www.filmcritic.com/misc/emporium.nsf/reviews/Raging-Bull|accessdate=4. 5. 2009}}</ref> Његова првобитнапрвотна жеља да постане свештеник док је похађао Кардинал Хејз средњу школу Бронксу, потиснута је новом, за кинематографијом. Богословију је заменио за Њујоршку школу филма, где је 1969. стекао магистратуру.

=== Рана каријера ===

Иако је [[Вијетнамски рат]] почео у то вријемевреме, Скорсезе је успиоуспео избјећида избегне војну службу. Похађао је филмску школу у склопу њујоршког универзитета. Након студија филмске режије био је наставник у филмској школи, редитељ рекламних филмова, монтажер ''WoodstockВудстока'' и помоћник редитеља. Снимао је краткометражне филмове ''ШтоШта тако лепа девојка ради на оваквом месту?'' (1963) и ''Ниси само ти, Мари!'' (1964). У то време постао је аутор неколико кратких играних филмова. Његов најпознатији краткометражни филм из тог периода био је ''-{The Big Shave}-'' (1967), у којем се непознати човек брије све док не почне обилно крварити, режући властити врат бритвицом. Филм је био својеврсна критика америчке војне интервенције у [[Вијетнам]]у, а алтернативни назив филма био је ''-{Viet '67}-''.<ref>{{cite news|title=Finding the boy again | url = http://thescotsman.scotsman.com/s2.cfm?id=386832002 | publisher = Scotsman | accessdate=26. 6. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20071014155707/http://thescotsman.scotsman.com/s2.cfm?id=386832002 | archive-date=14. 10. 2007 | dead-url = yes | df = }}</ref>

Године 1969., Скорсезе је снимио први дугометражни филм, црно-бели ''[[Ко куца на моја врата]]'' (Who's That Knocking at my Door?), са колегом студентом, глумцем [[Харви Кајтел|Харвијем Кајтелом]] и монтажерком [[Телма Скунмејкер|Телмом Скунмејкер]] с којима ће дуго и успешно сарађивати. Филм је био претеча касније снимљеног филма ''[[Улице зла]]''. Иако недовољно развијен, већ је тада био евидентан „Скорсезеов стил“: осећај за улични живот Американаца пореклом из [[Италија|Италије]], динамична монтажа, електрични [[Рок музика|рок]] [[Музички запис из филма|саундтрек]] и проблематични мушки протагониста.

=== 1970.-e снимио је филм ''Улични призори'' (Street Scenes), ''Опасна девојка'' (Boxcar Bertha) 1972. ''Гадне улице'' (Mean Streets) 1973. ''Алиса више не станује овде'' (Alice Doesn't Live Here) 1974. Године 1975. снимио је чувени филм [[Таксиста]] (Taxi Driver) за који је 1976. награђен Златном палмом у Кану.===