Мартин Скорсезе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
.
Ред 20:
| остале награде =
}}
 
'''Мартин Лучано Скорсезе''' ({{јез-енгл|Martin Luciano Scorsese}}; [[Њујорк]], [[17. новембар]] [[1942]]) амерички је [[филм]]ски [[редитељ]] сценариста, продуцент и историчар филма [[Италија|италијанског]] поријеклапорекла. То поријеклопорекло често се осјетилоосетило кроз његове филмове, јер су врло често били везани за теме о Американцима из Италије, као што су идентитет италијанских Американаца, католички концепт кривње и искупљења,<ref>[http://www.adherents.com/people/ps/Martin_Scorsese.html The Religious Affiliation of Director Martin Scorsese] Webpage created May 27, 2005. Last modified September 5, 2005. Preuzeto 1. travnja 2007.</ref> мачизам и насиље. Скорсезе је вјероватновероватно најпознатији по својим филмовима о [[Мафија|мафији]]. Освојио је [[Оскар]] [[оскар за најбољег режисера|за најбољег редитеља]] за филм [[Двострука игра]] на 79. додјели 2007; филм је такође освојио Оскаре за најбољи филм, најбољу монтажу и најбољи адаптирани сценарио. То је први Скорсезеов Оскар, иако је био номинован шест пута.
 
Скорсезе се сматра једним од најзначајнијих и најутицајнијих америчких редатеља своје генерације, поготово због режије филмова као што су ''[[Таксиста]]'', ''[[Разјарени бик]]'' и ''[[Добри момци]]''; на сва три је сурађивао с једним од својих највернијих сарадника, глумцем [[Роберт Де Ниро|Робертом Де Ниром]].<ref>[http://movies.yahoo.com/movie/contributor/1800014966 Yahoo! Movies]</ref>
 
== Детињство ==
Мартин Скорсезе рођен је 1942. у [[Њујорк]]у. Одрастао је у њујоршкој четврти ''Мала Италија''. Његов отац, Лучано Чарлс Скорсезе (1900—1993), и мајка, Кетрин Скорсезе (1912—1997), радили су у њујоршкој фабрици одјећеодеће.<ref>[http://www.filmreference.com/film/26/Martin-Scorsese.html Martin Scorsese Biography (1942-)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> УКао дечака родитељи су га често водили у биоскоп, и у том периоду развио је страст за филмом. У раном добу био је опседнут историјским спектаклима. Сматра се да су бар два филма тог жанра, ''Земља фараона'' (1955.), и ''Ел Сид'' (1961.), оставили снажан и трајан утицај на његову филмску технику. Касније се присетио тог утицаја у документарцу о италијанском неореализму те коментирао како су га ''[[ Крадљивци бицикла (филм)|Крадљивци бицикла]]'' заједно с филмовима ''[[Paisan|Пајза]]'', ''[[Рим, отворени град]]'' инспирирали те како је то утицало на његов поглед и приказ његова сицилијанског наслеђа. У свом документарцу, ''[[Моје путовање у Италију]]'', Скорсезе је истакнуо да је сицилијанска епизода ''Пајзе'' [[Roberto Rossellini|Роберта Роселинија]] као прво што је видио на телевизији заједно са својим рођацима, који су и сами били сицилијански досељеници, извршило велики утицај на његов живот.<ref>{{cite web | author = Chris Ingui | publisher = Hatchet | url=http://www.gwhatchet.com/media/storage/paper332/news/2002/03/04/Arts/Martin.Scorsese.Hits.Dc.Hangs.With.The.Hachet-195598.shtml?norewrite200607071207&sourcedomain=www.gwhatchet.com | title=Martin Scorsese hits DC, hangs with the Hachet | accessdate=29. 6. 2006 }}</ref> Скорсезе се посебно дивио неореалистичним филмовима. Као још један велики утицај на своју каријеру навео је индијски неореализам редатеља [[Сатјађит Рај|Сатјађита Раја]].<ref>{{cite web |author = Chris Ingui |publisher = Hatchet | url=http://media.www.gwhatchet.com/media/storage/paper332/news/2002/03/04/Arts/Martin.Scorsese.Hits.Dc.Hangs.With.The.Hachet-195598.shtml | title=Martin Scorsese hits DC, hangs with the Hachet | accessdate=6. 6. 2009 }}</ref><ref>{{cite web |title=Raging Bull: A film review|author=Jay Antani|year=2004.|publisher=Filmcritic.com|url=http://www.filmcritic.com/misc/emporium.nsf/reviews/Raging-Bull|accessdate=4. 5. 2009}}</ref> Његова првобитнапрвотна жеља да постане свештеник док је похађао Кардинал Хејз средњу школу Бронксу, потиснута је новом, за кинематографијом. Богословију је заменио за Њујоршку школу филма, где је 1969. стекао магистратуру.
 
== Каријера ==
=== Рана каријера ===
 
Иако је [[Вијетнамски рат]] почео у то вријемевреме, Скорсезе је успиоуспео избјећида избегне војну службу. Похађао је филмску школу у склопу њујоршког универзитета. Након студија филмске режије био је наставник у филмској школи, редитељ рекламних филмова, монтажер ''WoodstockВудстока'' и помоћник редитеља. Снимао је краткометражне филмове ''ШтоШта тако лепа девојка ради на оваквом месту?'' (1963) и ''Ниси само ти, Мари!'' (1964). У то време постао је аутор неколико кратких играних филмова. Његов најпознатији краткометражни филм из тог периода био је ''-{The Big Shave}-'' (1967), у којем се непознати човек брије све док не почне обилно крварити, режући властити врат бритвицом. Филм је био својеврсна критика америчке војне интервенције у [[Вијетнам]]у, а алтернативни назив филма био је ''-{Viet '67}-''.<ref>{{cite news|title=Finding the boy again | url = http://thescotsman.scotsman.com/s2.cfm?id=386832002 | publisher = Scotsman | accessdate=26. 6. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20071014155707/http://thescotsman.scotsman.com/s2.cfm?id=386832002 | archive-date=14. 10. 2007 | dead-url = yes | df = }}</ref>
 
Године 1969., Скорсезе је снимио први дугометражни филм, црно-бели ''[[Ко куца на моја врата]]'' (Who's That Knocking at my Door?), са колегом студентом, глумцем [[Харви Кајтел|Харвијем Кајтелом]] и монтажерком [[Телма Скунмејкер|Телмом Скунмејкер]] с којима ће дуго и успешно сарађивати. Филм је био претеча касније снимљеног филма ''[[Улице зла]]''. Иако недовољно развијен, већ је тада био евидентан „Скорсезеов стил“: осећај за улични живот Американаца пореклом из [[Италија|Италије]], динамична монтажа, електрични [[Рок музика|рок]] [[Музички запис из филма|саундтрек]] и проблематични мушки протагониста.

=== 1970.-e снимио је филм ''Улични призори'' (Street Scenes), ''Опасна девојка'' (Boxcar Bertha) 1972. ''Гадне улице'' (Mean Streets) 1973. ''Алиса више не станује овде'' (Alice Doesn't Live Here) 1974. Године 1975. снимио је чувени филм [[Таксиста]] (Taxi Driver) за који је 1976. награђен Златном палмом у Кану.===
 
Почетком деценије постаје пријатељ и знанац са такозваним „филмским балавцима” седамдесетих: [[Франсис Форд Копола|Франсисом Фордом Кополом]], [[Брајан де Палма|Брајаном де Палма]], [[Џорџ Лукас|Џорџом Лукасом]] и [[Стивен Спилберг|Стивеном Спилбергом]]. Де Палма га је упознао с глумцем [[Роберт Де Ниро|Робертом Де Ниром]], који му постаје велики пријатељ и сарадник на многим пројектима. Током овог периода радио је као један од монтажера на филму ''Вудсток'' и упознао глумца и редатеља [[Џон Касаветес|Џона Касаветеса]], који ће му такође постати велики пријатељ и ментор.<ref name="scorsese_on_dvd">[http://www.filmfreakcentral.net/dvdreviews/scorseseondvd70s.htm Scorsese on DVD (Film Freak Central)]</ref>
 
Године 1970. снимио је филм ''Улични призори'' (-{''Street Scenes''}-), ''Опасна девојка'' (-{''Boxcar Bertha''}-) 1972. ''Гадне улице'' (-{''Mean Streets''}-) 1973. ''Алиса више не станује овде'' (-{''Alice Doesn't Live Here''}-) 1974. Године 1975. снимио је чувени филм [[Таксиста]] (-{''Taxi Driver''}-) за који је 1976. награђен Златном палмом у Кану.
{{рут}}
==== ''Улице зла'' ====
{{главни|Улице зла}}
 
Скорсезе је 1972. снимио гангстерски филм ''[[Boxcar Bertha]]'', radnjom smješten u doba [[Velika depresija|Velike depresije]], za producenta B-filmova [[Roger Corman|Rogera Cormana]], koji je lansirao karijere redatelja kao što su Francis Ford Coppola, [[James Cameron]] i [[John Sayles]]. Iako je smatran manje vrijednim djelom, nedvojbeno je naučio Scorsesea kako snimiti film jeftino i brzo, te ga pripremio za prvi film s De Nirom, ''Ulice zla''.
 
''[[Ulice zla]]'' je bio film koji se pokazao kao prekretnica u karijerama za Scorsesea, De Nira i Keitela. Sad se već dobro osjetio Scorseseov rukopis: macho držanje, krvavo nasilje, [[katolicizam|katolički]] osjećaj krivnje i iskupljenje, dinamična montaža i [[rock]] glazba za film. Iako je film bio inovativan, njegova napeta atmosfera, skoro pa dokumentaristički stil i "ulična" režija najviše su dugovali redateljima Cassavetesu i ranom [[Jean-Luc Godard]]u.<ref>{{cite news | url = http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A99967-1991Nov24.html | title = Scorsese, Master Of The Rage | publisher = Washington Post | date = 24. 11. 1991 | first = Hal | last = Hinson}}</ref>
 
Године 1974. je glumica [[Ellen Burstyn]] izbabrala Scorsesea da režira film ''[[Alice više ne stanuje ovdje]]'', za kojeg je osvojila [[Oscar za najbolju glumicu]]. Iako dobro prihvaćen, film ostaje anomalija u redateljevoj ranoj karijeri budući da se fokusira na središnji ženski lik. Vrativši se u Malu Italiju kako bi istražio svoje etničke korijene, Scorsese je snimio ''[[Italianamerican]]'', dokumentarac u kojem su se pojavili i njegovi roditelji, Charles i Catherine Scorsese.
 
==== ''Таксиста'' ====
{{главни|Таксиста}}
 
Две године касније, 1976, Скорсеyе је шокирао биоскопску публику широм кад је режирао култно дело ''[[Таксиста]]'', мрачни и насилни приказ човека који лагано тоне у лудило у пакленој визији [[Менхетн]]а.
 
Film je važan iz niza razloga. Prije svega, Scorsese je s njim stekao reputaciju kompletnog redatelja koji djeluje na visokoj razini zajedno sa snimateljem [[Michael Chapman|Michaelom Chapmanom]] čiji stil teži izrazitim kontrastima, snažnim bojama i složenim pokretima kamere. Osim toga, bila je to izvedba prekretnica [[Robert De Niro|Roberta De Nira]] u ulozi poremećenog i psihotičnog Travisa Bicklea, te je isti trenutak film postao jedan od najlegendarnijih filmskih prekretnica. U filmu su nastupili i [[Jodie Foster]] u izrazito kontroverznoj ulozi maloljetne prostitutke, te [[Harvey Keitel]] kao njezin svodnik, Matthew ili "Sport."
 
''Taksistа'' je označio i početak suradnje sa scenaristom [[Paul Schrader|Paulom Schraderom]]. Film dijeli tematske veze s radom francuskog redatelja [[Robert Bresson|Roberta Bressona]], ponajviše s filmom ''Pickpocket'' (u smislu "dnevnika" osamljenika i opsjednutog čovjeka koji traži iskupljenje). Scenarist/redatelj Schrader često se vraćao Bressonovim radovima u svojim filmovima kao što su ''[[Američki žigolo]]'' i ''[[Light Sleeper]]'' i u Scorseseovom kasnijem filmu, ''[[Između života i smrti]]''.<ref>[http://www.sensesofcinema.com/2005/37/taxi_driver/ Citizen Bickle, or the Allusive Taxi Driver: Uses of Intertextuality]</ref>
 
Kontroverzan od samog objavljivanja, ''Taksist'' se našao na naslovnicama ponovno pet godina kasnije, kad je [[John Hinckley Jr.]] pokušao ubiti tadašnjeg predsjednika [[Ronald Reagan|Ronalda Reagana]]. Nekoliko puta se opravdavao svojom opsesijom likom Jodie Foster (u filmu, lik kojeg glumi De Niro, Travis Bickle, pokušava ubiti senatora).<ref>{{cite news | url = http://film.guardian.co.uk/interview/interviewpages/0,,1813797,00.html | title = 'I was in a bad place' | publisher = Guardian | date = 6. 7. 2006}}</ref>
 
''Taksistа'' je osvojio [[Zlatna palma|Zlatnu palmu]] na [[Filmski festival u Cannesu|Filmskom festivalu u Cannesu]],<ref>{{cite web | title = Festival Archives: Taxi Driver | url = http://www.festival-cannes.fr/index.php/en/archives/film/2123 | publisher = Festival de Cannes | accessdate = 14. 2. 2008}}</ref> te zaradio četiri nominacije za Oscara, uključujući onu za najbolji film, međutim nije osvojio nijednu nagradu.
 
Scorseseu je nakon toga ponuđena uloga [[Charles Manson|Charlesa Mansona]] u filmu ''[[Helter Skelter (1976)|Helter Skelter]]'' i epizodna uloga u ratnom filmu ''[[Velika prva divizija]]'', ali je odbio obje ponude. Međutim, prihvatio je ulogu gangstera u filmu ''Cannonball'' redatelja [[Paul Bartel|Paula Bartela]]. U to se vrijeme govorilo i o nekoliko nikad snimljenih redateljskih projekata kao što su ''Haunted Summer'', o [[Mary Shelley]] i film s [[Marlon Brando|Marlonom Brandom]] o masakru nad [[Indijanci]]ma kod Wounded Kneeja.
 
==== ''Њујорк, Њујорк'' и ''Последњи валцер'' ====
{{главни|Њујорк, Њујорк (филм из 1977)}}
 
Критички успех ''Таксиста'' охрабрио је Скорсезеа да крене са својим првим високобуџетним пројектом: раскошним [[мјузикл]]ом ''[[Њујорк, Њујорк (филм из 1977)|Њујорк, Њујорк]]''. Почаст Скорсезеовом родном граду и класичним холивудским мјузиклима био је велики продајни неуспех и добио је лоше критике.
 
''Њујорк, Њујорк'' је била трећа редитељева сарадња са Робертом Де Ниром, уз којег је наступила [[Лиза Минели]] (почаст и алузија на њеног оца, легендарног редатеља мјузикала [[Vincente Minnelli|Vincentea Minnellija]]). Unatoč vizualnoj raskoši i stilskim bravurama, mnogi kritičari zamjerili su filmu na dosta olovnoj studijskoj atmosferi u odnosu na ranije Scorseseove projekte. Gledano s današnjeg stajališta, film ostaje jedna od redateljevih ranih studija muške paranoje i nesigurnosti (koja dijeli dosta toga s njegovim drugim filmovima kao što su ''Ulice zla'', ''Taksistа'', ''Razjareni bik'' i ''Pokojniк'').
 
Razočaravajući prijem filma bacio je Scorsesea u [[depresija| depresiju]]. Do tada je već postao ozbiljan ovisnik o [[kokain]]u. Međutim, našao je dosta kreativne snage da snimi visoko cijenjeni ''[[Posljednji valcer]]'', dokumentirajući posljednji koncert grupe [[The Band]]. Koncert je održan u dvorani Winterland u [[San Francisco|San Franciscu]], a na njemu je nastupila jedna od najširih postava poznatih glazbenika koji su gostovali na jednom koncertu kao što su [[Eric Clapton]], [[Neil Young]], [[Neil Diamond]], [[Ringo Starr]], [[Muddy Waters]], [[Joni Mitchell]], [[Bob Dylan]], [[Paul Butterfield]], [[Ronnie Wood]] i [[Van Morrison]]. Međutim, Scorseseve obveze drugim projektima odgodile su izlazak filma sve do 1978.
 
Još se jedan Sкorseзeov dokumentarac pojavio 1978., nazvan ''[[American Boy: A Profile of Steven Prince|American Boy]]'', s fokusom na [[Steven Prince|Stevena Princea]], drskog prodavača oružja koji se pojavio u ''Taksistu''. Slijedio je period divljih tuluma, koji su naštetili ionako slabom Scorseseovu zdravlju.
 
== Референце ==
Линија 46 ⟶ 91:
| wikinews = Мартин Скорсезе
}}
{{refbegin|30em}}
* {{PORT.rs-person|1070|Мартин Скорсезе}}
* {{ИМДб име}}
Линија 53 ⟶ 99:
* [https://web.archive.org/web/20120102211405/http://www.bbc.co.uk/bbcfour/audiointerviews/profilepages/scorsesem1.shtml Скорсезеови интервјуи на „Би-Би-Си-ју“]
* [http://film.virtual-history.com/person.php?personid=136 Литература]
* {{Britannica|529392}}
* {{Rotten-tomatoes-person|martin_scorsese|Martin Scorsese}}
* {{worldcat id|lccn-n81-50379}}
* {{YouTube|7pd0dByEnDU|The Films of Martin Scorsese}}, movie clip compilation, 3 min.
* [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/martinscorsese.html Martin Scorsese Bibliography (via UC Berkeley)]
* [http://www.theyshootpictures.com/scorsesemartin.htm They Shoot Pictures, Don't They?]
* [https://web.archive.org/web/20060824084612/https://realserver.princeton.edu:8080/ramgen/lectures/19990504scorseseTV7200K.rm 1999 Princeton Q&A lecture] ([[RealMedia]] video)
* [https://web.archive.org/web/20061024033841/http://digitalcontentproducer.com/podcasts/audio/scorsese_departed/ Podcast: Scorsese Discusses His Digital Workflow Techniques]
* [http://www.vanityfair.com/culture/features/2010/03/proust-scorsese-201003 Martin Scorsese's response to a Proust Questionnaire]
* {{C-SPAN|Martin Scorsese}}
{{refend}}
 
{{Мартин Скорсезе}}
Линија 59 ⟶ 116:
 
{{DEFAULTSORT:Скорсезе, Мартин}}
 
[[Категорија:Рођени 1942.]]
[[Категорија:Амерички редитељи]]