Ђорђе Јовановић — разлика између измена

м
Разне исправке
м (pravljenje sablona Cite book)
м (Разне исправке)
| боја = #CCCC99
}}
'''Ђорђе Јовановић''' ([[Нови Сад]], [[21. јануар]] [[1861]] — [[Београд]], [[23. март]] [[1953]]) је био српски [[вајар]] и академик [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]]. Као један од оснивача Уметничке школе, из које је касније настала Уметничка академија, Јовановић је био веома посвећен педагошком раду. Најзначајнији део његовог стваралачког опуса представљају јавни споменици и портрети, међу којима посебно место заузимају [[Споменик косовским јунацима у Крушевцу]], Кнезу Милошу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу, Кости Таушановићу, Вуку Караџићу и Војводи Вуку у Београду, као и низ споменика на београдском Новом гробљу.<ref>М.Јовановић, Ђока Јовановић (1861-19531861—1953), каталог изложбе Ђорђе Јовановић, САНУ, Београд 2008; Е. Милошевић, Д. Рајић, Р. Бојовић, Вајар Ђорђе Јовановић, Народни музеј Чачак, Чачак 2007</ref>
 
== Биографија ==
[[Датотека:Portret Katarine Stojimirović, Đorđe Jovanović.jpg|мини|Ђорђева биста Катарине Стојимировић]]
Ђока је рођен у Новом Саду као најмлађе седмо дете, у породици грчког порекла. Од оца Николе Јовановића који био је учитељ, а мајке "лепе Гркиње" Јоханиде или Јованке (по српски). Породица се преселила због очеве службе у Пожаревац, где је завршио он основну школу. Учитељ Јовановић се ту дружио са колегом Ђуром Јакшићем, који је "кир" Николу описао у приповетки "Чича Тима": "дебели даскал, родом из Јеладе". Ђорђе је кренуо у Крагујевачку гимназију, па је по мајчиној жељи прешао убрзо на Земљодељско-шумарску школу у Пожаревцу. По мајчиној смрти измолио је министра просвета 1879. године, да му се дозволи упис у гимназију.<ref>Миодраг Јовановић: "Вајар Ђока Јовановић (1861-19531861—1953)", Београд 2008. године</ref> По завршеној београдској Реалци 1882. године, уписао је [[Велика школа|Велику школу]] у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у [[Беч]] где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у [[Минхен]], и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (-{M. Widnmann}-). Оженио се први пут током студија у Минхену, са Немицом, Емом Викторијом Шајтлер. Из тог "нескладног" брака родила су се два сина, Александар и Мирко. Након растављања, пребацио је отац оба сина у Париз где је наставио образовање. У престоници Француске упознаће младу девојку Парижанку од 15 година - Маргарету, која ће му прво помоћи око деце, а затим постати и супруга.<ref>Аница Шаулић: "Ђорђе Јовановић - српски вајар", сепарат, Нови Сад 1958. године</ref> Син Мирко, ће погинути у Првом светском рату на реци Марни 1915. године, борећи се као добровољац у француској Легији странаца. Из Минхена је 1887. прешао у [[Париз]] и тамо је на ''-{École des Beaux-Arts}-'', у класи професора Шапија и Енжаблера диломирао вајарство 1890. Био је први српски академски вајар.<ref>[http://www.srpskilegat.rs/kuca-velikog-srpskog-vajara-djordja-jovanovica-na-neimaru/ Српски легат: Кућа великог српског вајара Ђорђа Јовановића на Неимару]</ref>
 
Вратио се у [[Србија|Србију]] и током 1891. радио као наставник цртања у [[Прва београдска гимназија|Првој београдској гимназији]]. Већ 1892. поново је отишао у Париз, где је остао до 1903. Поново се вратио у Београд где је постао професор, а потом и директор Уметничко-занатске школе, од 1905. до 1919, с тим што је ратне године провео у [[Француска|Француској]]. После рата, до пензионисања 1926, радио је као професор у [[Четврта београдска гимназија|Четвртој београдској гимназији]] и као инспектор Министарства грађевина.
 
== Ђорђе Јовановић о уметности и уметницима свог доба ==
„... Они много лутају, а требали би већ да нађу свој пут. Видите, многи од њих мисле да је уметност, само оно што је најновије, последња мода, па био то ма какав екстрем. А у уметности, нема новог и старог; постоји само добро – уметност, и рђаво- неуметност. Правци, школе и разни „...изми“ то је све споредно...“.
Колико наша средина подстиче стваралачки рад Ђ.Јовановић је рекао:
„Изгледа врло мало. Културни људи који разумеју шта је уметност, професори, учитељи – ти немају новаца, а они који код нас имају новаца ти се више интересују за аутомобиле.“<ref>Вајар Ђорђе Јовановић БОН 1939</ref>
 
== Галерија ==
 
== Литература ==
* {{citeCite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Миодраг|title=Ђока Јовановић|year=2005|publisher=Галерија Матице Српске|location=Нови Сад|isbn=978-86-83603-12-1|pages=}}
 
== Спољашње везе ==
363.220

измена