Бедуини — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 25:
| група=[[Арапи]]
}}
'''Бедуини''' ({{јез-ар|بَدَوِي}}, транскрибовано ''badawī'') су [[Арапи|арапска]] номадска [[племе]]нска група. Подељени су на племена или кланове познате на арапском као ʿašāʾir (عَشَائِر), а кланови се даље деле на породице које се називају „bayt“. Бедуини углавном живе у [[Сиријска пустиња|Сиријској пустињи]] и у пустињским областима [[Северна Африка|северне Африке]] (првенствено у [[Источна пустиња|Арабијској пустињи]]). Назив ''Бедуини'' потиче од множине арапске речи badawī (بدوي). Вођа Бедуинских племена је [[Шеик]] ({{јез-ар|شيخ}}, латинизирано ''šayḫ'', у дословном преводу ''старији''). Чланови бедуинског племена углавном верују да потичу од једног заједничког претка.
Бедуини углавном живе од узгоја [[овца|оваца]], [[Камила|дева]] и [[коза]]. Неки бедуини су ловци, а има и оних који се баве разбојништвом.
Ред 35:
Једна бедуинска изрека каже „Ја против свог брата, мој брат и ја против мојих рођака, моји рођаци и ја против странаца“.
Овом изреком је представљена хијерархија припадности која се заснива на блискости родбинских односа и креће од најуже породице, преко родбине, племена па све до једне читаве групе, генетски или лингвистички повезане (што се сматра основом за постојање сродства). Решавани су неспоразуми, прављени планови, а ред и закон су одржавани на основу ове хијерархије, у скалду са етичким кодексом самопомоћи и колективне одговорности (Андерсен 14). Јединствена породична јединица, коју је у ствари представљао један шатор или bayt, састојала се од три или четири одрасла члана, (брачног пара са рођеном браћом и сестрама или родитељима) и неодређеним бројем деце.
Ове групе су се уједињавале у qawm (племе) и путовале заједно. Понекад су биле повезане по мушкој родбинској линији или су се пак удруживале браком (посебно је било пожељно да нове жене имају рођаке мушког пола како би се придружили племену), на основу познанства или без икакве јасно дефинисане везе, већ чисто због увећања племена.
Ред 43:
Фактор који је имао највећу моћ одлучивања у племену јесте само племе у целости које је било предвођено шеихом ({{јез-ар|شيخ}} šayḫ, што дословно значи старац). Племе је за шеиха углавном постављало неког са ким је већина имала заједничког претка. Племски ниво или статус има улогу посредника у односу бедуина са владама и организацијама које се налазе мимо племена. Различита структура бедуинских друштава довела је сукоба међу различитим клановима који су дуго трајали.
Бедуини су традиционално имали јаке кодексе части и углавном су се системи правде и опроштаја вртели око норми тих кодекса.
== Историја ==
=== Рана историја ===
Историјски, Бедуини се повезују са номадским [[
=== Османски период ===
Крајем 19. века, многи Бедуини су почели да прелазе на полу- номадски начин живота. Један од фактора који су утицали на то јесте и утицај власти [[Османско царство|Османског царства]]{{sfn|Magness|2003|p=82}} koja је започела присилни процес седентеризације Бедуина који су живели на њиховој територији. Османске власти су на Бедуине гледале као на претњу државној контроли и улагали су велике напоре да успостави ред и закон у пустињи Неџеф. За време [[Танзиматске реформе|Танзимата]], 1858. године прописан је нови закон о земљишним поседима у Османском царству којим је понуђено легално земљиште за премештање Бедуина. С обзиром на то да је [[Османско царство]] полако губило моћ, установљен је закон којим је започет процес обавезне регистрације земљишта чији је циљ био да увећа приходе царства који су долазили од пореза.
Крајем 19. века султан Абдулхамид -{II}- је населио лојалне муслиманске заједнице са [[Балкана]] и [[Кавказ (регион)|Кавказа]] у областима које су претежно биле насељене номадским становништвом у региону модерне [[Сирија|Сирије]], [[Либан]]а, [[Јордан]]а и [[Израел]]а и такође је иницирао перманенте сеобе Бедуина тако да је веома мало њих остало.<ref>Jump up to: a b Dr. Seth J. Frantzman, Ruth Kark Bedouin Settlement in Late Ottoman and British Mandatory Palestine: Influence on the Cultural and Environmental Landscape, 1870–1948</ref>
Османске власти су такође иницирале прелазак великих државних парцела у приватне руке које су [[
Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], неџефски Бедуини су се борили на страни Турака против Британаца али су се касније повукли из борбе. Хамад Паша ел- Суфи, шеих племена Тарабин водио је јединицу од 1 500 људи која се придружила турској офанзиви на [[Суецки канал]].<ref>Palestine Exploration Quarterly (October ). (1937). стр. 244.</ref>
Ред 62:
=== Бедуини у 20. веку ===
Педесетих и шездесетих година 20. века велики број Бедуина из [[средња Азија|средњозападне Азије]] је почео да напушта номадски начин живота како би се населили у градовима средњозападне Азије, посебно због смањења насељивих површина и повећања популације. На пример, у [[Сирија|Сирији]] је бедуински начин живота окончан због велике суше која је трајала од 1958. до 1961. године, која је приморала многе Бедуине да напусте сточарство и почну да се баве стандардним пословима.{{sfn|Etheredge|2011|p=12}}<ref>Marina Leybourne, Ronald Jaubert, Richard N. Tutwiler, Changes in Migration and Feeding Patterns Among Semi-nomadic pastoralists in Northern Syria</ref>Нешто слично томе догодило се због прописа владе у [[Египат|Египту]], [[Израел]]у, [[Јордан]]у, [[Тунис]]у и [[Ирак]]у, због производње нафте у арапским земљама [[Персијски залив|Персијског залива]] и у [[Либија|Либији]] као и због жеље за побољшањем животног стандарда која је наводила Бедуине на одлуку да постану становници одређене националности него да остану номадски сточари без државе.
Владине мере кое су притискале Бедуине у неким случајевима су доношене због успостављања друштвених институција (образовање, здравствена нега, примењивање закона итд.) али су у другим случајевима биле базиране на жељи да се заузме земља која је традиционално припадала Бедуинима. Током претходних година, Бедуини су усвојили праксу узгајања белих голубица,<ref>Bedouin hospitality & the beauty of the White Desert</ref> док су други оживели традиционални обичај узгајања соколова.<ref>{{harnvb|Falconry||pp=}}</ref>
Ред 72:
=== Бедуини у Саудијској Арабији ===
Арабијско полуострво је изворно станиште Бедуина. Одавде су почели да се шире ка суседним пустињама притиснути недостатком воде и хране. Према традицији, саудијски Бедуини су потомци две групе. Једна група, Јеменити, који су се населили у југозападној Азији, у планинама [[Јемен]]а тврде да су потомци једног полу- легендарног претка по имену Кахтан. Друга група, Каисити , били су насељени у области северно- централне Арабије и тврде да су потомци библијског [[Измаел|Исмаила]].<ref>Bedouins. Origins and history</ref>
Према исламској традицији, пророк [[Мухамед]] је успео да скоро све Бедуине преведе у [[ислам]] пре него што је умро. Бедуински ратници су представљали језгро муслиманске војске која је напала територије [[Блиски исток|Блиског истока]] и [[северна Африка|северне Африке]] у 7. веку.
Постоји велики број других бедуинских племена која обитавају на подручју [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]]. Нека од њих су племена Салуба, Шамар ел- Мурах, Кара, Махра, Харасис, Давсир, Харб, Субаје, Утајба, Кахтан и Јам. У [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]] и суседним пустињама постоји око 100 великих племена од по 1000 и више чланова. Нека племена броје и до 20.000 хиљада чланова, а неколико највећих имају и по 100.000 чланова. Анзах је највећи племенски савез на северу арабијског полуострва. У оквиру тог савеза највеће племе је Рвала које има више од 75 000 чланова и креће су између области Сиријске пустиње, [[Јордан]]а и северног дела Саудијске Арабије.
Бедуини су у Саудијској арабији представљали већинску популацију током прве половине 20. века, али се ипак услед промене нашина живота њихов број драматично смањио.
Ред 83:
Иако је [[Источна пустиња|Арапска пустиња]] била домовина Бедуина, неке групе су се преселиле на север. [[Сирија]] је била једна од од првих површина коју су населили Бедуини а да је била ван [[Источна пустиња|Арабијске пустиње]].<ref>Arab, Najdi Bedouin of Syria</ref> Данас у [[Сирија|Сирији]] постоји око милион Бедуина који живе од узгајања оваца и коза.<ref>The Bedouin Arab of Syria</ref> Највеће бедуинско племе у Сирији се зове Рувалах. Још једно велико племе јесте Анизах, које је највећим делом стигло са [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] у 18. веку.<ref>Johann Buessow, Bedouin Syria: ‘Anaza groups between empire and nation state, 1800–1960</ref>
Бедуини су се бавили сточарством све до касних педесетих година 20. века када је та пракса прекинута због велике суше која је трајала од 1958. до 1961. и због тога су Бедуини били приморани да престану да се баве сточарством и да пређу на стандардне послове.<ref>Indigenous people. Bedouin</ref> Још један фактор који је битно утицао на Бедуине јесте званично укидање правног статуса бедуинских племена у сиријском закону који се догодио упоредо са покушајима владајућег режима [[Баас]] партије да истреби трибализам. Предности обичајног права у односу на државни закон су неформално призната и држава их толерише како би се избегло тестирање примене државног закона на племенским територијама.<ref>Dawn Chatty, The Bedouin in Contemporary Syria: The Persistence of Tribal Authority and Control</ref> Године 1982. породица ел- Асад се обратила племенским вођама Бедуина за помоћ током устанка [[Муслиманска браћа|Муслиманске браће]] против владе [[Хафиз ел Асад|ел- Асада]] и [[Масакр у Хами|масакра у Хами]]. Одлука бедуинских шеихова да подрже [[Хафиз ел Асад|Хафиза ел- Асада]] довела је до промене става владе која је дозволила бедуинским вођама да учествују и баве се развојним реформама подржавајући тиме њихов статус, обичаје и лидерство.
[[Грађански рат у Сирији|Сиријски грађански рат]] узрок је томе што су многи Бедуини постали избеглице и пронашли уточиште у [[Јордан]]у,<ref>Syrian bedouin find shelter in Jordan, Aljazeera, March 10, 2012</ref> [[Турска|Турској]], [[Либан]]у и другим земљама.
Ред 89:
=== Бедуини у Египту ===
Бедуини у [[Египат|Египту]] углавном бораве на [[Синајско полуострво|Синајском полуострву]] и у предграђу [[Каиро|Каира]].<ref name="autogenerated1">Tamim Elyan, Metropolitan Bedouins: Tarabin tribe living in Cairo between urbanization and Bedouin traditions, Daily News Egypt</ref> Последњих неколико деценија су биле тешке за традиционалну бедуинску културу због промена околине и оснивања нових градова на обали [[Црвено море|Црвеног мора]], као што је на пример [[Шарм ел Шеик|Шарм ел- Шеих]]. Бедуини у Египту се суочавају са низом изазова: урушавање традиционалних вредности, незапосленост и разни проблеми око земљишних поседа итд. Са урбанизацијом и појавом нових могућности за образовање, Бедуини су почели да ступају у брачне заједнице са члановима ван своје заједница, што је некад била неприхватљива појава.
Бедуини који живе на Синајском полуострву нису имали велике користи од запослења у почетним етапама грађевинског процеса јер су зараде биле мале, а уместо њих довођена је радна снага из [[Египат|Египта]] и [[Судан]]а. Када је туризам почео да цвета, Бедуини су одлучили да се пребаце на сектор услуга и постали таксисти, туристички водичи или кафе менаџери. Међутим, конкуренција је велика и многи синајски Бедуини су незапослени. Пошто нема много могућности за запошљавање, Бедуини из племена Тарабин, као и Бедуини из других племена који живе дуж границе Египта са Израелом се баве кријумчарењем наркотика и оружја између две границе,<ref name="autogenerated1"/> као и трговином људима кријумчарећи проститутке и раднике из Африке.
У већини земаља на [[Блиски исток|Блиском истоку]] Бедуини немају права да поседују земљу већ имају само привилегије корисника,<ref>Dr. Yosef Ben-David (1999-07-01). "The Bedouin in Israel". Israel Ministry of Foreign Affairs.</ref> а то нарочито важи за Египат. Од средине 1980- их Бедуини који су поседовали завидну површину приморске имовине изгубили су контролу над већим делом површине коју је египатска влада продала хотелским оператерима. Египатска влада није сматрала ту земљу као власништво Бедуина већ као државну имовину.
У лето 1999. године изведена је последња акција одузимања земљишта када ја војска булдожерима уклонила кампове северно од Нувеиба што је била завршна фаза развоја хотелског сектора и изведена је под надзором агенције за развој туризма. Директор агенције за развој туризма је одузео Бедуинима права на скоро сву земљу рекавши да је то учинио због тога што они нису живели ту пре 1982. године.
Египатска револуција 2011- 2012 донела је синајским Бедуинима више слободе, али пошто су били умешани у кријумчарење оружја у [[Газа|Гази]], после мноштва терористичких напада на египатско- израелској граници египатска влада је започела војну акцију на [[Синајско полуострво|Синају]] у периоду лето- јесен 2012. године. Египатска војска је уништила преко 120 подземних тунела који су водили од Египта ка Гази који су коришћени као канали за кријумчарење и доносили су зараду бедуинским породицама као и палестинским клановима са друге стране границе, тако да је војска послала претећу поруку локалним Бедуинима натеравши их тиме да сарађују са државним трупама и званичницима. Након преговора војна кампања је завршена новим договором између Бедуина и египатских власти.<ref>Egypt halts Sinai anti-terror campaign, will open talks with Bedouin</ref>
Ред 105:
Свим Бедуинима је 1954. године одобрено израелско држављанство.<ref>Report of the Commission to Propose a Policy for Arranging Bedouin Settlement in the Negev, a.k.a. the Goldberg Report. стр. 6–13 (in the Hebrew version)</ref>
Бедуини који су остали у пустињи Неџеф припадали су конфедерацији „Тијаха“<ref>Lustick, Ian . Arabs in the Jewish State. Austin: University of Texas Press. стр. 57, 134– 6.</ref> као и неке мање групе попут група Азаме и Јахалин. После 1948. године неки Бедуини су били расељени. На пример, племе Јахалин је живело до 1950-их у Тел Араду, региону [[Негев|Неџефске пустиње]]. Године 1950. и неких наредних, Јахалини су били међу племенима, која су по Емануелу Марксу „преселила или су уклоњена од стране војне управе.“<ref>Marks, Emmanuel (1974). Bedouin Society in the Negev (in Hebrew). Tel-Aviv: Rashafim. (1980). стр. 17.</ref> Завршили су у Е1 области источно од [[Јерусалим]]а. Око 1 600 Бедуина служило је у израелским одбрабеним снагама, многи као трагачи у елитним јединицама за праћење.
Познато је да су бедуински пастири били први који су открили [[Свици са Мртвог мора|Кумранске списе]], збирку јеврејских текстова из давнина у јудејским пећинама у Кумрану 1946. године. 972 текста од великог религијског, културног, историјског и лингвистичког значаја пронађена су током наредне деценије и многе од њих су пронашли Бедуини.
Упорна израелска администрација је покушала да урбанизује Бедуине у [[Негев|Неџефу]]. Између 1967. и 1989. године, Израел је изградио седам насеља североисточно од [[Негев|Неџефа]] од којих је Тел ас- Саби или Тел Шева била међу првима. Највеће, град Рахат имао је популацију од преко 53 000 становника (2010. године),<ref>"CBS. Statistic abstract of Israel 2011. POPULATION AND DENSITY PER SQ. KM. IN LOCALITIES NUMBERING 5,000 RESIDENTS AND MORE ON 31 XII 2010(1)". Israel Central Bureau of Statistics. 2010-12-31.</ref> и као такав је највеће Бедуинско насеље у свету. Према служби израелске администрације за земљиште (2007 г.) око 60 % неџефских Бедуина живи у урбанизованим областима.<ref>Bedouin of the Negev</ref> Што се тиче осталог, они живе у непризнатим села која нису званично призната од стране државе, јер се не уклапају у опште оквире просторног планирања. Ова села су грађена хаотично без узимања у обзир локалне инфраструктуре. Ове заједнице су расуте широм северног Неџефа и шесто се налазе на неприкладним местима, као што су војне ратне зоне, површине са природним резервама, депоније итд.
Дана 29. септембра 2003. године је донела нови „Абу Басма“ план (Резолуција 881) на основу ког је формиран нови регионални савет уједињавањем неколико непризнатих бедуинских насеља под називом „[[Абу Басма регионално веће]]“.<ref>Beduin in Limbo The Jerusalem Post, 24 December 2007</ref> Ова резолуција такође указала не потребу за успостављањем седам нових бедуинских насеља у Неџефу,<ref>Government resolutions passed in recent years regarding the Arab population of Israel Abraham Fund Initiative</ref> што буквално значи признавање непризнатих насеља чиме им се обезбеђује статус општине а самим тим им се обезбеђују и све основне услуге и инфраструктура. Савет је основан од стране министарства унутрашњих послова Израела 28. јануара 2004. године.<ref>The Bedouin Population in Transition: Site Visit to Abu Basma Regional Council Myers-JDC-Brookdale Institute, 28 June 2005</ref>
Израел тренутно гради или обнавља неке од 13 градова у Неџефу. Према генералном плану, сваки од њих ће бити опремљен битним инфраструктурним објектима: школама, болницама, поштанским канцеларијама итд. и оне ће имати струју, текућу воду и контролу отпада. Планирана је градња неколико индустријских зона са циљем да се изборе са незапосленошћу а неке од њих су већ изграђене, као што је Идан Ханеџеф у предграђу града [[Рахат]],<ref>Idan Hanegev Industrial Park</ref> у оквиру које ће бити и болница и кампус.<ref>Itamar Eichner, Harvard University makes aliyah, ynet, April 1, 2012</ref> Израелским Бедуининма је од стране државе обезбеђено бесплатно образовање као и бесплатне здравствене услуге. Такође добијају и дечји додатак што је допринело томе да стопа наталитета међу Бедуинима буде висока (5% раста на годишњем нивоу). Али, стопа незапослености је и даље јако висока, веома мали број људи има завршену средњу школу (4%) а још мање њих стиче диплому факултета (0,6 %).<ref>Arab, Bedouin of Saudi Arabia</ref>
Септембра 2011. године, израелска влада је одобрила петогодишњи план економског развоја који под именом „Пруер план“.<ref>Cabinet Approves Plan to Provide for the Status of Communities in, and the Economic Development of, the Bedouin Sector in the Negev, PMO official site, September 11, 2012</ref> Једна од импликација овог плана јесте пресељење неких 30.000- 40.000 неџефских Бедуина из области које нису признате од стране владе у области које су признате као општине од стране владе.<ref>Al Jazeera, 13 September 2011, Bedouin transfer plan shows Israel's racism</ref><ref>Guardian, 3 November 2011, Bedouin's plight: "We want to maintain our traditions. But it's a dream here"Jump up</ref> Према Џонатану Куку, [[Европска унија]] је од скора ово пресељење почела да назива примером насилног премештања.<ref>Jonathan Cook|http://www.thenational.ae/thenationalconversation/comment/treatment-of-palestinians-is-apartheid-by-any-other-name 'Treatment of Palestinians is apartheid by any other name,'] at The National July 10, 2013 pp. 1.</ref> Резолуцијом из 2012. године [[Европски парламент|Европски Парламент]] је позвао на повлачење Пруер плана и поштовање права Бедуина.<ref>Jack Khoury,'European Parliament condemns Israel's policy toward Bedouin population,' at Haaretz, 8 July, 2013.'"The European Parliament Calls for the protection of the Bedouin communities of the West Bank and in the Negev, and for their rights to be fully respected by the Israeli authorities, and condemns any violations (e.g. house demolitions, forced displacements, public service limitations); calls also, in this context, for the withdrawal of the Prawer Plan by the Israeli Government." .'</ref>
Ред 121:
Већина бедуинских племена је мигрирало са Арабијског полуострва између 14. и 18. века на територију данашњег Јордана.<ref>The Bedouin culture in Jordan</ref> Данас Бедуини чине између 33 и 40%<ref>Life Lessons We Learned from Jordan’s Bedouins</ref> популације Јордана. Често се поминњу као окосница краљевине,<ref>Bedouins of the desert</ref> посебно од када Бедуини подржавају монархију.<ref>Jordan profile</ref>
Већина јорданских Бедуина живи у огромној пустињи која се протеже источно од Пустињског аутопута.<ref>The Bedouins</ref> Источни Бедуини су одгајивачи камила и стоке док се западни Бедуини баве узгојем оваца и коза. Неки Бедуини у Јордану воде полу- номадски живот, током једног дела године усвајају номадски начин живота али се током остатка исте враћају својим домовима како би се бавили пољопривредом.
Јорданска влада обезбеђује Бедуинима функционисање разних служби као што је образовање, стамбени простор, здравствене установе. Међутим, неки Бедуини се одрекну тога јер више воле номадски начин живота.
У последњих неколико година расте незадовољство бедуина [[Абдулах II од Јордана|владајућом монархијом]], али краљ успева да се носи са тим. У августу 2007, полиција се сукобила са око 200 Бедуина који су блокирали главни аутопут између [[Аман]]а и луке [[Акаба]]. Сточари су простестовали због тога што их влада не подржава у тренутку када цене сточне хране вртоглаво расту, а такође су изразили и огорченост због тога што влада помаже избеглицама.
Догађаји везани за [[Арапско пролеће]] 2011. године довели су до демонстрација у [[Јордан]]у, а Бедуини су учествовали у њима. Али ипак, тешко је очекивати од Хашемита побуну која је налик на трубулентне догађаје у другим арапским државама. Главни разлози за то су велико поштовање [[Абдулах II од Јордана|монарха]] и контрадикторни интереси различитих група јорданског друштва. Краљ [[Абдулах II од Јордана|Абдулах II]] се држи на дистанци од оптужби дозвољавајући да кривица падне на неког од министара, које мења како му када падне на памет.
== Референце ==
Ред 138:
* {{Cite book |ref= harv|last=Sidebotham|first=Steven E.|last2=Hense|first2=Martin|last3=Nouwens|first3=Hendrikje M.|title = The Red Land: The Illustrated Archaeology of Egypt's Eastern Desert|url=https://books.google.com/books?id=Eyemu-_MncwC|year=2008|publisher=American Univ in Cairo Press|isbn=978-977-416-094-3|pages=257}}
* Brous, Devorah. [https://web.archive.org/web/20070715192513/http://bustan.org/Intl%20Perspectives%20on%20Indigenous%20Ed%20-%20Brous.pdf "The 'Uprooting:' Education Void of Indigenous 'Location-Specific' Knowledge, Among Negev Bedouin Arabs in Southern Israel;"] ''International Perspectives on Indigenous Education.'' (Ben Gurion University 2004)
* Chatty, Dawn. ''From Camel to Truck. The Bedouin in the Modern World.'' New York
* Cole, Donald P. "Where have the Bedouin gone?". ''Anthropological Quarterly''. Washington: Spring 2003.Vol.76, Iss. 2; pp. 235
* Gardner, Andrew. The New Calculus of Bedouin Pastoral Nomadism in the Kingdom of Saudi Arabia. Human Organization 62 (3): 267-276.
| |||