Бело море — разлика између измена

'''Бело море''' ({{јез-ру|Бе́лое мо́ре}}; {{јез-крл|Vienanmeri}}) унутрашње је [[море]] на крајњем северозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]].<ref name=bse>[http://bse.sci-lib.com/article107048.html White Sea], [[Great Soviet Encyclopedia]] (in Russian)</ref><ref name=brit>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/642594/White-Sea White Sea], Encyclopædia Britannica on-line</ref> Део је акваторије [[северни ледени океан|Северног леденог океана]] са којим је повезано преко [[баренцово море|Баренцовог мора]] са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката [[Мурманска област|Мурманске]] и [[Архангељска област|Архангељске области]] и [[Карелија|Републике Карелије]].<ref name=rev>A. D. Dobrovolskyi and B. S. Zalogin [http://tapemark.narod.ru/more/10.html Seas of USSR. White Sea], Moscow University (1982) (in Russian)</ref>

Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука [[Архангељск]]. У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичким каналом]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким морем]].

Бело море је једно од тек 4 светска мора које је име добило по боји (преостала 3 су [[Црно море|Црно]], [[жуто море|Жуто]] и [[Црвено море]]). Бело море је уједно и архаичан назив за [[Егејско море]] на југу Европе.

Површина беломорске акваторије је око 90.000 km² и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од [[Азовско море|Азовског мора]]. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 km² Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 m, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде km³. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 km.

У физиономији Белог мора јасно се издвајају 4 пространа залива: [[кандалакшки залив|Кандалакшки]] на западу (уједно и најдубљи део мора), [[оњешки залив|Оњешки]] и [[двински залив|Двински]] на југу те [[мезењски залив|Мезењски]] на истоку. Обале уз Кандалакшки и Оњешки залив су јако разуђене, западне обале су генерално достав више и стрмије у поређењу са источним. Међу бројним острвима величином и значајем се издвајају [[Соловецка острва]], острво [[Киј]] и [[Кондостров]] у Оњешком заливу, [[Великиј]] у Кандалакшком заливу и [[Моржовец]] на северу акваторије.

Сваки део беломорске обале има своје традиционалне називе, па се тако обале овог мора деле на [[кандалакшка обала|Кандалакшку]], [[терска обала|Терску]], [[карелијска обала|Карелијску]], [[поморска обала|Поморску]], [[оњешка обала|Оњешку]], [[љамицка обала|Љамицку]], [[летња обала Белог мора|Летњу]], [[Зимска обала Белог мора|Зимску]], [[Абрамовска обала|Абрамовску]], [[конушинска обала|Конушинску]] и [[Кањинска обала|Кањинску обалу]].

У Бело море се уливају бројне реке, а највеће међу њима су [[Кем (река)|Кем]], [[Мезењ (река)|Мезењ]], [[Оњега (река)|Оњега]], [[Поној]], [[Сјеверна Двина|Северна Двина]], [[Нива]], [[Ковда]], [[Стрељна]], [[Варзуга]] и бројни други мањи водотоци. Преко [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичког канала]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким море]].

Најважнији лучки центри на његовим обалама су [[Архангељск]], [[Беломорск]], [[Кем]], [[Кандалакша]], [[Мезењ]], [[Оњега (град)|Оњега]] и [[Северодвинск]].

Температура површинског слоја воде лети износи 7-15°, а зими је нижа од 1°. Море се зими замрзава и пловно је само од маја до септембра.

[[Датотека:Whiteseamap.jpg|thumbмини|rightдесно|250п|Мапа Белог мора (1635)]]

[[Датотека:Историко-культурный комплекс Соловецких островов.jpg|лево|thumbмини|250п|[[Соловецки манастир]]]]

}}</ref> Заједно са два друга брода под командом [[Hugh Willoughby|Хју Вилобија]], његова посада је тражила северну руту за [[Индије]], а посебно Индију и Кину. Ова експедиција, коју је спонзирао краљ [[Едвард VI Тјудор|Едвард -{VI}- Тјудор]] и група од око 240 енглеских трговаца, имала је Лондонска овлашћења да успостави трговачке везе. Билобијеви бродови су се раздвојили и били су изгубљени на мору, али је ''Едвард Бонавентура'' успео да пређе Бело море и дође до Холмогора, одакле је Чанселор испраћен до Москве да се сретне са руским [[цар]]ом, [[Иван IV Грозни|Иваном -{IV}-]]. По повратку из Русије 1554. године, Чанселор је донео са собом детаљни опис Москве и руског севера, који су у великој мери били непознати у Европи, као и писмо од цара у коме се изражава жеља за успостављањем трговачких односа са Енглеском. Године 1555 [[Мери I Тјудор|краљица Мери]] је издала повељу којом се одобрава [[Muscovy Company|Московској компанији]] да тргује са Русијом преко руте Белог мора.<ref>Henryk Zins [https://books.google.com/books?id=IK_nAAAAIAAJ&pg=PA35 ''England and the Baltic in the Elizabethan era''], Manchester University Press, 1972. {{page|year=1972|isbn=978-0-87471-117-2|pages=35, 38}}</ref><ref>Isabel De Madariaga [https://books.google.com/books?id=xdFVn1v3FMUC&pg=PA121 ''Ivan the Terrible''], Yale University Press, 2006. {{page|year=2006|isbn=978-0-300-11973-2|pages=121}}</ref>

[[Категорија:Бело море|* ]]