Именица — разлика између измена

15.919 бајтова додато ,  пре 3 године
.
м (Враћене измене 62.240.15.118 (разговор) на последњу измену корисника 77.243.25.172)
ознака: враћање
(.)
 
Традиционална дефиниција каже да су именице променљива и самостална врста речи које означавају бића, предмете и појаве.
 
== Дефиниције ==
{{рут}}
Именице се понекад дефинишу у смислу граматичких категорија to which they are subject (classed by gender, inflected for case and number). Such definitions tend to be language-specific, since nouns do not have the same categories in all languages.
 
Nouns are frequently defined, particularly in informal contexts, in terms of their [[semantics|semantic]] properties (their meanings). Nouns are described as words that refer to a ''person'', ''place'', ''thing'', ''event'', ''substance'', ''quality'', ''quantity'', etc. However this type of definition has been criticized by contemporary linguists as being uninformative.<ref name=jackendoff>{{cite book|last=Jackendoff|first=Ray|authorlink=Ray Jackendorff|date=2002|title=Foundations of language: brain, meaning, grammar, evolution|publisher=Oxford University Press|url=http://npu.edu.ua/!e-book/book/djvu/A/iif_kgpm_Foundations%20of%20Language.pdf|isbn= 0-19-827012-7|chapter=§5.5 Semantics as a generative system}}</ref>
 
There have been offered several examples of English-language nouns which do not have any reference: ''drought'', ''enjoyment'', ''finesse'', ''[[wikt:behalf|behalf]]'' (as found in ''on behalf of''), ''[[wikt:dint|dint]]'' (''in dint of''), and ''[[wikt:sake|sake]]'' (''for the sake of'').<ref>pages 218, 225 and elsewhere in {{cite book|last=Quine|first=Willard Van Orman|title=Word and Object|location=Cambridge, Massachusetts|publisher=MIT Press|date=2013|origyear=1960 print|chapter=7 Ontic Decision|pages=215–254|authorlink=Willard Van Orman Quine}}</ref><ref>{{cite web |url=http://plato.stanford.edu/entries/reference/#NonRefExp |title=Reference §3.4 Non-Referring Expressions |last1=Reimer |first1= Marga|last2= |first2= |date=May 20, 2009 |website= Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring 2010 Edition)|editor1-first=Edward N. |editor1-last=Zaita|publisher= |accessdate=15 July 2014}}</ref><ref>[[wikt:Appendix:English nouns with restricted non-referential interpretation in bare noun phrases|English nouns with restricted non-referential interpretation in bare noun phrases]]</ref>
 
== Семантичка класификација ==
 
Код именица средњег рода акузатив је једнак номинативу и у једнини и у множини. Акузатив једнине именица мушког рода прве деклинације једнак је генитиву, ако означавају живо, или пак номинативу, ако означавају неживо.
 
=== Преглед деклинацијских група ===
 
Следи преглед деклинацијских група. У литератури се често главна група мушког рода и група средњег узимају заједно.
 
==== Главна група мушког рода ====
 
Ова група садржи именице мушког рода. Именице се у њој деле по два критеријума:
 
Први критеријум је по продужењу множине:
 
* с „дугом” множином -''ов''- или -''ев''- у множини (''мост'', ''нож'', ''вол'' : ''мостови'', ''ножеви'', ''волови'')
* с „кратком” множином (''зуб'', ''папир'', ''аутомобил'' : ''зуби'', ''папири'', ''аутомобили'')
 
Дугу множину по правилу имају једносложне именице. Кратку множину редовно имају двосложне и вишесложне именице, али и многе једносложне именице.
 
Други критеријум је означава ли именица [[живо биће]]:
 
* именице које означавају нежива бића (укључујући и биљке) имају у једнини акузатив једнак номинативу (''видим сто'')
* именице које означавају жива бића често имају акузатив једнине једнак генитиву (''видим пса''), али и властите специфичне облике (дете, девојку, мајку...)
 
Именице које завршавају на палатални сугласник имају следеће особености:
 
* продужење множине -''ев''- (ако имају продужену множину)
* -''у'' у вокативу једнине
* -''ем'' у инструменталу једнине
 
Такође, долази до следећих гласовних промена у неким падежима:
 
* испред -''и'' у множини ''к'', ''г'' и ''х'' прелазе у ''ћ', ''з'', ''с'' (''сведок'', ''сведоци'')
* испред -''е'' у ВОК јд. ''к'', ''г'' и ''х'' прелазе у ''ч'', ''ж'', ''ш'' (''вук'', ''вуче''), али не у АКУ мн.: (''сведоке'')
* именице којима основа у свим падежима (осим у номинативу јд.) завршава на -''л'' у номинативу често имају ''о'' уместо ''л'' ( ГЕН ''чавл-а'' НОМ ''чавао''; међутим, ГЕН ''вол-а'' НОМ ''вол'')
* ако би именице имале у неким падежима групе сугласника који се нормално не јављају, разбијају се убацивањем -''а''- (тзв. непостојано ''а''): НОМ ''пас''; ГЕН ''пса''
 
{| class="wikitable"
|-
! colspan="6"| једнина
! colspan="4"| множина
|-
! [[номинатив|НОМ]] !! [[вокатив|ВОК]] !! [[генитив|ГЕН]] !! [[датив|ДАТ]] / [[локатив|ЛОК]] !! [[акузатив|АКУ]] !! [[инструментал|ИНС]] !! НОМ / ВОК !! ГЕН !! ДАТ / ЛОК / ИНС !! АКУ
|-
| ''зуб'' || ''зубе'' || ''зуба'' || ''зубу'' || ''зуб'' || ''зубом'' || ''зуби'' || ''зуба'' || ''зубима'' || ''зубе''
|-
| ''коњ'' || ''коњу''|| ''коња''|| ''коњу''|| ''коња''|| ''коњем''|| ''коњи'' || ''коња'' || ''коњима'' || ''коње''
|-
| ''пуж'' || ''пужу'' || ''пужа'' || ''пужу'' || ''пужа'' || ''пужем'' || ''пужеви'' || ''пужева'' || ''пужевима''|| ''пужеве''
|-
| ''град'' || ''граде''|| ''града''|| ''граду''|| ''град''|| ''градом''|| ''градови''|| ''градова''|| ''градовима''|| ''градове''
|-
|}
 
==== -а група ====
 
Ова група садржи именице женског рода и неке мушког (''вођа'', ''војвода''). Именице ове групе редовно завршавају на -''а'' у номинативу једнине, а имају номинатив множине на -''е''.
 
У овој групи се деломично спроводи палатализација (''патка'' : ''патки'' а не *''патци'') зависно о завршетку речи. Такође, неке речи имају двоструке облике у генитиву множине (''патка'' : ''патки'' и ''патака'' према ''жена'' : ''жена'').
 
Именице које завршавају на -''ица'' имају особености у деклинацији (различит вокатив једнине).
 
Збирне именице ''деца'', ''браћа'', ''господа'', ''властела'', ''двојица'', ''тројица'', ''четворица'' итд. имају следеће особености:
* мењају се као и све именице у овој групи, али постоје само у једнини
* слажу се са придевима у једнини женског рода и с глаголима у множини
 
Примери:
 
: ''Поклони су предати његовој деци'' (као ''његовој жени'')
: ''Његова су деца ишла у биоскоп'' (''су'' је множина)
 
Посебно стоје именице ''очи'' и ''уши'' које имају само множину с посебном променом.
 
За све именице ове групе је НОМ = ВОК = АКУ у множини.
 
{| class="wikitable"
|-
! colspan="6"| једнина
! colspan="4"| множина
|-
! [[номинатив|НОМ]] !! [[вокатив|ВОК]] !! [[генитив|ГЕН]] !! [[датив|ДАТ]] / [[локатив|ЛОК]] !! [[акузатив|АКУ]] !! [[инструментал|ИНС]] !! НОМ / ВОК !! ГЕН !! ДАТ / ЛОК / ИНС !! АКУ
|-
| ''кућа'' || ''кућо'' || ''куће'' || ''кући'' || ''кућу'' || ''кућом'' || ''куће'' || ''кућа'' || ''кућама'' || ''куће''
|-
| ''патка'' || ''патко'' || ''патке'' || ''патки'' || ''патку'' || ''патком'' || ''патке'' || ''патки'', ''патака'' || ''паткама'' || ''патке''
|-
| ''паткица'' || ''паткице'' || ''паткице'' || ''паткици'' || ''паткицу'' || ''паткицом'' || ''паткице'' || ''паткица'' || ''паткицама'' || ''паткице''
|-
| || || || || || || ''очи'' || ''очију'' || ''очима'' || ''очи''
|-
|}
 
==== Група средњег рода ====
 
Садржи именице средњег рода. Промена именица слична је деклинацији у главној групи мушког рода. Ова група се може поделити на следеће подгрупе:
 
* именице без проширења - непалаталне завршавају у номинативу једнине на -''о'' (''село''), палаталне на - ''е'' (''море'')
* именице с проширењем основе на - ''н'' - у косим падежима (''име'': ''имена''; још и ''племе'', ''раме'', ''слеме'', ''виме'', ''време'', ''семе'', ''презиме'')
* именице с проширењем основе на - ''т'' - у косим падежима редовно завршавају на -''е'' у ном. једнине (''дете'', ''јаје'', ''теле'', ''лане''); немају правилну множину - користе се збирне именице
* именица ''небо'' има опционално проширење - ''с'' - у множини: ''неба'' и ''небеса'', као и ''тело'': ''тела'' и ''телеса'' и ''небо'' : ''небеса''
* неке именице ''леђа'', ''плућа'', ''уста'', ''врата'', ''кола'', ''носила'' постоје само у множини
 
Именице ''уво'' и ''око'' нормалне облике множине који се користе у суженом значењу двојине (''два ува''), а иначе се користи посебна множина унутар -''а'' групе (''уши'', ''очи'').
 
За све ове именице је НОМ = ВОК = АКУ у једнини и множини.
 
{| class="wikitable"
|-
! colspan="5"| једнина
! colspan="4"| множина
|-
! [[номинатив|НОМ]] / [[вокатив|ВОК]] !! [[генитив|ГЕН]] !! [[датив|ДАТ]] / [[локатив|ЛОК]] !! [[акузатив|АКУ]] !! [[инструментал|ИНС]] !! НОМ / ВОК !! ГЕН !! ДАТ / ЛОК / ИНС !! АКУ
|-
| ''село'' || ''села'' || ''селу'' || ''село'' || ''селом'' || ''села'' || ''села'' || ''селима'' || ''села''
|-
| ''море'' || ''мора'' || ''мору'' || ''море'' || ''морем'' || ''мора'' || ''мора'' || ''морима'' || ''мора''
|-
| ''име'' || ''имена'' || ''имену'' || ''име'' || ''именом'' || ''имена'' || ''имена'' || ''именима'' || ''имена''
|-
| ''теле'' || ''телета''|| ''телету''|| ''теле'' || ''телетом''|| || || ||
|-
| || || || || || ''врата'' || ''врата'' || ''вратима'' || ''врата''
|-
|}
 
==== -и група ====
 
Ова група садржи именице женског рода. Реч је о „реликтној” групи. У ову групу спадају у збирне именице на -''ад'' (''телад'') које имају само једнину и именице које се изводе наставком \ост\ (апстрактне именице). За пример промене се могу узети именице ''ноћ'' и ''маст'', те реч ''кћи'' која је изузетак:
 
{| class="wikitable"
|-
! colspan="6"| једнина
! colspan="4"| множина
|-
! [[номинатив|НОМ]] !! [[вокатив|ВОК]] !! [[генитив|ГЕН]] !! [[датив|ДАТ]] / [[локатив|ЛОК]] !! [[акузатив|АКУ]] !! [[инструментал|ИНС]] !! НОМ / ВОК !! ГЕН !! ДАТ / ЛОК / ИНС !! АКУ
|-
| ''ноћ'' || ''ноћи'' || ''ноћи'' || ''ноћи'' || ''ноћ'' || ''ноћи'' || ''ноћи'' || ''ноћи'' || ''ноћима'' || ''ноћи''
|-
| ''маст'' || ''масти'' || ''масти'' || ''масти'' || ''маст'' || ''масти'', ''машћу'' || ''масти'' || ''масти'' || ''мастима'' || ''масти''
|-
| ''кћи'' || ''кћери'' || ''кћери'' || ''кћери'' || ''кћер'' || ''кћери'' || ''кћери'' || ''кћери'' || ''кћерима'' || ''кћери''
|}
 
== Референце ==
{{Reflist|}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book | title = The McGraw-Hill Handbook of English Grammar and Usage |last1=Lester|first1=Mark|last2=Beason |first2=Larry | publisher = McGraw-Hill | year = 2005 | isbn = 0-07-144133-6|ref=harv}}
* {{cite book|last=Borer|first=Hagit|year=2005|title=In Name Only. Structuring Sense|volume=I|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|ref=harv}}
* {{Cite book|title=[[Plain Words]] |last=Gowers|first=Ernest|editor-first=Rebecca|editor-last=Gowers|publisher=Particular|date=2014|isbn=978-0-141-97553-5|ref=harv}}
* Laycock, Henry (2005). "[http://post.queensu.ca/%7Elaycockh/Mass%20nouns%20%20Count%20nouns%20%20Non-count%20nouns.pdf Mass nouns, Count nouns and Non-count nouns]", Draft version of entry in ''Encyclopedia of Language and Linguistics'' Oxford: Elsevier.
* Geach, Peter. 1962. ''Reference and Generality.'' Cornell University Press.
* Gupta, Anil. 1980, ''The logic of common nouns.'' New Haven and London: Yale University Press.
* Croft, William. 1993. "A noun is a noun is a noun&nbsp;— or is it? Some reflections on the universality of semantics". Proceedings of the Nineteenth Annual Meeting of the Berkeley Linguistics Society, ed. Joshua S. Guenter, Barbara A. Kaiser and Cheryl C. Zoll, 369-80. Berkeley: Berkeley Linguistics Society.
* Baker, Mark. 2003, Lexical Categories: verbs, nouns, and adjectives. Cambridge University Press, Cambridge.
* [http://www.text-analytics101.com/2014/10/demystifying-nouns-in-wordnet.html Understanding Nouns in WordNet].
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commons category-lat|Noun}}
* -{[http://www.brighthub.com/education/languages/articles/19457.aspx Nouns - Singular and Plural Agreement]}-
* -{[http://nounsstarting.com/ List of Nouns]}-
* -{[http://esl.about.com/od/grammarforbeginners/a/g_cucount.htm ESL Guide to Countable and Uncountable Nouns]}-
* -{[http://www.englishgrammar.org/?s=nouns Nouns]}-
 
{{врсте речи}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Граматика]]