Отворите главни мени

Промене

14 бајтова уклоњено ,  пре 5 месеци
м
Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
* Године [[1886]]. године у болницу је након седамнаестогодишњег искуства у Србији, дошао пољак, санитетски мајор др Владислав Јасњевски који је постављен за управника Велике сталне војне болнице и референта Моравске дивизијске области, у Нишу, 1887. године. Др Јасњевски је био унапређен у чин мајора, што је био високи чин у време када није било генерала. Дужност управника нишке Сталне војне болнице обављао је од 1886. до 1894. године. У болничком тиму имао је: санитетске капетане прве класе, др Јована Ђокића и др Романа Далмајера; санитетског поручника Андрију Јанековића на дужности лекарског помоћника, др Павла Ошко, контрактуалног лекарског помоћника друге класе. Апотекарску службу су чинили: контрактуални апотекарски помоћник прве класе, Христифор Димитријевић, апотекарски помоћник, санитетски потпоручник Миливоје Вујичић и контрактуални апотекарски помоћник друге класе, Димитрије Томић. Комесар болнице је био пешадијски поручник Мирко Жујовић.<ref>Драговић, Симон, ''„Пољски лекари у Србији у XIX веку“,'' Зборник Сто година полонистике у Србији, Београд, 1996.</ref>
* Године [[1889]]. у кругу Војне болнице код [[Ћеле-кула|„Ћеле-куле“]] почело је обнављање и градња три нова објекта са око 150 постеља, (мада су стварне потребе биле 300) уређује се болнички парк, гради локални водовод, канализација и остала пратећа инфраструктура. Мала болница-Ислахана (која је радила у старом турском објекту на локацији данашње [[Прва нишка гимназија Стеван Сремац|Гимназије Стеван Сремац]] у Нишу). Због лошег стања у Ислахани она се претвара у простор за смештај администрације, апотеке, кухиње и болничке чете, а потом до краја 1890. она се измешта у круг болнице код Ћеле-куле.<ref name="Павловић"/>
* Доношењем ''Правила за војне болнице'' [[1894]]. сталне војне болнице у Србији добијају јасно утврђене територијалне области. Како је Велика нишка војна болница имала централно место у Моравској војној области она је добила назив Моравска стална војна болница у Нишу.<ref>''Правила за војне болнице'' из 1894.</ref>
* У периоду од 1894—1896. године дужност управника болнице обављао је др Љубомир Селаковић, заправо др Леополд Шнекендорф, пољски Јеврејин, који је након што је положеи заклетву на „српско сажитељство“ 1888. године и тако постао пуноправни грађанин Краљевине Србије, променио име у Љубомир Селаковић.<ref>''Календар са Шематизмом Краљевине Србије, за године 1878-1900''.</ref> У време свог службовања у Моравској сталној војној болници у Нишу унапређен је у чин потпуковника.<ref>Недок, С. Александар, ''„Лекари Јевреји у српском здравству 19. и раног 20. века“'', Годишњак за друштвену историју, Свеска 1/ 2000.</ref>
* Године [[1896]]. у болницу је упућен нови хирург др [[Михаило Петровић (хирург)|Михаило Петровић]], чији ће рад:...''у Нишу који захвата четврт века остати запамћен како у стручним радовима тако и у душама целог оног краја... с којим је Петровић остао присно везан до краја живота“''...<br /> У [[Ниш]]у др Петровић је августа [[1897]]...''„створио два хируршка одељења, и на њима радио хирургију у најширем њеном обиму“''... прво хируршко одељење у Моравској сталној војној болници, а неколико недеља касније и у [[Окружна болница у Нишу|Окружној болници у Нишу]].<br />А како је изгледало хируршко одељење у Моравској сталној војној болници најбоље описује сам др Петровић;<br />...''„Како у болници не беше ни колико толико подесног локала где би се оно могло сместити просторија у којој смо требали да оперишемо била је смештена у једној од болесничких соба Трећег павиљона, у којима су лежали сви могући болесници, но која је била моментално испражњена и окречена. Све до половине 1898. године радили смо у тој соби. Но, како се те године довршио један нов приземни павиљон са две велике собе и по две мале, то га је хируршко одељење заузело и у једној од тих малих соба - од 9 m<sup>2</sup> - наместило операциону салу, а од ходника оградом одвојило предворје операционе сале, за прање руку и пресвлачење хирурга и његових помоћника, према асептичном протоколу“..''<ref>[[Брана Димитријевић]]. [http://www.rastko.rs/istorija/medicina/delo/12224 „1914. година у дневнику оца српске ратне хирургије“], ''Историја медицине, Пројекат Растко,'' Приступљено [[15. октобар]] [[2010]].</ref>
* И поред отпора,<ref name="др"/>...''„највиших представника државе, чак и крљева [[Милан Обреновић|Милана]] и [[Александар Велики|Александра]], на који је наишла идеја пуковника Михајла-Мике Марковића да се изгради хируршки павиљон“''..., Војна болница, а и град Ниш [[1906]]. добили су први хирушки павиљон изузетно опремљен за оне прилике, а у његов рад уведене су бројне нове методе и за то доба савремени организациони принципи хируршког лечења. Те године у болници је основан и Рендгенолошки кабинет, као једна од новина за Србију.<ref name="Павловић"/><ref name=autogenerated9>Tomislav D. Jovanović, ''Nastanak i razvoj rendgenske dijagnostike u Kraljevini Srbiji 1897-1918.'' XXX Timočki medicinski dani, Zaječar, 19–21. maj 2011.</ref>
* У Српској војсци [[1908]]. почиње са радом [[Стоматологија|стоматолошке служба]], када су отворене две зубне станице у саставу Опште војне болнице у Београду и при Моравској сталној војној болници у Нишу. Обе станице основао је др Милош Ђ. Поповић који убрзо потом даје оставку на војну службу, а његове обавезе преузима; <br /> ''... офталмолог доктор Копши, специјализован и за рад у зубном лекарству...''.<ref>Гавриловић В, ''Историја стоматологије'', Београд, 1979.</ref> ''а потом у Балканским ратовима шачица ондашњих лекара опште медицине специјализованих и у зубном лекарству, који се мобилишу као трупни лекари...''{{напомена|Треба имати у виду да су према још важећим аустријским законима из прве половине XIX века свршени доктори опште медицине могли да на шестонедељним курсевима стекну право да се баве и зубним лекарском, те су стога сматрали специјалистима у тој области.}}<br /> До увођења ове службе у болницама Србије [[стоматолошка протетика]] се није радила, а санација [[зуб]]а сводила се само на [[вађење зуба]].<ref name="Милошевић"/> <br /> Из [[Земун]]а, као аустроугарски држављанин октобра [[1912]]. у Србију „у помоћ браћи“, стиже др [[Атанасије Пуљо]] који је завршио Медицински факултет у [[Грац]]у, и ''„специјализовао зубно лекарство“-стоматологију'' у [[Париз]]у, [[Беч]]у, [[Берлин]]у и [[Цирих]]у. Септембра [[1914]]. др Атанасију Пуљи, Министарство војске је поверило посебно ''„Одељење за изломљене и повређене вилице“'' у Моравској сталној војној болници у Нишу у којој ће он поред лечења зуба, развити и сопствену методу збрињавања свежих и застарелих [[повреда]] [[Вилица|вилице]].<ref>''Doprinos Atanasija Pulje svetskoj medicinskoj nauci tokom Balkanskih ratova (1912-1913)'' Predrag Maksimovic ́, Danica Zagradjanin [http://famona.sezampro.rs/mak/makpulse.pdf]</ref><br /> После преласка Моравске сталне војне болнице преко Албаније и Црне Горе, др Атанасију Пуљи није омогућен наставак дотадашњег успешног специјалистичког рада, он напушта војску и одлази у Француску.<ref>Dimitrijević B. ''dr [[Atanasije Puljo]]'', “Danica 2003.“ (166-76).</ref><ref>Dimitrijević B. ''Atanasije Puljo – osnivač stomatologije u Srbiji'', “Bratstvo” 1991-2000 (Društva “Sveti Sava”), Beograd, br. III-IV, 59-74.</ref>
* Моравска стална војна болница је оснивањем Хируршког одељења и „Одељења за лечење изломњених и повређених вилица“, применом нових савремених метода и принципа лечења ратних рана у њима, као и правовременим измештањем пољских болница што ближе фронту, дала значајан допринос у збрињавању рањеника током [[Први светски рат|Првог светског рата]];<br />...''„Србија – у поређењу са Савезницима и са Централним силама – испредњачила је макар за корак, и у погледу ратно-хируршке доктрине, залажући се за начело што је могуће краћег транспорта рањених? А то је значило да хируршке пољске болнице треба да су што ближе фронту.“..''<ref>Димитријевић Б. ''У контејнеру: записи српског војног хирурга 1916—1918.'' [http://www.rastko.rs/istorija/medicina/delo/12087 Историја медицине Пројекат@Растко], Приступљено 15. октобар 2010</ref>
Стална војна болница Ниш, која је у то време у извесној мери имала привремени карактер, рат дочекује у тешком стању. Нико у српском санитету није претпостављао да ће бити [[рат]]а и за седам година [[мир]]а (од завршетка српско-турског рата [[1878]]) све до [[мобилизација|мобилизације]] није предузимао никакве припремне радње.
 
На дужност начелника Санитета српске војске поново долази, реактивирани резервни [[пуковник]] др [[Владан Ђорђевић]], који убрзо схвата значај и улогу Сталне војне болнице Ниш (у односу на правац борбених десјтава) и новембра месеца [[1885]]. болницу је кадровски и материјално ојачао оснивањем још једне болнице под називом ''„Велика војна резервна болница“'' {{напомена|Радило се о великој ратној болници која је делом настала из Сталне нишке војне болнице, а њен управник др [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]] није жело да се од њих формира једна болница.}}. Обе болница у кратком времену нашле су се на стратешком правцу ратних дејстава са задатком да преузму велику обавезу збрињавања повређених и оболелих у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]].<ref>Ignjatović MD. Srpsko ratno hirurško iskustvo (1876-1918) II deo - ratna hirurgija u Srbiji u vreme srpsko -bugarskog rata. Vojnosanitetski pregled. 2003; 60(6):757-762.[http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0042-84500306757I SCIndeks], Приступљено [[11. октобар]] [[2010]]</ref>
[[Датотека:LazaLazarevic.jpg|мини|лево|180п|<center>Резервни мајор др [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]]<center>]]
Велику војну резервну болницу у Нишу (као испомоћ Сталној војној болници Ниш у Српско-бугарском рату) са 753 постеље, [[1885]]. основао је и у њој био, управник и једини [[љекар|лекар]] резервни санитетски [[мајор]], свестрано надарен, књижевно образован, човек изнад свог времена др Лаза Лазаревић.<ref>Радослав С. Живић, ''Великани нишке медицине'', Прво издање, Издавач Просвета Ниш. {{page|year=1997|isbn=978-86-7455-298-8|pages=}}</ref>
:Збогом заувек жељо апсолутна...“
:::'''[[Прока Јовкић]] – Нестор Жучни'''
|author = ''Последњи стихови [[песник]]а које је када је умро [[27. април]]а 1915. од [[тифус]]а у Војној болници крај његовог узглавља пронашао, млади доктор Милош Ђорић.''<ref>Ђорђе Стаменковић, ''Кључ старе Србије'', Белег, Просвета, Ниш. 1997. ISBN 86978-086-745-343-50</ref>
|source =
|align = left
|bgcolor = #c6dbf7
}}
Стравичне дане који су у рано пролеће 1915. владали у Војној болници и [[Ниш]]у, описао је велики светски репортер [[Хон Рид]], али и један од многих истакнутих људи тога доба који је умро од [[тифус|пегавог тифуса]], у Војној болниици, [[песник]] [[Прока Јовкић]] – Нестор Жучни.{{напомена|„Било је то време припрема, а убрзо и почетка, балканских ратова и Првог светског рата. На позив да се брани отаџбина и слобода Јовкић је обукао војничку униформу. Пријавио се као добровољац. Као писмен и образован човек радио је у Министарству, које је из Београда евакуисано у Ниш, 1914. године.}}
У данима [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[Србија у Првом светском рату|Србију]] је захватила епидемија пегавог [[тифус]]а, а посебно Ниш и крајеве око Ниша. Са фронта на [[Дрина|Дрини]], [[Сава|Сави]] и [[Дунав]]у све више је пристизало рањеника у [[Ниш]]. Само у једном месецу болница је збринула 6.000 рањеника.
Због немогућности да извуче из далеке позадине своје пољске хируршке болнице које су безнадежно биле заглављене у Битољу (три) и у Солуну (једна) евакуација и даље збрињавање рањеника је било нарушено;
 
...''„санитет нити је пак имао коме остављати своје рањене и болесне, јер су вароши кроз које је војска пролазила биле најчешће без лекара и без болница, или је све то било у јадном стању, санитет је прибегавао импровизацијама које су се мењале од случаја до случаја, остављајући их понекад доброј вољи мештана који су се самоорганизовали да помогну, а понекад је уз њих остајало нешто од особља покретних санитетских јединица, пуковских и дивизијских“... ''
[[Датотека:Spomenik oslobodiocima Niša 1918.jpg|мини|десно|300п|<center>Победоносним уласком Моравске дивизије и њеног санитета у ослобођени Ниш, [[13. октобар|13. октобра]] [[1918]], Моравска стална војна болница обнавља ратом прекинут рад у овом граду.<center>]]
Српска Врховна команда, на предлог команданта 1. армије, одобрила је тој армији да нападне немачку 11. армију код [[Ниш]]а. Борбе су вођене од 10. до 12. октобра. Изведен је обухватни маневар преко Пасјаче и пробој преко Селичевице. Немачка 11. армија [[13. октобар|13. октобра]] напустила је Ниш. Тог дана у зору Моравска дивизија је победоносно ушла у Ниш.
=== [[Други светски рат]] (1941—1945) ===
 
Распадом [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[1941]]. и окупацијом [[Србија|Србије]] дошло је до распада и промена у војном санитету тога доба. Војна болница наставља да прима рањенике и болеснике из јединица 5. армије Краљевине Југославије, све до њене капитулације.
[[Датотека:Serbia 1941 44 Map cyr.png|мини|300п|У административној подели Србије на округе, 1941—1944. Војна болница је територијално припадала Нишком округу.]]
[[Датотека:VB Nis.zarobljenici.jpg|300px|мини|Група ратних заробљеника у дворишту хирушког одељења Војне болнице у Нишу под будним оком немачког стражара]]
 
'''Седам стационарних одељења болнице са 300 постеља:'''
* Одељење за хирушке болести (100 постеља), у оквиру којег су одсеци за анестезиологију, интензивно лечење, општу хирургију, ортопедију, урологију и гинекологију,
* Одељење за унутрашње болести (90 постеља),
* Одељење за неуропсихијатријске болести (40 постеља),
* Одељење за очне болести (20 постеља),
* Одељење за ушне болести (20 постеља),
* Одељење за инфективне болести (15 постеља),
* Одељење за кожне и полне болести (15 постеља).
'''Здравствене услуге се пружају и у 6 самосталних одељења - одсека:'''
* Одељење за радиологију,
* Одељење за стоматологију,
* Одсек за пријем болесника,
* Одсек за физикалкну медицину и рехабилитацију,
* Одеск за патолошку анатомију,
* Одељење примарне здравствене заштите
 
'''У саставу болнице раде и:'''
* Одељење за клиничку биохемију,
* Станица за трансвузију крви,
* Одсек за санитетско снабдевање,
<gallery>
Датотека:Vojna bolnica Niš 006.jpg|<small>Зграда у којој је [[1900]]. основан [[Пастеров завод у Нишу]]</small>
Датотека:Vojna bolnica Niš 007.jpg|<small>Управна зграда ВБ Ниш</small>
Датотека:Vojna bolnica Niš 008.jpg|<small>Споменик у кругу болнице из Великог рата.{{напомена|Зна се да је ту пирамиду 1915. године саградио Риста Јовановић, болничар-добровољац, солунац и потоњи врло угледни нишки столар.<ref>Милош Лазић, [http://www.politika.rs/scc/clanak/308486/U-Evropu-preko-toaleta ''У Европу преко тоалета''], Политика од 21.10.2014.</ref>}}</small>
Датотека:Medicinari.jpg|<small>Медицинско особље хируршког одељења из [[1912]].</small>
Датотека:Patrijarh srpski Irinej u VB Niš.jpg|<small>Поред многих званица прославу 131. годишњице ВБ Ниш својим присуством увеличао је и Патријарх српски Иринеј</small>
Датотека:Operaciona sala VB Niš.jpg |<small>Операциона сала Ушног одељења</small>
Датотека:Vojna bolnica Niš 010.jpg|<small>Део признања додељен ВБ Ниш</small>
Датотека:Vojna bolnica Niš 011.jpg|<small>Поселедњи објекат изграђен у болници за потребе скенер дијагностике</small>
363.220

измена