Симон де Бовоар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book
м pravljenje sablona Cite book
Ред 46:
[[Датотека:Sartre+Beauvoir grave.JPG|мини|Гроб Сартра и Симон де Бовоар на [[Монпарнас]]у]]
 
У периоду између 1950. и 1960. де Бовоар је писала дневнике с путовања по [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кина|Кини]].<ref>de Beauvoir, "America Day by Day", Carol Cosman (Translator) and Douglas Brinkley (Foreword), Berkeley:. {{page1|location=|publisher=University of California Press,. {{page|year=1999|isbn=9780520210677|pages=}}</ref> Издани су јој бројни есеји и фикција, а објавила је и неколико збирки кратких прича, укључујући и ''Сломљену жену'', која се, баш као и нека друга дела из овог периода бави искуством старења. Њен есеј ''Старење'' редак је пример интелектуалне медитације о самоћи какву људи доживљавају ако не умру пре шездесете године живота. Тада пише и [[Аутобиографија|аутобиографију]] у четири тома: ''Успомене добро одгојене кћери'', ''Напон живота'', ''Снага околности'' те ''Све речено и учињено''.<ref name="iep.utm.edu"/> Године 1980, објављена је књига ''Кад духовне ствари долазе прве'', збирку кратких прича базираних на животима жена важних за де Бовоар.<ref name="iep.utm.edu"/> Иако су приче написане чак и пре романа ''Гошћа'', де Бовоар их дуго није сматрала вреднима објављивања, стога су издане тек четрдесет година након настанка. У овом је периоду де Бовоар одржавала састанке уредника часописа ''Модерна времена'' у свом стану. Након Сартрове смрти [[1980]]. године, де Бовоар је објавила писма која јој је писао. Умрла од упале плућа 14. априла, [[1986]]. године у Паризу, у својој 78. години.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/women/article-9014010|title=Archived copy|accessdate=16. 7. 2012|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111213135908/http://www.britannica.com/women/article-9014010|archivedate=13. 12. 2011|df=dmy-all}}</ref> Сахрањена је поред Сартра на гробљу [[Монпарнас]] у [[Париз]]у.
 
Током 1970-их де Бовоар је постала активна у француском покрету за ослобођење жена. Написала је и потписала ''Манифест 343'' [[1971]]. године, који је укључивао и листу познатих жена које су урадиле абортус, тада илегалан у Француској. Године 1974, побачај је легализиран у Француској. У интервјуу с [[Бети Фридан]], де Бовоар је рекла: „Ниједна жена не би требало да буде задужена да остаје код куће и одгаја децу. Друштво би се требало у потпуности променити. Жене не би требало да имају тај избор, јер ако он постоји, превише жена ће учинити управо то. Ово је начин да се жене усмеравају у одређеном правцу”.<ref>“A Dialogue with Simone de Beauvoir,” in Betty Friedan, It Changed My Life: Writings on the Women’s Movement . {{page1|location=New York|publisher=Random House|year=1976|id=|pages=}}, pp. 311–12</ref> Симон де Бовоар је била коауторка списа ''Феминизам - жив, добар и у константној опасности'' за антологијско дело ''Глобално сестринство: антологија интернационалног женског покрета''.<ref name="global">{{cite web|url=https://catalog.vsc.edu/lscfind/Record/154795/TOC#tabnav |title=Table of Contents: Sisterhood is global : |publisher=Catalog.vsc.edu |date=|accessdate=15. 10. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151208065459/https://catalog.vsc.edu/lscfind/Record/154795/TOC#tabnav |archive-date=8. 12. 2015 |dead-url=yes }}</ref>