Жак Пјер Брисо — разлика између измена

'''Жак Пјер Брисо''' (15. јануар 1754—31. октобар 1793.) је био [[Прва француска република|француски]] филозоф и политичар у периоду [[Француска револуција|Француске револуције]], један од водећих [[Жирондинци|жирондинаца]].

Рођен је у [[Шартр]]у. Отац му је био крчмар. Студирао је права након чега је био на пракси код париског адвоката. Оженио је Фелицију Дупон (1759-1818) која је преводила дела енглеских писаца, укључујући и [[Оливер Голдсмит|Оливера Голдсмита]]. Живели су у Лондону и имали су троје деце. Брисо је писао филозофска дела. На њега је највећи утицај оставио [[Жан Жак Русо]], а поред њега и [[Волтер]]. Брисо је 1784. године затворен у [[Бастиља|Бастиљу]] јер је објавио порнографски памфлет о краљици Марији Антоанети. Ослобођен је после четири месеца и поново се посветио писању памфлета. Године 1785. послао је отворено писмо аустријском цару [[Јозеф II Хабзбуршки|Јозефу]]. Залагао се за укидање ропства и у Паризу је 1788. године основао "[[Друштво пријатеља црнаца]]" коме је био председник од 1790. до 1791. године. Године 1789. изабран је за почасног члана Америчке академије наука и уметности. Био је пријатељ [[Томас Џеферсон|Томаса Џеферсона]]. Намеравао је да се пресели у Америку, али су га догађаји у Француској спречили у тој намери.

Брисо је пришао Француској револуцији одмах по њеном избијању. Био је уредник листа Patriote français (Француски патриота) од 1789. до 1793. године. Познат је по својим говорима на седницама [[Јакобинци|јакобинског]] клуба. Изабран је за члана [[Законодавна скупштина (Француска)|Законодавне скупштине]], а касније и [[Национални конвент|Националног конвента]]. Након краљевог [[Лет до Варена|бега за Варен]], Брисо прилази конзервативним [[жирондинци]]ма. Био је један од вођа жирондинаца. Након хапшења краља [[Луј XVI|Луја XVI]] због оптужби за велеиздају ([[Устанак 10. августа 1792.|10. август]]) Брисо и жирондинци настојали су да одложе његово суђење знајући да ће краљ бити осуђен на смрт. Међутим, под притиском [[Монтањари|Монтање]] и након проналаска гвозденог ормара са документима у краљевој соби, одлагање није било могуће. Брисо је гласао против [[погубљење Луја XVI|погубљења]] краља сматрајући да ће у том случају Француска изгубити преговарачку предност и да ће ројалисти подићи масовну побуну. Међутим, био је присталица рата са Аустријом који је објављен након смрти цара Јозефа 1792. године ([[Рат прве коалиције]]). Брисо је био кључна фигура у објави рата цару [[Леополд II, цар Светог римског царства|Леополду II]], [[Низоземска република|Низоземској републици]], [[Краљевство Велика Британија|Великој Британији]] (јануар-фебруар 1793). Он је ратовима дао карактер револуционарног отпора.

У наредним месецима појачава се сукоб Жиронде и Монтање. Париски санкилоти под [[Максимилијан Робеспјер|Максимилијаном Робеспјером]] извршили су [[Револуција од 31. маја до 2. јуна 1793. године|од 31. маја до 2. јуна 1793. године]] државни удар којим су из Конвента одстранили жирондинце. Отпочиње период владавине монтањарског Конвента током кога главну реч воде јакобинци и [[кордиљери]] (под [[Жорж Жак Дантон|Дантоном]]). Брисо је ухапшен 2. јуна заједно са 28 других чланова жирондинаца. Покушао је да бежи, али је ухваћен са лажним документима 10. јуна. Оптужен је за сарадњу са Британијом. Брисо се на суђењу лично бранио, али није успео да се одбрани од апсурдних оптужби јакобинаца. Осуђен је на смрт. [[Гиљотина|Гиљотиниран]] је 31. октобра 1793. године, заједно са осталих 28 жирондинаца.

* D'huart, Suzanne . Brissot : la Gironde au pouvoir (in French). Paris: R. Laffont. {{page|year=1986|id=ISBN 978-2-221-04686-29|pages=}}