Индустријска својина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Индустријска својина''' је правни појам којим се бави посебна правна дисциплина, право индустријске својине, и односи се на извесне својинске односе које успостављају аутори над извесним производима људског духа. Под индустријском својином подразумевају се производи људског духа који се могу економски искоришћавати у обављању привредне делатности и у погледу којих је то својство изричито прописано.
Индустријску својину чине само она интелектуална добра чијом се употребом може остварити економска (новчана или нека друга материјална) корист. То, пре свега, значи да индустријску својину чине она интелектуална добра, прво, која је могуће опредметити, материјализовати односно дати им облик у којем ће бити препознатиљива у објективној стварности и друго, чија се вредност може изразити у новцу.
Ред 8:
== Класификација ==
Индустријску својину чине само она интелектуална добра у погледу којих је међународним конвенцијама изричито прописано да представљају добра индустријске својине. То су:
* резултати стваралачког рада, који су различити по иновативности и по предмету заштите али су предмет духовног стваралаштва техничке природе. Такви су:
** проналасци, који представљају ново решење техничког проблема и могу се практично применити у некој привредној делатности. Уколико је проналазак правно заштићен, он је [[патент]]. Проналазак мора да испуњава услов новости и примењивости у производњи. Правна регулатива неких земаља познаје проналаске нижег нивоа инвентивности који се може сврстати у категорије мали патент и корисни модел.
Ред 24:
== Производ људског духа ==
Под производима људског духа се подразумевају интелектуална добра. Интелектуална добра су производи људског интелектуалног стваралаштва. Људско интелектуално стваралаштво је креирање нових идеја, информација, феномена путем људског интелектуалног напора у примени знања и маште. Основна карактеристика интелектуалних добара је њихова нематеријална природа. То значи да се интелектуална добра не могу додирнути, опазити чулом вида нити било којим другим чулом. Интелектуална добра не могу да сатруну, зарђају одн. пропадну попут материјланих добара. За њих не важе просторно-временска ограничења тако да се у исто време могу налазити па чак и употребљавати на више места. Ово због тога што се интелектуална добра употребом не троше, а пошто представљају садржај свести човека налазе се свугде где се налазе људи у чијој свести су ова добра садржана.
== Извори ==
* Весна Бесаровић. ''Интелектуална својина, индустријска својина и ауторско право'', Београд. {{page|year=2005|id=ISBN 978-86-7630-026-
[[Категорија:Интелектуална својина]]
| |||