Владимировац — разлика између измена

17 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Разне исправке
м (pravljenje sablona Cite book)
м (Разне исправке)
| гдуж = 20.858333
}}
'''Владимировац''' је насељено место у [[општина Алибунар|општини Алибунар]] у [[јужнобанатски управни округ|јужнобанатском округу]] у [[Војводина|Војводини]] у [[Србија|Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]. било је 3868 становника.
 
Владимировац је веће место од Алибунара, али није општински центар општине Алибунар.
Владимировац је основан [[1808]], маја месеца, захваљујући колонизацији 121 породица [[Румуни|Румуна]] из Шама (Жаму), 106 породица Румуна из [[Клоподија (Тимиш)|Клоподија]] и неколико породица из Сурдука. Ново насеље, <<Петровосело>>, по генералу Петру Дуки. Петровосело додељено је новоселској компанији, на банатској Војној граници [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке Монархије]], на територији немачко-банатског регимента са седиштем у Панчеву, између Банатског Новог Села и [[Алибунар]]а. У наредним година, долази до нових насељавања и наиме у [[1812]]-[[1813]], [[1823]], али и касније.
Године [[1811]]., Петровосело је имало 1564 [[становништво|становника]], од којих је било 827 мушкараца и 737 жена. Захваљујући новом таласу колонизације и пораста наталитета, број становника узастопно расте током XIX. века. [[1868]]. године родило се чак 269 деце и склопио се брак између 58 парова из Петровосела. На почетку XX векавеку, Владимировац је имао 6031 [[становништво|становника]]. Првим деценијама XX. века, наталитет у Владимировцу опада све више, тако да је 1940 број становника следећи: 4351 Румуна, 372 [[Срби|Срба]], 89 [[Роми|Рома]], 44 [[Немци|Немаца]], 7 [[Мађари|Мађара]], 1 [[Руси|Рус]] и 1 Белорус — укупно 4905 становника.
У току два века историје, Владимировац мења своје име неколико пута. Назив Петровосело (или Петерсдорф) из 1808. године остаје до [[1880]]. године када мења име у -{Torontal Petrovoszello}-, [[1898]]. мења име у Роман-Петре а [[1911]]. мења име у Петре. Нова власт регата државе С. Х. С. враћа име места у Петрово Село, затим [[1922]]. мења име у Владимировац, име које остаје. [[Румуни|Румунско]] становништво зове ово место Петровосала.
 
Године [[1843]]., имала је православна парохија 3936 верника и три [[парох]]а, а у школи два [[учитељ]]а и 452 ђака. Садашња [[црква]] је подигнута [[1859]]-63. године. 8. децембра [[1894]]. г отворена железничка станица за пругу [[Вршац]] – [[Ковин]], а 26. августа [[1896]]. г за пругу према Панчеву .<ref>Милекерови летописи Општина у јужном Банату [[Феликс Милекер]]. {{page|year=|isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}</ref>
[[Датотека:Vladimirovac.jpg|лево|мини|Владимировац на разгледници]]
На 4 кмkm. Северозападно од села подиже се брежуљак Мошонда (Mošonda mare), Ту се простирало средњовеконо насеље Максонд (Maxond), које се први пут помиње [[1370]]. г. А [[1385]]. је припадало [[округ Кевинском|комитату]]. Масонд је био главно дисштриктско место. Зна се, да се једно насеље тога диштрикта звало Берча (Пиринча ). Бугарском царевићу Фружину, који се богатством спасао, поклонио је [[краљ Сигмунд]] насеље Максонд. Године [[1456]]., био је Максонд у поседу Јована [[Хуњади]]ја. Касније је од турака разорен. По Максонду Банатска Пешчара била је названа «Campus Maxons».<ref>Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999). :</ref>
 
== Демографија ==
Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]]. било је 4111 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]]. било је 4539 становника).
 
У насељу Владимировац живи 3188 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,2 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Милекер|first=Феликс|authorlink=Feliks Mileker|coauthorsothers=Пантић, Коста; Белча, Душан |title=Летописи општина у јужном Банату|year=2005|url= |publisher= |location= |isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}
* Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
* Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: [[Феликс Милекер]] библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
363.220

измена