Отворите главни мени

Промене

116 бајтова уклоњено ,  пре 5 месеци
м
Разне исправке
|-
! Сајт
|<center><small>http://www.vbnis.mod.gov.rs/</small><center{{Мртва веза|date=04. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}>
|}
== Називи болнице ==
[[Датотека:Vojna bolnica Niš,logo.jpg|лево|100п]]
Велика нишка војна болница (1878—1880), Стална нишка војна болница (1880—1894), Резервна војна болница у Нишу ([[1885]]), Моравска стална војна болница (1895—1926), Армијска стална војна болница (1926—1941), Војна болница (1941—1944), Болнички центар број 1 (1944—1946), Армијска болница у Нишу (1947—1956), Подручна војна болница у Нишу (1956—1968), Војна болница Ниш (од 1968).<ref name="Павловић"/><ref name="година"/><ref name="Милошевић"/><ref name=autogenerated1>Živić S R. ''Knjiga o bolnici''. Niš: Prosveta; 2002</ref><ref>''Развој оружаних снага СФРЈ 1945-1985'', Позадина, књига 2, Београд,1986</ref><ref>Б. Поповић и др, ''Војни санитет у српском народу'', Беорад,1998</ref>
{{clear}}
 
== Услови пре оснивања ==
[[Датотека:Srbi ulaze u osvojeni Niš.jpg|мини|десно|300п|<center>Српска војска на челу са кнезом Миланом улази у ослобођени Ниш, [[11. јануар]]а [[1878]].{{Напомена|Илустрација Феликса Каница објављена у великом ислустрованом календару „Орао“ (1879).}}.<center>]]
[[Датотека:Ниш у 19. веку.jpg|300px300п|мини|Ниш је у хигијенском погледу 1878. изгледао стравично]]
Борбе за ослобођење [[Ниш]]а од Турака, [[Кнежевина Србија]] је отпочела [[29. децембар|29. децембра]] [[1877]]. Кнез [[Милан Обреновић]] је ушао у Ниш [[11. јануар]]а 1878. Чланом 3 [[Санстефански споразум|Санстефанског споразума]] Ниш је припојен [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]]. У периоду од ослобођења до [[Мајски преврат|Мајског преврата]] Ниш је често називан ''Друга престоница Србије''.
 
== Значај оснивања ==
[[Датотека:Болница код Ћеле Куле.jpg|мини|десно|300п|<center>У овој згради, некада турске болнице код Ћеле Куле, основана је Велика нишка војна болница [[1878]]. <center>]]
[[Датотека:Medicinsko osoblje u Srbiji 1880.jpg|300px300п|мини]]
{{Главни чланак|Окружна болница у Нишу}}
Формирање и почетак рада Војне болнице за град [[Ниш]], ширу околину, и цео југ [[Кнежевина Србија|Србије]] значио је истовремено први зачетак организоване [[здравствена заштита|здравствене заштите]] [[становништво|становништва]] на овим просторима. Здравствена култура становништва била је на ниском нивоу. [[Сујеверје|Сујеверни]] народ користио је услуге [[надрилекар]]а, [[травар]]а, [[видар]]а и турских хећима.
Поред наведених лица у болници су радили и: др Мурел, заробљени турски лекар и [[учитељ]]и из Ниша Тодор Анастасијевић и Димитрије Ђорђевић који су постављени за болничке писаре.<ref name="година"/>
 
Ношен обавезама начелника Санитета српске војске, а касније и политичара, пуковник др Владан Ђорђевић, напушта Ниш а за управника Сталне нишке војне болнице постављен је др Лазара Стевановића. Следе бројне реорганизације и промене капацитета, па се на дужности управника променио већи број санитетских официра; др Јарослав Кужељ (1878), др Васа Брентовић ([[1879]]), др Јован Порубовић ([[1880]]), др Михајло-Мика Марковић (1980—1886), др Владислав Јасјевски (1886—1893), др Милош Борисављевић (1893—1900), др Војислав Стојановић (1901—1910), др Михајло Митровић ([[1913]]), др Михаило Петровић (1913—1914).<ref name="година"/>
 
== Војна болница с краја 19. и у 20. веку ==
[[Датотека:Ген. Михајло Петровић.jpg|мини|десно|180п|<center>Санитетски бригадни генерал др [[Михаило Петровић (хирург)|Михаило Петровић]]{{напомена|Први стални хирург у Нишу и околини, шеф Хируршког одељења Моравске сталне војне болнице, од 1896—1912, а од августа 1913-јула 1914. њен управник.}}<center>]]
По завршетку [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарског рата]], у који је, као и српска војска, војни санитет ушао потпуно неспреман, и констатације тадашњег начелника Санитета српске војске пуковника [[Михајло Мика Марковић|Михајла-Мике Марковића]] (након инспекције болнице), ''...„да су у њој јако лоши грађевински и смештајни услови“...'',<ref name="др">др М. Марковић, ''Моје успомене'', Београд. (1906). стр. 85-86.</ref> за Војну болницу до краја [[1890]]. су настали бољи дани.
* Године [[1886]]., године у болницу је након седамнаестогодишњег искуства у Србији, дошао пољак, санитетски мајор др Владислав Јасњевски који је постављен за управника Велике сталне војне болнице и референта Моравске дивизијске области, у Нишу, 1887. године. Др Јасњевски је био унапређен у чин мајора, што је био високи чин у време када није било генерала. Дужност управника нишке Сталне војне болнице обављао је од 1886. до 1894. године. У болничком тиму имао је: санитетске капетане прве класе, др Јована Ђокића и др Романа Далмајера; санитетског поручника Андрију Јанековића на дужности лекарског помоћника, др Павла Ошко, контрактуалног лекарског помоћника друге класе. Апотекарску службу су чинили: контрактуални апотекарски помоћник прве класе, Христифор Димитријевић, апотекарски помоћник, санитетски потпоручник Миливоје Вујичић и контрактуални апотекарски помоћник друге класе, Димитрије Томић. Комесар болнице је био пешадијски поручник Мирко Жујовић.<ref>Драговић, Симон, ''„Пољски лекари у Србији у XIX веку“,'' Зборник Сто година полонистике у Србији, Београд, 1996.</ref>
* Године [[1889]]., у кругу Војне болнице код [[Ћеле-кула|„Ћеле-куле“]] почело је обнављање и градња три нова објекта са око 150 постеља, (мада су стварне потребе биле 300) уређује се болнички парк, гради локални водовод, канализација и остала пратећа инфраструктура. Мала болница-Ислахана (која је радила у старом турском објекту на локацији данашње [[Прва нишка гимназија Стеван Сремац|Гимназије Стеван Сремац]] у Нишу). Због лошег стања у Ислахани она се претвара у простор за смештај администрације, апотеке, кухиње и болничке чете, а потом до краја 1890. она се измешта у круг болнице код Ћеле-куле.<ref name="Павловић"/>
* Доношењем ''Правила за војне болнице'' [[1894]]. сталне војне болнице у Србији добијају јасно утврђене територијалне области. Како је Велика нишка војна болница имала централно место у Моравској војној области она је добила назив Моравска стална војна болница у Нишу.<ref>''Правила за војне болнице'' из 1894.</ref>
* У периоду од 1894—1896. године дужност управника болнице обављао је др Љубомир Селаковић, заправо др Леополд Шнекендорф, пољски Јеврејин, који је након што је положеи заклетву на „српско сажитељство“ 1888. године и тако постао пуноправни грађанин Краљевине Србије, променио име у Љубомир Селаковић.<ref>''Календар са Шематизмом Краљевине Србије, за године 1878-1900''.</ref> У време свог службовања у Моравској сталној војној болници у Нишу унапређен је у чин потпуковника.<ref>Недок, С. Александар, ''„Лекари Јевреји у српском здравству 19. и раног 20. века“'', Годишњак за друштвену историју, Свеска 1/ 2000.</ref>
* Године [[1896]]., у болницу је упућен нови хирург др [[Михаило Петровић (хирург)|Михаило Петровић]], чији ће рад:...''у Нишу који захвата четврт века остати запамћен како у стручним радовима тако и у душама целог оног краја... с којим је Петровић остао присно везан до краја живота“''...<br /> У [[Ниш]]у др Петровић је августа [[1897]]...''„створио два хируршка одељења, и на њима радио хирургију у најширем њеном обиму“''... прво хируршко одељење у Моравској сталној војној болници, а неколико недеља касније и у [[Окружна болница у Нишу|Окружној болници у Нишу]].<br />А како је изгледало хируршко одељење у Моравској сталној војној болници најбоље описује сам др Петровић;<br />...''„Како у болници не беше ни колико толико подесног локала где би се оно могло сместити просторија у којој смо требали да оперишемо била је смештена у једној од болесничких соба Трећег павиљона, у којима су лежали сви могући болесници, но која је била моментално испражњена и окречена. Све до половине 1898. године радили смо у тој соби. Но, како се те године довршио један нов приземни павиљон са две велике собе и по две мале, то га је хируршко одељење заузело и у једној од тих малих соба - од 9 m<sup>2</sup> - наместило операциону салу, а од ходника оградом одвојило предворје операционе сале, за прање руку и пресвлачење хирурга и његових помоћника, према асептичном протоколу“..''<ref>[[Брана Димитријевић]]. [http://www.rastko.rs/istorija/medicina/delo/12224 „1914. година у дневнику оца српске ратне хирургије“], ''Историја медицине, Пројекат Растко,'' Приступљено [[15. октобар]] [[2010]].</ref>
 
А како је изгледало хируршко одељење у Моравској сталној војној болници најбоље описује сам др Петровић;<br />...''„Како у болници не беше ни колико толико подесног локала где би се оно могло сместити просторија у којој смо требали да оперишемо била је смештена у једној од болесничких соба Трећег павиљона, у којима су лежали сви могући болесници, но која је била моментално испражњена и окречена. Све до половине 1898. године радили смо у тој соби. Но, како се те године довршио један нов приземни павиљон са две велике собе и по две мале, то га је хируршко одељење заузело и у једној од тих малих соба - од 9 m² - наместило операциону салу, а од ходника оградом одвојило предворје операционе сале, за прање руку и пресвлачење хирурга и његових помоћника, према асептичном протоколу“..''<ref>[[Брана Димитријевић]]. [http://www.rastko.rs/istorija/medicina/delo/12224 „1914. година у дневнику оца српске ратне хирургије“], ''Историја медицине, Пројекат Растко,'' Приступљено [[15. октобар]] [[2010]].</ref>
* И поред отпора,<ref name="др"/>...''„највиших представника државе, чак и крљева [[Милан Обреновић|Милана]] и [[Александар Велики|Александра]], на који је наишла идеја пуковника Михајла-Мике Марковића да се изгради хируршки павиљон“''..., Војна болница, а и град Ниш [[1906]]. добили су први хирушки павиљон изузетно опремљен за оне прилике, а у његов рад уведене су бројне нове методе и за то доба савремени организациони принципи хируршког лечења. Те године у болници је основан и Рендгенолошки кабинет, као једна од новина за Србију.<ref name="Павловић"/><ref name=autogenerated9>Tomislav D. Jovanović, ''Nastanak i razvoj rendgenske dijagnostike u Kraljevini Srbiji 1897-1918.'' XXX Timočki medicinski dani, Zaječar, 19–21. maj 2011.</ref>
* У Српској војсци [[1908]]. почиње са радом [[Стоматологија|стоматолошке служба]], када су отворене две зубне станице у саставу Опште војне болнице у Београду и при Моравској сталној војној болници у Нишу. Обе станице основао је др Милош Ђ. Поповић који убрзо потом даје оставку на војну службу, а његове обавезе преузима; <br /> ''... офталмолог доктор Копши, специјализован и за рад у зубном лекарству...''.<ref>Гавриловић В, ''Историја стоматологије'', Београд, 1979.</ref> ''а потом у Балканским ратовима шачица ондашњих лекара опште медицине специјализованих и у зубном лекарству, који се мобилишу као трупни лекари...''{{напомена|Треба имати у виду да су према још важећим аустријским законима из прве половине XIX века свршени доктори опште медицине могли да на шестонедељним курсевима стекну право да се баве и зубним лекарском, те су стога сматрали специјалистима у тој области.}}<br /> До увођења ове службе у болницама Србије [[стоматолошка протетика]] се није радила, а санација [[зуб]]а сводила се само на [[вађење зуба]].<ref name="Милошевић"/> <br /> Из [[Земун]]а, као аустроугарски држављанин октобра [[1912]]. у Србију „у помоћ браћи“, стиже др [[Атанасије Пуљо]] који је завршио Медицински факултет у [[Грац]]у, и ''„специјализовао зубно лекарство“-стоматологију'' у [[Париз]]у, [[Беч]]у, [[Берлин]]у и [[Цирих]]у. Септембра [[1914]]. др Атанасију Пуљи, Министарство војске је поверило посебно ''„Одељење за изломљене и повређене вилице“'' у Моравској сталној војној болници у Нишу у којој ће он поред лечења зуба, развити и сопствену методу збрињавања свежих и застарелих [[повреда]] [[Вилица|вилице]].<ref>''Doprinos Atanasija Pulje svetskoj medicinskoj nauci tokom Balkanskih ratova (1912-19131912—1913)'' Predrag Maksimovic ́, Danica Zagradjanin [http://famona.sezampro.rs/mak/makpulse.pdf]</ref><br /> После преласка Моравске сталне војне болнице преко Албаније и Црне Горе, др Атанасију Пуљи није омогућен наставак дотадашњег успешног специјалистичког рада, он напушта војску и одлази у Француску.<ref>Dimitrijević B. ''dr [[Atanasije Puljo]]'', “Danica 2003.“ (166-76166—76).</ref><ref>Dimitrijević B. ''Atanasije Puljo – osnivač stomatologije u Srbiji'', “Bratstvo” 1991-2000 (Društva “Sveti Sava”), Beograd, br. III-IV, 59-74.</ref>
* Моравска стална војна болница је оснивањем Хируршког одељења и „Одељења за лечење изломњених и повређених вилица“, применом нових савремених метода и принципа лечења ратних рана у њима, као и правовременим измештањем пољских болница што ближе фронту, дала значајан допринос у збрињавању рањеника током [[Први светски рат|Првог светског рата]];<br />...''„Србија – у поређењу са Савезницима и са Централним силама – испредњачила је макар за корак, и у погледу ратно-хируршке доктрине, залажући се за начело што је могуће краћег транспорта рањених? А то је значило да хируршке пољске болнице треба да су што ближе фронту.“..''<ref>Димитријевић Б. ''У контејнеру: записи српског војног хирурга 1916—1918.'' [http://www.rastko.rs/istorija/medicina/delo/12087 Историја медицине Пројекат@Растко], Приступљено 15. октобар 2010</ref>
[[Датотека:Vojna bolnica Niš 002.jpg|мини|центар|500п|<center>Прва новоизграђена зграда из [[19. век]]а у кругу болнице код „[[Ћеле-кула|Ћеле-куле]]“ (некад хируршки павиљон)<center>]]
{{Главни чланак|Пастеров завод у Нишу}}
[[Датотека:Pasterov zavod i oblasna bolnica u Nisu .jpg|мини|десно|300п|Зграда у којој је [[1900]]. основан први Краљевски војни Пастеров завод у Нишу <ref name="година"/>]]
[[Датотека:Пастеров завод у Нишу .jpg|мини|десно|300п| Први курс за дезинфекторе у Пастеровом заводу у Нишу (1904—19051904-1905) {{напомена|Завод се бавио и школовањем кадра. Први курс за дезинфекторе у Пастеровом заводу у Нишу (1904—19051904-1905) организован је за особље Војне болнице Ниш, а курсем је руководио др Драгутин Петковић.}}]]
 
На иницијативу пуковника др [[Михајло Мика Марковић|Михајла-Мике Марковића]] једног од управника Војне болнице Ниш (1880—1886) и начелника Санитета српске војске (1886—1903) [[7. јун]]а [[1900]]. у Нишу се као посебна установа под патронатом и за потребе Војне болнице формира прва превентивномедицинска установа [[Пастеров завод у Нишу|''Краљевски војни Пастеров завод у Нишу'']], који је имао задатак да организује превентивномедицинску заштиту припадника војске и становништва, започне производњу цепива (вакцине) и врши прве вакцинације против великих богиња и других заразних болести. Први управник завода био је др Драгутин Петковић (1873—1947), све до краја свог радног века, односно [[смрт]]и од пегавог тифуса, [[1915]].
=== Наставна база ===
[[Датотека:Prvi tečaj Crvenog krsta 1878.jpg|мини|десно|300п|<center>Први течај [[Црвени крст|Црвеног крста]] у ВБ Ниш [[1878]]<center>]]
Поред лечења Војна болница постаје и стручна наставна база за школовање и образовање [[здравство|здравствених]] кадрова у Србији, којих је у то време било јако мало. У почетку су то (1878—1883) били курсеви за болничаре и припаднике [[Црвенi крст|Црвеног крста]] који су организовани два пута годишње, а полазници су полагали испите пред испитном комисијом коју је својом наредбом одређивао командант места. Године [[1883]].,
 
У Војној болници Ниш, почела је и обука за [[љекар|лекаре]] из резервног састава [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]] за већи број [[војни округ|војних округа]].<ref name="Милошевић"/>
[[Датотека:Pirot Pobeda.jpg|мини|десно|300п|<center>Након пораза српске војске код Сливнице [[7. новембар|7. новембра]] [[1885]]. Бугари освајају [[Пирот]] и напредују према [[Ниш]]у <center>]]
Стратешки рат вођен ради равнотеже на [[Балканско полуострво|Балкану]], који је био неразумљив савременицима, непопуларан у народу, изведен с пола снаге, имао је негативне последице по Српску војску. Њена спора офанзива извођена без замаха и потребног јединства у командовању, после пет дана ратовања претворила се у [[Српско-бугарски рат (1885)|пораз код Сливнице]] и дефанзиву и повлачење Српске војске у дубину сопствене територије, пре свега према [[Пирот]]у и [[Ниш]]у. Српска војска вођена слабим војним заповедницима и никакавим војником, малодушним и никад сабраним [[милан Обреновић|краљом Миланом]], који је изгубио веру у војску и победу једва је чекала престанак рата и потисивање примирја.<ref>{{Cite book|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthorsothers= |title= Историја српског народа|year=1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_17.html|publisher= |location= Београд|id=|accessdate = 19. 3. 2013.}}</ref>
 
Стална војна болница Ниш, која је у то време у извесној мери имала привремени карактер, рат дочекује у тешком стању. Нико у српском санитету није претпостављао да ће бити [[рат]]а и за седам година [[мир]]а (од завршетка српско-турског рата [[1878]]) све до [[мобилизација|мобилизације]] није предузимао никакве припремне радње.
 
На дужност начелника Санитета српске војске поново долази, реактивирани резервни [[пуковник]] др [[Владан Ђорђевић]], који убрзо схвата значај и улогу Сталне војне болнице Ниш (у односу на правац борбених десјтава) и новембра месеца [[1885]]. болницу је кадровски и материјално ојачао оснивањем још једне болнице под називом ''„Велика војна резервна болница“'' {{напомена|Радило се о великој ратној болници која је делом настала из Сталне нишке војне болнице, а њен управник др [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]] није жело да се од њих формира једна болница.}}. Обе болница у кратком времену нашле су се на стратешком правцу ратних дејстава са задатком да преузму велику обавезу збрињавања повређених и оболелих у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]].<ref>Ignjatović MD. Srpsko ratno hirurško iskustvo (1876-19181876—1918) II deo - ratna hirurgija u Srbiji u vreme srpsko -bugarskog rata. Vojnosanitetski pregled. 2003; 60(6):757-762.[http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0042-84500306757I SCIndeks], Приступљено [[11. октобар]] [[2010]]</ref>
[[Датотека:LazaLazarevic.jpg|мини|лево|180п|<center>Резервни мајор др [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]]<center>]]
Велику војну резервну болницу у Нишу (као испомоћ Сталној војној болници Ниш у Српско-бугарском рату) са 753 постеље, [[1885]]. основао је и у њој био, управник и једини [[љекар|лекар]] резервни санитетски [[мајор]], свестрано надарен, књижевно образован, човек изнад свог времена др Лаза Лазаревић.<ref>Радослав С. Живић, ''Великани нишке медицине'', Прво издање, Издавач Просвета Ниш. {{page|year=1997|isbn=978-86-7455-298-8|pages=}}</ref>
 
Др Лаза Лазаревић је у Ниш допутовао између [[9. новембар|9.]]. и [[21. новембар|21. новембра]] [[1885]], и по доласку имао је озбиљне потешкоће да у граду збрине и смести рањенике, али је он тај задатак успешно обавио, уз свесрдну помоћ Димитрија Милићевића и Лазара Димитријевића, који су већ радили у болници (обојица су у току рата једно време радила у болници у [[Пирот]]у) и лекара послатих на испомоћ Стевана Атанасијевића, Димитрија Герасимовића, Антонија Заичека (који је командовао Моравском пољском болницом) Јарослава Кужеља и Хирша До краја рата болницу су ојачале и две хуманитарне мисије из [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Немачко царство|Немачке]].
 
У [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]], обе болнице у Нишу (према извештају др Л. Лазаревића из новембра месеца [[1885]]) су збринуле преко 2.000 рањеника и болесника а болница је била једна од три највеће болнице у ондашњој Србији. У том периоду уз болницу је формирано и санитетско складиште, а под директну команду управника болнице стављене су и две пољске болнице које су функционисале у ове две ратне године.
[[Датотека:The Library of Congress - Bulgarian ambulance going to front (LOC) (pd).jpg|мини|десно|300п|<center>У [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] Санитетска служба Србије је једини пут сарађивала са бугарском Санитетком службом ''(на слици)'' у неком рату на [[Балканско полуострво|Балкану]] <center>]]
[[Датотека:Sanitetski voz u Nišu 1912..JPG|мини|десно|300п|<center>Санитетски воз у [[Ниш]]у [[1912]]<center>]]
Овај рат који су од [[8. октобар|8. октобра]] [[1912]]. до [[30. мај]]а [[1913]]. водиле [[Балканско полуострво|балканске]] земље: [[Краљевина Србија|Србија]], [[Краљевина Црна Гора|Црна Гора]], [[Краљевина Грчка|Грчка]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарска]] (чланице Балканског савеза) против [[Османско царство|Османског царства]], завршио се пропашћу вишевековног османлијског господарења на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Српска војска је у овом рату извојевала велику победу у многим биткама са јако малим бројем жртава.<br />Како је Моравска стална вона болница била најближа [[фронт]]у на јужним и југозападним границама [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], она је у том рату имала улогу централне позадинске болнице за хирушко збрињавање.<br />...''Готово сви српски лекари су мобилисани и послати у јединице, чак и управник Пастеровог завода при Моравској сталној војној болници, због чега је овај завод привремено престао са радом''...{{напомена|Од 370 лекара у [[Први балкански рат]] је отишло 296 <ref name="Павловић"/>}} <br />У болницу као испомоћ дошла је већа група [[љекар|лекара]] из [[Словенија|Словеније]],{{напомена|Међу лекарима из Словеније био је и др Едуард Шлезингер, који је за време рата радио у Моравској сталној болници и избројао да је лечио 467 рањеника и болесника.}} али и неких других суседних земаља.<ref>Soban D. Listje in igle, 100 let od prve spinalne anestezije na slovenskom, Zdrav Vest (2001). стр. 772.</ref>
 
Како је Моравска стална вона болница била најближа [[фронт]]у на јужним и југозападним границама [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], она је у том рату имала улогу централне позадинске болнице за хирушко збрињавање.<br />...''Готово сви српски лекари су мобилисани и послати у јединице, чак и управник Пастеровог завода при Моравској сталној војној болници, због чега је овај завод привремено престао са радом''...{{напомена|Од 370 лекара у [[Први балкански рат]] је отишло 296 <ref name="Павловић"/>}}<br />У болницу као испомоћ дошла је већа група [[љекар|лекара]] из [[Словенија|Словеније]],{{напомена|Међу лекарима из Словеније био је и др Едуард Шлезингер, који је за време рата радио у Моравској сталној болници и избројао да је лечио 467 рањеника и болесника.}} али и неких других суседних земаља.<ref>Soban D. Listje in igle, 100 let od prve spinalne anestezije na slovenskom, Zdrav Vest (2001). стр. 772.</ref>
 
Ево како је стање у Моравској сталној војној болници у Нишу описао дописник париског „[[Журнал]]“-а ({{јез-фра|Journal}}) [[Анри Барби]] средином октобра [[1912]].<br />''„Болница у Нишу, луксузно и савремено опремљена на два километра ван града, налази се поред „Ћеле-куле“ светилишта где су сачуване лобање три стотине Срба побијених за време великог устанка... Лагано, дуги конвој стиже зелезницом. Болничари износе рањенике из железничких вагона и преносе их на носилима у оперљациону салу. Тужна поворка ... свих око пет стотина рањеника из овог крвавог воза су из Прве армије“.''
У Балканским ратовима велику улогу у евакуацији рањених и оболелих имали су [[санитетски воз]]ови (што се види из горе наведеног цитата А. Барбиа);
 
''...„Ниш је био најважнија полазна станица санитетског воза, који је према формацији био предвиђен као транспортна окосница санитета српске војске. Двојица лекара, један подофицир, петорица каплара и двадесеторица војника чинили су особље санитстског воза... Српска војска је једина међу балканским земљама имала овакве возове... У време балканских ратова ови возови превезли су 110.000 војника и прешли између 30-40.000 км“km“...''<ref>Петровић М.: ''Санитетски возови у ратовима 1912–1918;'' из: Станојевић В.: Историја српског војног санитета & Наше санитетско ратно искуство, Београд. (1925). стр. 764.</ref>
 
==== [[Други балкански рат]] ====
Моравска стална војна болница и у овом рату обавља улогу централне болнице српске војске. Њено хируршко и радиолошко одељење (пошто је српска војска имала само два непокретна [[Рендген (дијагностика)|рендгена]]),<ref>Крстић Н. ''Моја радиолошка искуства у ратовима 1912—1920'', В. Станојевић, Историја српског војног санитета; Наша ратна искуства, Београд, 1925.</ref> поднело је највећи терет збрињавања повређених. [[Други балкански рат]] је био много агресивнији, у односу на претходни. Већина рана била је нанета артиљеријским пројектилима, али и борбом „прса у прса“;
 
''„... Војни стручњаци подвлаче необичну силину удара у том рату; јуриши и противјуриши понављали су се сваки час, ускакало се у непријатељске ровове, хватало се за гушу и го нож ... “''<ref>{{Cite book|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthorsothers= |title= Историја српског народа|year=1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_20.html|publisher= |location= Београд|id=|accessdate = 19. 3. 2013.}}</ref>
 
Колико је овај рат био крвавији од претходних показује податак да је из строја српске војске избачено чак 16.200 војника.<ref>Ратковић, Б.; Ђуришић, М.; Скоко, С. ''Србија и Црна Гора у Балканским ратовима''. Београд, 1972, Београдски издавачко-графички завод</ref> Захваљујући методи хируршке обраде [[рана]] одмах након [[повреда]] (чиме је напуштена метода одложене обраде [[рана]] - ''„остави за касније“''), и први пут примењеног Алекс-Карловог шава [[крвни суд|крвних судова]] [[смрт]]ност рањеника у Моравској сталној војној болници значајно је смањена.<ref>Н. Крстић, ''О повредама крвних судова на фронту''.</ref>
 
=== [[Први светски рат]] (1914—1918) ===
[[Датотека:VB Niš dr Vladimir Stanojević, 1915.jpg|300px300п|мини|Владир Станојевић један од управника у Великом рату]]
{{Главни чланак|Србија у Првом светском рату}}
 
[[Датотека:M 46&47 13 troupes serbes ambulance.jpg|мини|десно|300п|<center>Ратна болница српског санитета на фронту октобра [[1914]].<center>]]
[[Датотека:Ruska sanitetska ekipa u Vojnoj bolnici Niš 1914.jpg|мини|десно|300п|<center>Руска санитетска екипа у ВБ Ниш [[1914]].<center>]]
[[Датотека:Sanitetski voz u Nisu 1915.jpg|300px300п|мини|<center>Припадници руске санитетске мисије у пратњи санитетског воза у Нишу 1915.<center>]]
[[Датотека:War Illustrated - Serbia 012.jpg|мини|десно|300п|<center>[[Албанска голгота|Албанска Голгота]] - повлачење српске војске преко [[Албанија|Албаније]] током [[1915]]/[[1916]]. пратила је и Моравска стална војна болница Ниш.<center>]]
Ниш убрзо по отпочињању [[рат]]а постаје ратна престоница и значајан центар свих збивања у Србији. И поред тога што је постојала опасност од напада бугарске војске и устанка албанског становништва на Косову, ка Колубари је упућена Моравска дивизија из Ниша, а са њом и део Моравске сталне војне болнице са др Драгутином Петковићем (начелником одељења за унутрашње болести). Ова два дела болнице састала су се поново тек после преласка Албаније.<ref name="Pavlović B."/>
 
[[Први светски рат]] значајно се разликовао од претходних које је водила [[Србија]]<br />...''„не само по неупоредиво већем броју погинулих и рањених, {{напомена|Целокупни ратни губици Краљевине Србије од 1914. до 1918. износе 1.247.435 војних и грађанских лица, или 28% становника из 1914. године.}} него и много тежим ранама код повређених“''...<br />Војишта су била на теренима северозападне Србије а [[Београд]] је услед непрекидног [[артиљерија|артиљеријског]] [[Бомбардовање|бомбардовања]], постао „неупотребљив“ за збрињавање рањеника и болесника, као и његове многобројне добро опремљене болнице којих је током [[Балкански ратови|Балканских ратова]] у Београду било 36 (2 војне и 34 резервне).
 
Војишта су била на теренима северозападне Србије а [[Београд]] је услед непрекидног [[артиљерија|артиљеријског]] [[Бомбардовање|бомбардовања]], постао „неупотребљив“ за збрињавање рањеника и болесника, као и његове многобројне добро опремљене болнице којих је током [[Балкански ратови|Балканских ратова]] у Београду било 36 (2 војне и 34 резервне).
 
Услед зверског поступања непријатељске војске према становништву на запоседнутим територијама Србије покренута је „река“ [[избеглица]] према југу земље и њеним градовима [[Ниш]]у, [[Лесковац|Лесковцу]], [[Врање|Врању]], [[Скопље|Скопљу]].
 
{| style="background:LightBlue; border-style:solid; border-width:2px; border-color:Blue; padding:2px;"
|„Ниш је био најважнија полазна станица [[Санитетски воз|санитетског воза]], који је према формацији био предвиђен као транспортна окосница санитета српске војске. Двојица лекара, један подофицир, петорица каплара и двадесеторица војника чинили су особље санитетског воза. На почетку ратних операција за ратне потребе прилагођена су још 2 цивилна воза. Овим возовима српска војска омогућила је транспорт рањеника и материјала на простору до Ниша и од Ниша до Солуна и Једрена. Српска војска је једина међу балканским државама имала овакве возове. Према проценама савременика, ови возови транспортовали су 110.000 српских и савезничких војника, прешавши између 30.000 и 40.000 километараkm сваки“.<ref name="Pavlović B. "/>
|}
 
Масовна појава [[инфективне болести|заразних болести]] на почетку рата довела је до тога да ће Србија упркос сјајним победама на бојном пољу постати – земља смрти, а њена „ратна престоница Ниш“ и Моравска стална војна болница у њој највећа епидемиолошка заразна болница у Србији. Ниш је у том периоду стравично изгледао, како каже један од очевидаца;<br />''...„у граду је „царовала смрт“, блатњавим и излоканим улицама пролазила су запрежна кола натоварена болесницима, а још чешће грубо израђеним сандуцима“...''
 
Сви напори наших и страних лекара и медицинског особља, нису могли да спрече масовно умирање у Нишу: <br />...''„И мртви се не сарањују већ неколико дана, јер је настала пометња међу онима што праве мртвачке сандуке, што односе на гробље, што копају раке и сарањују“...''
 
Констатује у својим забелешкама супруга бившег руског амбасадор госпођа Хартвиг која је као испомоћ довела једну медицинску екипу Црвеног крста из Русије: која је у Нишу формирала хируршку са 350 и епидемиолошку болницу са 120 кревета.<ref>Андреј Митровић, ''Србија у Првом светском рату'', Београд 1984.</ref>
|}
 
Масовна умирања не само болесника већ и медицинског особља, захтевала су испомоћ у кадру, те на апеле управника у испомоћ је болници додељено неколико међународних санитетских екипа и 168 ратних заробљеника. {{напомена|Као спомен на ове тешке и тужне дане и данас постоји у кругу болнице споменик умрлим [[тифуса]]рима изграђен [[1915]].([[:СликаДатотека:Vojna bolnica Niš 008.jpg|''види слику'']])}}<br />''„... У недовршену зграду нишке гимназије као испомоћ смешта се Московска хируршка војна болница. Њен управник је био је познати хирург др С. И. Сироткин, а лекари др В. В. Семјаникова, Србин др Арсеније Џуверовић и др Н. В. Марцинковичева, која ће, као епидемиолог, преузети нешто касније Заразну болницу смештену у баракама за колеричаре из претходног рата код железничке станице.<ref>Александар С. Недок ''Руска санитетска помоћ Србији у њеним ослободилачким и одбрамбеним ратовима XIX и раног XX века (1804. до 1917. године)'', Предавање у организацији Академије медицинских наука Српског лекарског друштва одржано 21. априла 2008. године</ref>''“
 
У Нишу је шест месеци владала незапамћена [[епидемија]], са високим процентом [[смртност]]и, а у Моравској војној болници се у [[1914]]. и 1915. поред рањеника лечило преко 3.000 људи од [[тифус|пегавог тифуса]], а дневно је умирало и до 36 [[болесник]]а.<ref>Đuković I. ''The typhoid epidemic in serbia 1914−1915.'' The Association of Descendants of the Veterans 1912−1920. Belgrade: Signature; 2006. (Serbian)</ref> Према сачуваној евиденцији, у Моравској сталној војној болници, епидемија тифуса у Нишу добија широке размере од новембра [[1914]] (у новембру су умрла 253 лица, децембру 297, јануару 380, фебруару 495, марту 393, у априлу 231), да би се надаље број умрлих лагано смањивао.<ref>Борислав Андрејевић, ''Споменици Ниша и околине'', Ниш 1985.</ref>
:Збогом заувек жељо апсолутна...“
:::'''[[Прока Јовкић]] – Нестор Жучни'''
|author = ''Последњи стихови [[песник]]а које је када је умро [[27. април]]а 1915. од [[тифус]]а у Војној болници крај његовог узглавља пронашао, млади доктор Милош Ђорић.''<ref>Ђорђе Стаменковић, ''Кључ старе Србије'', Белег, Просвета, Ниш.. {{page|year=1997|isbn=978-086-745-343-0|pages=}}</ref>
|source =
|align = left
У оваквом стању Војну болницу је [[1. март]]а 1915. примио др [[Владимир Станојевић]] као њен нови управник, са поприличим бројним стањем и проблемима;
 
...''„лекара и лекарских помоћника (37), болничара (256) и милосрдних сестара (175), а рањеника напретек.... Болница је имала у свом кругу 26 које зиданих зграда које барака. Од ових је било 18 у којима су били смештени болесници ... Рачуна се, неко време да је свију болесника могло бити, средином фебруара, кад је епидемија најјаче владала, око 3000...“ <ref name="Pavlović B. ">Pavlović B. Stalna vojna bolnica u Nišu (1878-19181878—1918),: 110 godišnjica Vojne bolnice u Nišu (1878-19881878—1988). Vojna bolnica. Niš, 2960, 1988.</ref>
 
О тешком кадровском стању у болници, приликом посете Нишу, почетком марта 1915, пуковник Хантер је забележио; ''о 956 оболелих брину свега двојица лекара! У војној болници је на 200 кревета лежало чак 700 пацијената.''<ref name="Pavlović B. "/>
[[Датотека:Ratni put VB Niš u I Svetskom ratu.jpg|мини|десно|300п|<center>Пут Моравске војне болнице у [[Први светски рат|1. светском рату]] до острва [[Видо]]. Тамнијом бојом означена су места у којима је болница привремено радила.<center>]]
[[Датотека:Srpska vojska u Draču.jpg|300п|мини|<center>Српска војска стигла је у Драч након мукотрпног и тешког марша преко Албаније 15. јануара 1916.]]
Снажан продор напријатеља са севера и истока Србије условио је [[21. октобар|21. октобра]] [[1915]]. повлачење Моравске сталне војне болнице;...''„једине српске санитетске формације која је остала формација и током Катастрофе, повлачећи се од Ниша па до Скадра, па кроз глибове дивљег албанског приморја, до Вида, Острва Смрти, на коме је одмах дејствовала“''...<br />Америчкој мисији др Владимир Станојевић је предао 1.300 рањеника заједно са др Божидаром Замфтом, да сачека непријатеља, а у повлачење је кренуло целокупно особље болнице са јединицом од 500 регрута моравске болничке чете,'' „... са више хране за људе и стоку него ли болничких ствари...“''
 
Америчкој мисији др Владимир Станојевић је предао 1.300 рањеника заједно са др Божидаром Замфтом, да сачека непријатеља, а у повлачење је кренуло целокупно особље болнице са јединицом од 500 регрута моравске болничке чете,'' „... са више хране за људе и стоку него ли болничких ствари...“''
 
Упоредо са војском повлачио се и велики збег становништва, почиње [[голгота]] кроз снегом завејане планине [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]] и [[Кнежевина Албанија|Албаније]]. Хиљаде и хиљаде мртвих пратило је траг огромне колоне, неки су сахрањивани, а многи и без гроба остајали поред [[пут]]а. Повлачење је било тешко и напорно и трајало је три месеца све до [[21. јануар]]а [[1916]].
[[Датотека:Вакцинација.jpg|мини|десно|300п|<center>[[Вакцина]]ција против [[тифус]]а у [[Солун]]у [[1916]].<center>]]
[[Датотека:Krf 1916.jpg|мини|десно|300п|<center>[[Крф]] [[1916]].<center>]]
[[Датотека:Dragomantsi Apsalos First World War.JPG|300px300п|мини|Драгоманци у који је [[Михаило Петровић (хирург)|Петровић]] из Васлика преместио ближе фронту, Хируршку пољску болницу.]]
Из састава Моравске сталне војне болнице, издваја се део људства за оснивање болнице у Ипсосу, која је у свом саставу имала и бактериолошку лабораторију. Касније болница делује у оквиру Централне српске болнице у Седесу од [[9. мај]]а [[1916]]., а део људства са [[Милан Петровић (лекар)|др Миланом Петровићем]] маја месеца прелази у [[Воден (град)|Воден]] ''(данас Едеса)'', у коме су основана два одељења за опоравак рањеника. У Воденом су др [[Милош Поповић]] и др Милан Петровић покренули рад једине зубне станице у српској војсци;<br />...''„која је ушла у историју стоматологије будући да је за скоро две године рада збринула 17.900 пацијената, а њени лекари су обавили 30.366 стоматолошких интервенција“''...<ref name="Павловић"/>
 
 
[[Солунски фронт]] је „пробијен“ и санитет војске Србије улази у ратом опустошену Србију. О раду санитета по уласку српске војске у Србију најбоље говори учесник тих догађаја генерал др Влада Станојевић:<ref>Stanojević V. ''Naš sanitet u Dobrudži, u Istorija srpskog vojnog saniteta i Naše ratno sanitetsko iskustvo (reprint),'' Vojnoizdavački i novinarski centar, Beograd, 1992; 423–432.</ref>
{{цитат2|''Трупе су и даље летеле напред... прејуривши за 46 дана око 600 кмkm до обала Саве, Дунава и Дрине, наш санитет је наилазио на нове и све веће тешкоће... Наша земља под трогодишњом непријатељском окупацијом била је толико исцрпљена да је нисмо препознали... а војска не само што није за собом вукла пуне возове обиља, већ је од гладне земље тражила хлеб, лекове... требало је збринути војску и њене рањенике и болеснике...“''}}
 
Због немогућности да извуче из далеке позадине своје пољске хируршке болнице које су безнадежно биле заглављене у Битољу (три) и у Солуну (једна) евакуација и даље збрињавање рањеника је било нарушено;
Српска Врховна команда, на предлог команданта 1. армије, одобрила је тој армији да нападне немачку 11. армију код [[Ниш]]а. Борбе су вођене од 10. до 12. октобра. Изведен је обухватни маневар преко Пасјаче и пробој преко Селичевице. Немачка 11. армија [[13. октобар|13. октобра]] напустила је Ниш. Тог дана у зору Моравска дивизија је победоносно ушла у Ниш.
 
Са војском у град улази и војни санитет који је одмах почео да обнавља или отвара болнице. У каквом су стању затечене болничке установе у Нишу, у свом извештају описује [[Живојин Мишић|Војвода Мишић]],... <br />''...„(војна) болница код Ћеле-куле затечена празна, опљачкана, загађена и нечиста“...''
 
Као и војна и све остале нишке болнице су од стране окупатора, дивљачки опустошене. Изваљивани су – чак – оквири врата и прозора. Недостајало је стакло, да се прекрију столови у бактериолошкој лабораторији:
Распадом [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[1941]]. и окупацијом [[Србија|Србије]] дошло је до распада и промена у војном санитету тога доба. Војна болница наставља да прима рањенике и болеснике из јединица 5. армије Краљевине Југославије, све до њене капитулације.
[[Датотека:Serbia 1941 44 Map cyr.png|мини|300п|У административној подели Србије на округе, 1941—1944. Војна болница је територијално припадала Нишком округу.]]
[[Датотека:VB Nis.zarobljenici.jpg|300px300п|мини|Група ратних заробљеника у дворишту хирушког одељења Војне болнице у Нишу под будним оком немачког стражара]]
[[Датотека:B-17G formation on bomb run.jpg|мини|300п|У току масовних савезничких бомбардовања Ниша и околине од октобра [[1943]]. до септембра [[1944]], велики број повређених збринут је у Војној болници Ниш]]
У периоду 1941—1944. а у складу са разумевањем свог места у „новом поретку“, Недићева влада је захтевала од Војне болнице Ниш, као и од свих здравствених установа у окупираној Србији, да Немачкој пружи сваку помоћ. „Уредбом о одговорности општинских самоуправних органа“ којом се, свим лицима запосленим у локалним органима власти која одбију да приме дужност или поднесу оставку, претило се принудним радом, упућивањем у [[сабирни логор|концентрациони логор]] и преким судом, па је већи део затеченог састава Војне болнице морао да прихвати и настави рад у болници. Желећи да буде сигурна у потпуну послушност медицинског и немедицинског особља у болници, [[Србија под немачком окупацијом|Недићева власт]] је затевала од запослених и да обавезно, потпишу „Изјаву о лојалности Недићу“, и обавежу се на непружање медицинске помоћи и борбу против [[комунизам|комуниста]] и [[слободно зидарство|масона]], што је био услов за добијање плате.
Назив ''„Болнички центар број 1-Ниш“'' болница је добила [[5. фебруар]]а [[1945]], а поред редовне делатности морала је да пружа кадровску и другу помоћ војним болницама на ширем простору јужне Србије, организује бројне курсеве и обуку кадрова, води бригу о извештавању и медицинској документацији итд. У периоду од [[21. октобар|21. октобра]] [[1944]]. до [[31. мај]]а [[1945]]. „Болнички центар број 1“ је збринуо до [[31. мај]]а [[1945]]. 9.860 рањеника, а просечна [[смртност]], у задња три месеца износила је до 2,7 %.<ref name="Поводом"/>
 
=== [[НАТО бомбардовање СРЈ]] ([[1999]]) ===
Већ у току [[1998]]. део људства (хируршке и превентивно-медицинске екипе) и средстава Ратне војне болнице Ниш је упутила на територији [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], ради санитетског обезбеђења снага за одржавање реда и мира. До [[20. децембар|20. децембра]] [[1998]]. у рејону [[Ђаковица|Ђаковице]] било је размештено осам мобилних хируршких екипа које су пружале здравствене услуге припадницима војске, полиције и цивилном становништву свих националности.
[[Датотека:Vojna bolnica Niš 003.jpg|мини|лево|250п|Збрињавање рањеника [[1999]]. (НАТО бомбардовање СРЈ)]]
==== Грађевинска инфраструктура ====
[[Датотека:Vojna bolnica Niš 004.jpg|мини|десно|300п|<center>Одељења за хируршке болести<center>]]
Болница захвата површину од 66.372 м<sup>2</sup>, на којој је размештено 23 ''(8 великих и 15 малих)'' објеката-павиљона површине 29.300 м<sup>2</sup> од којих су неки изграђени од [[1890]]. а до [[1996]]. Објекти новијег датума су Одељење за интерне болести изграђено [[1938]], Одељење за хирушке болести ([[1960]]), одсек за физикалну медицину ([[1977]]) и скенер дијагностика ([[1996]]).<ref name="Милошевић"/>
 
Завод за превентивномедицинску заштиту и Одељење примарне медицинске заштите смештени су у посебном објекту (некадашњем Војномедицинском центру), ван локације Војне болнице.
 
==== Особље ====
[[Датотека:Upravnici VB Niš.JPG|мини|десно|300п|<center>Челни људи Војне болнице {{напомена|На слици су слева на десно пуковници др Радомир Милошевић, др Чедомир Костић, др Сретен Миленковић, др Милорад Димић, др Небојша Ђенић, др Бора Илић, и др Витомир Панчић}} (1987—20101987-2010) <center>]]
[[Датотека:Vojna bolnica Niš 005.jpg|мини|десно|300п|<center>Интерно одељење<center>]]
Данас је Војна болница савремена здравствена установа са развијеном специјалистичком и субспецијалистичком службом из свих грана медицине у складу са потребама Војске Србије. У болници ради 463 професионалних, војних и цивилних лица. Медицинско особља је најбројније и састоји се од 312 ''(67,38%)'' лекара, стоматолога, фармацеута и медицинских техничара (официра, подофицира и цивилних лица). Немедицинско особље болнице састоји се од 151 ''(32,61%)'' официра, подофицира, војника по уговору и цивилних лица. У болници раде искључиво лекари специјалисти, међу којима има и субспецијалиста (10) доктора наука (2), стручних сарадника-асистената на Медицинском факултету (3), магистара (8) и примаријуса (5).<ref name="година"/>
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* ''125 година Војне болнице у Нишу''/Сретен Миленковић, Милорад Димић-Ниш:Војна болница;Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004 (Бечеј Пролетер). 116 стр. {{page|year=|isbn=978-86-84819-01-9 |pages=}}
* ''Поводом 130 година постојања Војне болнице у Нишу: јануар 1878-јануар 2008.'' Ђенић Н, и сар. Војносанит. Преглед 2008;65(1):69-80
* Милошевић Р. ''Сто десет година Војне биолнице у Нишу (1878—1988).'' Монографија, Војна болница; 1988.
* -{Živić S R. ''Knjiga o bolnici''. Niš: Prosveta;}- 2002
* {{citeCite book|ref=harv|author=Поповић М., Антић Ч.|title=Војна болница у Нишу|year=2010|url= |publisher=Монографија, Дирекција за издавачку и библиотечко-информатичку делатност|location=Београд|isbn=978-86-335-0286-3|pages=}}
{{refend}}
 
363.220

измена