Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 18:
== Историја ==
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|Просторни опсег обновљене [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] током 16. и 17. века, са убележеним местом манастира Ђурђеви ступови у Будимљи]]
Од 18. до 20. века [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака.
У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време [[стефан Душан|цара Душана]]. Остаци живописа у олтару такође потичу из [[Немањићи|Немањићког доба]].
Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] маја [[2001]]. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије Будимљанско-никшићке]].
Линија 29 ⟶ 30:
== Види још ==
{{colbegin|2}}
* [[Епархија будимљанско-никшићка]]▼
* [[Будимљанска епархија]]
* [[Будимљанско-полимска епархија]]
▲* [[Епархија будимљанско-никшићка]]
* [[Викарни епископ будимљански]]
* [[Будимљанска жупа]]
* [[Срби у Црној Гори]]
* [[Мојсије Будимљанин]]
* [[Јоаникије Мићовић]]
* [[Мојсије Зечевић]]
{{colend}}
== Референце ==
{{reflist|2}}
== Литература ==
{{refbegin|2}}
| |||