Бели двор — разлика између измена

Попут свог, старијег "суседа" који је неми сведок историје и политике пре 1945. године, тако су одлуке доношене у Великом салону и Свечаној трпезарији, Белог двора имале пресудну улогу на новију историју Србије. Током председничког мандата [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] ([[1997]]-[[2000]]), објекат је коришћен за живу политичку активност, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Последњи шеф државе који је званично примљен у Белом двору био је Председник [[Белорусија|Белорусије]], [[Александар Лукашенко]] [[1999]]. године. У Свечаној трпезарији Белог двора, потписан је документ којим се отворио пут за потписивање војно-техничког споразума у [[Куманово|Куманову]], којим је окончан оружани сукоб НАТО-а и СРЈ отпочет 24. марта 1999. године.

 

 

Бели двор красе дела светских уметника међу којима су слике [[Никола Пусен|Николе Пусена]], [[Франсоа Миле|Франсоа Милеа]], Јана Бројгела, Паола Веронезеа и других, а ту је и портрет Краља Александра I од [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]].