Штитна жлезда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Illu_thyroid_parathyroid.jpg|мини|300п|десно|Штитаста и параштитасте жлезде]]
'''Штитна''' (''Штитаста'') или '''тироидна жлезда''' је жлезда са [[ендокрини систем|ендокриним лучењем]], која се налази у вратном пределу и секретује хормоне [[тироксин]] и [[тиронин]], који регулишу метаболизам свих осталих ткива. Ц ћелије штитасте жлезде секретују хормон [[калцитонин]], чија је улога у регулацији концентрације [[калцијум]]а у крви и има антагонистичко дејство [[паратхормон]]у, кога луче [[параштитасте жлезде]].
== Положај, односи и грађа ==
Штитаста жлезда (''-{glandula thyreoidea}-'') је највећа ендокрина жлезда, у зависности од аутора њен облик се описује као облик: штита, лептира, слова -{Н}- (латинице) или потковице. Налази се у увратном делу непосредно испод [[гркљан]]а, а испред и са страна [[душник]]а. Причвршћена је за тиреоидну хрскавицу гркљана и покреће се приликом гутања. Састоји се од два режња, левог (''-{lobus sinister}-'') и десног (''-{lobus dexter}-''), који су повезани сужењем-истмус {{јез-лат |isthmus}} и налази се у висини 2. и 3. хрскавице душника). Понекад постоји и трећи, пирамидални режањ ({{јез-лат|lobus pyramidalis}}) у средњем делу жлезде који је ембрионални заостатак.
Режњеви су облика тростране пирамиде или купе чији је врх усмерен навише тј. база наниже. А поред тога на њој можемо разликовати и три стране (предње-спољашњу, унутрашњу и задњу). Она је у блиским односима са органима и крвним судовима предњег дела врата. База је у висини пете или шесте хрскавице душника, а врх допире до средине плоче штитасте хрскавице гркљана одговарајуће стране. Предње-спољашња страна је у односу са: стернохиоидним, стернотироидним и делимично стерноклеидомастоидним мишићем. Док је унутрашња у односу са бочним деловима штитасте и прстенасте хрскавице гркљана. А задњом страном је у односу са заједничком каротидном артеријом као и са параштитним жлездама.
Она је меке и еластичне конзистенције, те се не може палпирати. У сваком режњу налази се доста режњића који настају као последица поделе режњева помоћу фиброзне чахуре којом је обмотана и која се пружа у дубину градећи фиброзне преградице, који су сачињени од [[фоликул]]а, а они су основна фукнционална јединица штитне жлезде.
[[Датотека:Thyroid-histology.jpg|мини|300|десно|Хистолошка грађа штитасте жлезде (коња)<br />1-фоликули испуњени колоидом<br />2-коцкасте ћелије<br />3-крвни капилари]]
Ред 18:
== Судови и живци ==
Сваки режањ штитасте жлезде снабдевају 2 пара артеија: [[горња штитна артерија|горња]] ({{јез-лат|a. thyroidea superior}}) и [[доња штитна аретрија|доња штитна артерија]] ({{јез-лат|a. thyroidea inferior}}). Горња штитна артерија потиче из [[спољашња каротидна артерија|спољашње каротидне артерије]] ({{јез-лат|a. carotis externa}}) као њена прва бочна грана, док доња штитна артерија потиче из [[подкључна артерија|поткључне артерије]] ({{јез-лат|a. cubclavia dextra et sinistra}}) од вратноштитног стабла (truncus thyrocervicalis).
Вене штитне жлезде се уливају у [[горња шупља вена|горњу шупљу вену]] ({{јез-лат|vena cava superior}}). Преко горњих и средњих штитних вена (v. thyreoidea superior et vv. thyreoideae mediae) се уливају у унутрашњу југуларну вену ({{јез-лат|v. jugularis interna}}), док се преко доње штитне вене ({{јез-лат|v. thyreoidea inferior}}) уливају у брахицефалично стабло ({{јез-лат|truncus brachiocephalicus}}).
У односу на своју масу штитаста жлезда спада у најбоље прокрвљене органе у телу (око 1% минутног волумена срца или -{160 ml/min/100g}- ткива).
Лимфни судови се уливају у предње медијастиналне и дубоке лимфне чворове врата.
Инервација потиче од вагуса ({{јез-лат|n. vagus}}) и то преко његових бочних грана - горњег и повратног гркљанског живца ({{јез-лат|n. laryngeus superior et n. laryngeus reccurens}}), а такође и од вратног дела симпатикуса.
Ред 35:
Штитаста жледа ствара и секретује у крв хормоне: [[тироксин]], [[тиронин]] и [[калцитонин]].
* Тиронин (Т<small>3</small>) је активна форма [[хормони|хормона]] (око 5 пута је активнији од тироксина). Тиронин настаје из [[аминокиселина|аминокиселине]] [[тирозин]] и садржи 3 атома [[јод]]а. [[Полуживот]] овог хормона је кратак, око 1 дан. Штитаста жлазда га производи у мањој мери, а углавном настаје у периферији из тироксина, који под утицајем ензима [[дејодаза]] губи 1 [[атом]] [[јод]]а, тако да настаје тиронин. Готово сав тиронин везан је за протеине: [[преалбумин]], [[албумин]] и [[тироксин-везујући глобулин]] у крви, свега 0,4 % овог хормона је слободно и само тај облик је активни хормон.
* Тироксин (Т<small>4</small>), такође настаје из аминокиселине [[тирозин]], али поседује 4 атома јода. Штитаста жлезда у највећој мери секретује овај хормон. Време полуживота је око 6 дана, и налази се у крву још више везан за протеине: [[преалбумин]], [[албумин]], [[тироксин-везујући глобулин]], него тиронин, слободно је свега 0.04%. Из њега дејодацијом настаје активни облик тиронин.
За стварање ова два хормона потребан је [[јод]], који се уноси храном из спољашње средине. Недељна потреба за јодом је око 1 -{mg}-. У неким крајевима је концентрација јода у земљи и самим тим храни недовољна, па се [[кихуњска со]] јодира. Јод се апсорбује из [[црево|црева]] и доспева у циркулацију. Ћелије фоликула штитасте жлезде поседују [[мембрански транспорт|транспортни механизам]] (натријум-јод синтранспорт), којим се јод узима у коцкасте (епителне) ћелије ове жлезде и оксидира до елементарног јода уз помоћ ензима пероксидаза. У ћелијама фоликула у [[ендопазматични ретикулум|ендоплазматичном ретикулуму]] и [[голџијев комплекс|голџијевом комплексу]] се из аминокиселине тирозин ствара тиреоглобулин, чији молекул садржи око 70 молекула тирозина. Затим се оксидирани јод уз помоћ ензима [[јодаза|јодазе]] везује за тиреоглобулин. Овакав тироглобулин се депонује у средини фоликула у виду колоида. Из тироглобулина се касније у коцкастим ћелијама отцепљују мањи сегменти који се секретују у крв у виду тироксина и тиронина, такође и тиреоглобулин се секретује у мањој количини.
{{Главни чланак|Тироксин}}
Ред 47:
Тироксин и тиронин везују рецепторе у [[једро|једру]] ћелије што доводи до интензивне [[транскрипција|транскрипције]] великог броја [[ген]]а структурних и транспортних протеина. Промене се остварују на нивоу читавог организма. Ови хормони доводе до:
* повећања [[базални метаболизам|базалног метаболизма]] услед чега је потрошња енергије повећана, синтеза протеина и раст младих особа се такође убрзавају,
* повећава се и активност [[других ендокрине жлезде|ендокриних жлезда]], секреција [[инсулина]], [[глукокортикоиди|глукокортикоида]]...
* Повећава се број и величина [[митохондрија]] у већини ћелија у телу. То је директно повезано са повећањем активности и потрошњом енергије, јер [[митохондрија|митохондрије]] стварају [[Аденозин-трифосфат|АТП]].
* Повећава се активност [[натријум-калијум пумпа|натријумско-калијумске пумпе]].
Ред 56:
* У срцу долази до повећања његовог рада ([[минутни волумен срца]] се повећава), повећава се фреквенца и снага срца.
* Повећана секреција ових хормона може довести до нервозе и других психичких поремећаја.
* Умерена концентрација тироидних хормона повећава снагу мишићне контракције, а повишена концентрација ових хормона доводи на мишићима до појаве [[тремор]]а (подрхтавања) и слабљења мишића.
* За нормалну сексуалну функцију потребни су такође ови хормони.
Ред 82:
== Литература ==
* H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun ''Basislehrbuch Innere Medizin'' Urban&Fischer. {{page|year=|isbn=978-3-437-41052-9|pages=}}
* Arthur C. Guyton John E. Hall ''Медицинска физиологија'' савремена администрација Београд. {{page|year=1999|isbn=978-86-387-0599-3|pages=}}
== Види још ==
Ред 95:
* [https://web.archive.org/web/20120521111021/http://www.dr-ristic.com/index.php/srpski/zdravlje-info/42-interna-medicina/198-tit-u-temelju-zdravlja.html Обољења штитне жлезде]
[[Категорија:Штитна жлезда| ]]▼
[[Категорија:Ендокринологија]]
▲[[Категорија:Штитна жлезда]]
| |||