Винова лоза — разлика између измена

У периоду друге половине 19. века, над виноградарством Европе, надвио се црни вео, звани филоксера или сушибуба. Филоксера или сушибуба је инсект, који је пренешен из [[Северна Америка|Северне Америке]] у Европу, који је оштећујући коренов систем биљака винове лозе, довео до пропадања скоро свих винограда на старом континету. Због филоксерне кризе, која је потресала виноградарство Европе, постојала је потреба, у развијеним виноградарским земљама, да се оно брзо обнови. Требало је пронаћи род, и врсте унутар њега, које би имале коренов систем отпоран према филоксери, а квалитет плода као евро-азијска лоза. Решење се састојало у томе да се на америчку лозу, која ће дати подземни део, накалеми племенита лоза, која ће дати надземни део. Коренов систем америчке лозе такође напада филоксера, али не проузрокује велике повреде, те чокот несметано живи дуго година.

Винова лоза или како се још зове племенита – ''Vitis vinifera'' L. спада у фамилију ''[[Vitaceae]]'' – лијане. Ова фамилија обухвата 11 родова са око 600 врста. Мали број њих је уведен у културу, за искоришћавање плода, као подлоге за калемљење, и као [[украсне биљке]]. Двадесетак оних које су уведене у културу за искоришћавање плода и као подлоге за калемљење припадају роду ''[[Vitis]]''. Фамилија ''[[Vitacеаесе]]'' дели на две подфамилије: ''[[Leeoideae Clarke]]'' и ''[[Vitoideae Planchot]]''. Подфамилија ''[[Leeoideae]]'' има само један род ''[[Leea]]'' L. Потфамилију ''[[Vitoideae]]'', Planchot је поделио на 10 родова, од којих је један и ''Vitis''.

Ластари су носиоци ситова, пупољака, окаца, заперака, рашљика, цвасти и грозова. По дужини на извесним местима имају задебљања која се називају коленца. Део ластара између два суседна коленца назива се чланак. На чланку нема никаквих органа. На коленцу ластара се са једне стране налази лист, а са супротне стране листа, на коленцу се налази цваст, односно грозд(или рашљика), или је празно, без ових органа.

Рашљике су органи који служе лози да се прихвате за потпорне предмете на које наилази, и да на тај начин учврсти и одржи у усправном положају ластаре и омогући њихов бољи пораст у висину. Налазе се на коленцима ластара на супротној страни од листа.

Животне појаве чокота током једне године чине годишњи биолошки циклус развића, који траје од почетка кретања сокова једне године до почетка кретања сокова наредне године.

У умереној климатској зони годишњи циклус развића састоји се из два периода: периода активног живота или периода вегетације, и периода притајеног живота или

Према спољним променама на чокоту винове лозе и унутрашњим физиолошким процесима, период вегетације дели се на шест фаза:

Размножавање винове лозе семеном се примењује само у поступку стварања нових сорти. У практичне сврхе се не примењује, зато што се добијене биљке разликују од родитеља, и међусобно, по морфолошким обележјима и биолошким својствима. Ради се о томе да се код цвета винове лозе догађа и самооплодња и странооплодња.

Од њих се добија грожђе које се користи у свежем стању, одмах после бербе или након извесног чувања, или се прерађује. Код ових сорти подела није извршена према каквоћи плода, већ према времену сазревања.

* {{Cite book|ref=harv|title=Иван Д. Куљанчић: Виноградарство|year=2007|publisher= Нови Сад, Прометеј|isbn=978-86-515-0119-0|pages=}}