Стрес — разлика између измена

'''Стрес''' је скуп неспецифичних реакција човековог организма на штетне факторе из радног и животног окружења. Штетни фактори из човековог окружења активирају [[адаптациони механизам]] у организму како би се [[организам]] заштитио успостављањем равнотеже са средином. Стрес, било [[Физиологија|психолошки]] или [[biological|биолошки]], одговор је организма на [[стресор]]а као што је стање животне средине. Стрес је начин на који тело реагује на стање као што је претња, изазов или физичка и психолошка баријера. На подстицаје који мењају околину организма реагирају вишеструки системи у телу. [[Аутономни нервни систем]] и [[хипоталамусно-хипофизно-надбубрежна осовина]] (-{HPA}-) су два главна система која одговарају на стрес.<ref name="ReferenceD">{{cite journal|last1last=Ulrich-Lai|first1first=Yvonne M.|last2=Herman|first2=James P.|title=Neural Regulation of Endocrine and Autonomic Stress Responses|journal=Nature Reviews Neuroscience|date=7. February2. 2017|volume=10|issue=6|pages=397–409397-409|doi=10.1038/nrn2647|issn=1471-003X|pmid=19469025|pmc=4240627}}</ref>

Кроз ове механизме, [[effects of stress on memory|стрес може да измени меморијске функције]], [[reward system|награђивање]], [[имунски систем|имунске функције]], [[метаболизам]] и подложност болестима.<ref name="Stress and the HPA Axis">{{cite journal|last1last=Stephens|first1first=Mary Ann C.|last2=Wand|first2=Gary|title=Stress and the HPA Axis|journal=Alcohol Research : Current Reviews|date=1. January1. 2012|volume=34|issue=4|pages=468–483468-483|issn=2168-3492|pmc=3860380|pmid=23584113}}</ref> Дефиниције стреса се разликују. Један систем сугерише да постоји пет типова стреса означених као „акутни временски ограничени стресори”, „кратки натуралистички стресори”, „секвенце стресних догађаја”, „хронични стресори” и „удаљени стресори”. Акутни временски ограничени стресор обухвата краткорочни изазов, док кратки природни стресор укључује догађај који је нормалан, али је ипак изазован. Стресна секвенца догађаја је стресор који се јави, и затим наставља да производи стрес током непосредне будућност. Хронични стресор укључује изложеност дугорочном стресору, а удаљени стресор је стресор који није непосредан.<ref name="Suzanne C 2909">{{cite journal|last1last=Segerstrom|first1first=Suzanne C.|last2=Miller|first2=Gregory E.|title=Psychological Stress and the Human Immune System: A Meta-Analytic Study of 30 Years of Inquiry|journal=Psychological Bulletin|date=7. February2. 2017|volume=130|issue=4|pages=601–630601-630|doi=10.1037/0033-2909.130.4.601|issn=0033-2909|pmid=15250815|pmc=1361287}}</ref>

Стрес и болест могу да имају заједничке компоненте. Неколико студија је указало на постојање везе,<ref name="Schneiderman, N. 2005">{{cite journal | last1 last= Schneiderman | first1first = N. | last2 = Ironson | first2 = G. | last3 = Siegel | first3 = S. D. | year = 2005 | title = Stress and health: psychological, behavioral, and biological determinants | journal = Annual Review of Clinical Psychology | volume = 1 | issue = | pages = 607–628 | doi=10.1146/annurev.clinpsy.1.102803.144141 | pmid=17716101 | pmc=2568977}}</ref> док теорије о повезаности стреса и болести указују на то да и акутни и хронични стрес могу узроковати болести и довести до промена у понашању и физиологији. Промене у понашању могу укључивати пушење и промене у прехрамбеним навикама и физичкој активности. Физиолошке промене могу укључивати промене у [[Simpatički nervni sistem|симпатичкој]] активацији или [[Hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina|-{HPA}-]] активностi и имунолошкojимунолошкој функцији.<ref>{{cite journal | last1 last= Herbert | first1first = T. B. | last2 = Cohen | first2 = S. | year = 1993 | title = Stress and immunity in humans: a meta-analytic review | url = | journal = Psychosomatic Medicine | volume = 55 | issue = 4| pages = 364–379 | doi=10.1097/00006842-199307000-00004| citeseerx = 10.1.1.125.6544 }}</ref> Међутим, постоји велика варијабилност у вези између стреса и болести.<ref name="Ogden">Ogden, J. (2007). Health Psychology: a textbook (4th ed.), pages 281–282 New York: McGraw-Hill {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0335214711|pages=}}</ref>

-{HPA}- оса регулише мноштво многих телесних функција, бихевиоралних и физиолошких, путем отпуштања [[Glucocorticoid|глукокортикоидних хормона]]. Активност -{HPA}- осе варира у складу са [[Циркадијални ритам|циркадијалним ритмом]], са врхунцом током јутра. Ова оса обухвата ослобађање [[Kortikotropin-oslobađajući hormon|кортикотропин ослобађајућег хормона]] и [[вазопресин]]а из [[хипоталамус]]а који стимулишу хипофизу да излучи [[ACTH]]. Адренокортикотропни хормон може затим да стимулише [[Надбубрежна жлезда|надбубрежне жлезде]] да излуче [[кортизол]]. HPA оса се исто тако регулише негативном повратном спрегом .<ref name="ReferenceA">{{cite journal|last1last=Aguilera|first1first=Greti|title=HPA axis responsiveness to stress: Implications for healthy aging|journal=Experimental Gerontology|date=1. January1. 2011|volume=46|issue=2–3|pages=90–9590-95|doi=10.1016/j.exger.2010.08.023|issn=0531-5565|pmid=20833240|pmc=3026863}}</ref>

Селје је показао да стрес смањује адаптабилност организма и предложио да се адаптабилност опише као посебан ресурс, ''енергија адаптације''.<ref name="SelyeAE1">{{cite journal | author last=H|first= Selye H | year = 1938 | title = Adaptation Energy | url = | journal = Nature | volume = 141 | issue = 3577| page = 926 | doi=10.1038/141926a0| bibcode = 1938Natur.141..926S|pages=926 }}</ref> Једна студија је разматрала енергију адаптације као унутрашњу координату на „доминантном путу” у моделу адаптације.<ref name="GorbanJTB2016">{{cite journal | author =Gorban A.N. | author2=Tyukina T.A. |author3= Smirnova E.V. | author4= Pokidysheva L.I. | year = 2016 | title = Evolution of adaptation mechanisms: adaptation energy, stress, and oscillating death| url = https://www.researchgate.net/publication/287251014| journal = J. Theor. Biol. | volume = 405| issue = | pages=127–139 | doi = 10.1016/j.jtbi.2015.12.017 | pmid=26801872 | arxiv =1512.03949}}</ref> Стрес може учинити појединца подложнијим физичким болестима као што је обична прехлада.<ref>{{cite journal | author last=|author2=Doyle|first= Cohen S. | author2=Doyle W. J. | author3=Skoner D. P. | author4=Rabin B. S. | author5=Gwaltney Jr J. M. | year = 1997 | title = Social ties and susceptibility to the common cold | url = | journal = JAMA: The Journal of the American Medical Association | volume = 277 | issue = 24| pages = 1940–1944 | doi=10.1001/jama.277.24.1940 | pmid=9200634}}</ref> Стресни догађаји, као што су промене у послу, могу довести до несанице, поремећаја спавања и физичких и психичких проблема.<ref>Greubel, Jana and Kecklund, Göran. The Impact of Organizational Changes on Work Stress, Sleep, Recovery and Health. Industrial Health. Department for Psychology, University of Fribourg.</ref>

Истраживања показују да тип стресора (било да је акутан или хроничан) и индивидуалне карактеристике као што су старост и физичко благостање пре почетка стресора могу да се комбинују да би се одредио ефекат стреса на појединца.<ref name="Schneiderman, N. 2005"/> Карактеристике личности појединца (као што је ниво неуротицизма),<ref name="Neuroticism2014">{{cite journal|author1author=Jeronimus, B.F.|author2= Riese, H.|author3= Sanderman, R.|author4= Ormel, J.|year=2014|title= Mutual Reinforcement Between Neuroticism and Life Experiences: A Five-Wave, 16-Year Study to Test Reciprocal Causation|journal= Journal of Personality and Social Psychology|volume=107|issue=4|pages=751–64751-64|doi=10.1037/a0037009|pmid=25111305}}</ref> генетика, и искуства из детињства са главним стресорима и траумама<ref name="Jeronimus2013">{{cite journal|author1author= Jeronimus, B.F.|author2=Ormel, J.|author3=Aleman, A.|author4=Penninx, B.W.J.H.|author5= Riese, H.|journal=Psychological Medicine|year= 2013|volume=43|issue=11|pages=2403–152403-15|title= Negative and positive life events are associated with small but lasting change in neuroticism|doi=10.1017/s0033291713000159|pmid=23410535}}</ref> могу исто тако да диктирају њихов респонс на стресоре.<ref name="Schneiderman, N. 2005"/>

Хронични стрес и недостатак доступних или коришћених средстава за суочавање датог појединца често могу довести до развоја психолошких проблема као што су [[делузија|делузије]],<ref>{{Cite journal|last=Kingston|first=Cara|last2=Schuurmans-Stekhoven|first2=James|year=2016|title=Life hassles and delusional ideation: Scoping the potential role of cognitive and affective mediators|url=|journal=Psychology and Psychotherapy: Theory, Research and Practice|volume=89 |issue=4|pages=445–463445-463 |via=|doi=10.1111/papt.12089|pmid=26846698}}</ref> [[Teža depresijska epizoda|депресија]] и [[Анксиозни поремећаји|анксиозност]] (погледајте испод за додатне информације).<ref>Schlotz W, Yim IS, Zoccola PM, Jansen L, Schulz P (2011). The perceived stress reactivity scale: Measurement invariance, stability, and validity in three countries. Psychol Assess. (pp. 80–94).</ref> Ово је посебно тачно у контексту хроничних [[стресор]]а. То су стресори који не морају да буду интензивни као што је акутни стресор, нпр. природна катастрофа или велика несрећа, али који трају током дужих временских периода. Ове врсте стресора имају тенденцију вршења негативнијег утицаја на здравље зато што су постојани и стога узрокују да се физиолошки одговор тела јавља свакодневно.<ref name="ReferenceE">{{cite journal |author1last=|author2=Sörensen|first=Pinquart M. |author2=Sörensen S. | year = 2003 | title = Differences between caregivers and non-caregivers in psychological health and physical health: a meta-analysis | url = | journal = Psychology and Aging | volume = 18 | issue = 2| pages = 250–267 | doi=10.1037/0882-7974.18.2.250}}</ref> Овим се брже исцрпљује телесна енергија и до тога обично долази током дугих временских периода, посебно када се ти микростресори не могу избећи (тј. стрес живљења у опасном суседству). Погледајте [[allostatic load|алостатско оптерећење]] за даљу дискусију о биолошким процесима којим хронични стрес може утиче на тело. На пример, студије су откриле да старатељи, посебно они који се старају о оболелим од деменције, имају виши ниво депресије и нешто лошије физичко здравље од оних који не пружају негу.<ref name="ReferenceE"/>

Стресори, било да су психолошке природе, или физичке природе, проузрокују сличне физиолошке промене у организму.

* краткорочни одговор ствара адаптивне промене које помажу јединки да одговори на стресоре, нпр мобилизација енергетских ресурса;

* дугорочни одговор доводи до маладаптације, односно изазване промене су дугорочно гледано неповољне, нпр долази до увећања жлезди.

Стресни одговор настаје услед активације стресорима два основна система<ref>[http://www.icf.fasper.bg.ac.rs/izdanja/2017-Marinkovic-Bioloske_osnove_ponasanja.pdf Драган Маринковић. Биолошке основе понашања.] Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.. {{page|year=2017. ISBN |isbn=978-86-6203-098-6|pages=}}</ref>:

# антериорна [[хипофиза]] – кора [[Надбубрежна жлезда|надбубрежне жлезде]], је систем који доводи до ослобађања [[ACTH]] из антериорне [[Хипофиза|хипофизе]] што стимулише синтезу [[Glukokortikoid|глукокортикоида]] коре надбубрежне жлезде који даље подстичу стресни одговор

# [[симпатички нервни систем]], након активације има за последицу синтезу [[Епинефрин|епинефринаепинефрин]]а и [[Норепинефрин|норепинефринанорепинефрин]] а

Фактори који узрокују стрес су бројни и разноврсни. Тако, то могу бити физички фактори:

* хладноћа,

* топлота,

* [[бука]],

* вибрације,

* отрови или