Скривеносеменице — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Враћене измене 37.122.163.63 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot)
ознака: враћање
м (Разне исправке; козметичке измене)
}}
 
'''Скривеносеменице''' или '''цветнице''' ([[Латински језик|лат.]] -{Magnoliophyta}-, -{Angiospermae}-) су највећа група зелених копнених [[биљке|биљака]] и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих [[семе]] налази унутар [[плод]]а. До сада је познато преко 290 .000 врста цветница у које спадају: [[цвеће]], [[траве]], [[дрвеће]], [[поврће]], [[воће]], љековито биље. Преци цветница су се развили још у доба [[Тријас]]а прије 245 милиона година. Прве познате цветнице датирају прије 160 милиона година. Преко 80% свих [[Зелене биљке|зелених биљака]] има цветове, који стварају [[семе]] и тако се развија нова биљка. [[Једногодишња биљка|Једногодишње]] цветнице цветају на крају свог живота, док већина [[Višegodišnja biljka |вишегодишњих цветница]] цвета сваке године. Траве су најраспрострањеније цветнице.
 
== Опште карактеристике скривеносеменица ==
Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од око 1-{mm}- ([[Флотантне биљке|плутајућа биљка]] ''-{[[Wolffia]]}-'') до преко 80-{m}- (нпр. неки представници рода ''-{[[Eucaliptus]]}-''). Скривеносеменице могу живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских (екваторијалних) кишних шума. Већина води самосталан живот и исхрањује се процесом фотосинтезе, али постоје и [[Паразитске биљке|паразитске]] и сапрофитске форме. Значај скривеносеменица за копнене екосистеме је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине највећу биомасу у екосистему и својим изгледом и бројношћу одређују изглед и структуру екосистема. Значај за човека је такође велик, јер скоро све биљке које човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња припадају скривеносеменицама.
 
Цвјетнице могу имати један или два клицна листића, [[Котиледони|котиледона]]. Цвијет се отвара из [[Пупољак|пупољка]]. Пупољак цвјетница је затворен у чашицу која личи на чврсту зелену лопту. Састављена је од зелених чашичних листића. Диверзитет боја цвјетница је безграничан. Обојени дио цвијета састоји се од латица које чине круницу. Ако су у цвијету [[Чашични листићи|чашични]] и [[крунични листићи]] исте боје називају се перигон. У зависности од доба године, пупољци се отварају и откривају цвјетове. Откривени цвјетови омогућавају процес размножавања. Када отопли пупољак се отвара, чашични листићи се савијају уназад , шире, откивају и отварају круничне латице које стварају цвјетну круну. Цвијет се отвара и открива јарко обојене поленске кесице- [[Прашници|прашнике]]. Цвјетови могу трајати од једног дана до неколико, док други цвјетају мјесецима прије него што се опраше и израсту у сјеме.
 
== Порекло, филогенија и систематика скривеносеменица ==
* -{[[APG (1998)|APG]] (1998), [[APG II]]}- (2004)
 
== Дијелови цвијета ==
Цвјетови се састоје од неколико дијелова цвијета, распоређених у четири круга. Вањски круг чине чашични листићи. Други круг, унутар чашичних листића, је круг латица. У њему се налази трећи круг, круг мушких дијелова цвијета-поленске кесице. Задњи, четврти круг је сачињен од женских дијелова. Иако сви цвјетови имају сличан распоред, код неправилних цвјетова неки дијелови могу недостајати, док други немају увијек исто растојање, број и величину цвијета.
 
== Подјела цвјетница према броју клица ==
Подијељене су у двије главне глупе: монокотиледоне и дикотиледоне.
{{multiple image
| direction = vertical
| width = 110
| footer = '''Цвјетнице'''
| footer_align = center
| image1 = Angiosperm life cycle diagram-en.svg
|}
 
== Монокотиледоне ==
{{multiple image|caption_align=center|header_align=center
| align = right
| footer = '''Монокотиледоне биљке'''
}}
У монокотиледоне биљке спадају траве и [[луковице]], а сматра се да су 1/6 свих монокотиледоних биљака цвјетнице што износи око 50 .000 врста. Први пут се појављују прије око 90 милиона година и научници сматрају да су се највјероватније развиле из [[Дикотиледоне биљке|дикотиледоних биљака]] које су живјеле у воденим условима, ријекама и мочварама, и подсјећале су на [[Локвањ|локвањелоквањ]]е.
=== Грађа монокотиледоних биљака ===
Код монокотиледоних биљака клица има један клицни листић, котиледон. Цвјетни дијелови монокотиледона су латице. Најчешће имају три латице или им је број латица дјељив са три. Њихово стабло расте изнутра, али у њему оне ријетко имају [[камбијум]]- творно биљно ткиво. Стабло им је најчешће меко и савитљиво. Листови имају паралелну нерватуру. Коријен монокотиледона је састављен од бројних ситних корјенова који се гранају. Монокотиледоне биљке расту брзо.
 
== Дикотиледоне ==
{{multiple image
|caption_align=center
| footer = '''Дикотиледоне биљке'''
}}
Преко 5/6 свих цвјетница обухватају дикотиледоне биљке што износи око 175 .000 врста.
 
=== Грађа дикотиледоних биљака ===
Дикотиледоне су оне биљке код којих клица има два котиледона тј. два клицна листића. Цвјетови ових биљака су четворочлани или петочлани. Стабло дикотиледона има камбијум, тј. један слој ћелија које стално расту близу коре стабла. Њихово стабло је разгранато. Већина дикотиледона има један дугачак вретенасти коријен. Њихови листови су мрежасте нерватуре.
 
== Галерија ==
<gallery>
File:Monocot vs dicot crop Pengo.jpg|thumb|Монокотиледона-дикотиледона биљка
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* Панајотовић А. (2006). ''Енциклопедија живог света'', Пирот, Књижаре PI-PRESS (Кућа књиге).
 
{{Commonscat|Magnoliophyta}}
* -{Angiosperm Phylogeny Group (2003). An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG II. ''Botanical Journal of the Linnean Society'' 141: 399-436. [http://www.blackwell-synergy.com/links/doi/10.1046/j.1095-8339.2003.t01-1-00158.x/full/ Available online].
* [http://tolweb.org/tree?group=Angiosperms&contgroup=Spermatopsida Angiosperms] &ndash; Tree of Life Web Project
* Cronquist, Arthur. (1981) ''An Integrated System of Classification of Flowering Plants''. Columbia Univ. Press, New York.
* [https://web.archive.org/web/20030714120417/http://www.news.harvard.edu/gazette/1999/12.16/angiosperms.html Oldest Known Flowering Plants Identified By Genes], William J. Cromie, Harvard Gazette, December 16, 1999.
* Stevens, P.F. (2001 onwards). ''[http://www.mobot.org/MOBOT/Research/APweb/welcome.html Angiosperm Phylogeny Website]'' at Missouri Botanical Garden.
* [http://delta-intkey.com/angio/ L. Watson and M.J. Dallwitz (1992 onwards). The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval.]}-
* [http://www.equisetites.de/palbot/taxa/angiosperms.html Angiosperms]
 
{{Порталбар|Биологија}}
 
[[Категорија:Скривеносеменице|* ]]
[[Категорија:Ботаника]]
[[Категорија:Више биљке]]
[[Категорија:Скривеносеменице|*]]
[[Категорија:Скривеносеменице - систематика]]
[[Категорија:Биљна таксономија]]
363.220

измена