Википедија

Душа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м pravljenje sablona Cite book
Ред 3:
[[Датотека:Rosarium_philosphorum_Soul.jpg#/media/Датотека:Rosarium_philosphorum_Soul.jpg|мини|250p|Слика душе у алхемијској расправи из [[16. век]]а [[Rosary of the Philosophers|Филозофска бројаница]].]]
 
'''Душа''' (грч. ''психе'' лат. ''[[анима и анимус|анима]]'') јест [[ентитет]] за који се, у многим [[религија|верским]] и [[филозофија|филозофским]] традицијама, претпоставља да постоји само у [[живот|живим бићима]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''soul''. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press |year=1995|id=|pages=}}. {{page|year=1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> Душа је оно што чини живот, принцип живота, знак живота, оно што се само собом покреће.<ref name="Филозофски речник">''Душа'', Бранко Павловић, Филозофски речник, Плато, Београд, 1997.</ref> Постоје различита веровања о [[постојање|постојању]] душе, о њеном односу према [[материја|твари]], о томе да ли се ради о једној [[душа света|свеопштој души]] или их има више, о томе како се душа односи према телу и психолошким процесима, о пореклу и [[судбина|судбини]] људске душе, укључујући и њено претходно постојање и [[бесмртност]].<ref name="Енциклопедија живих религија">''Душа, дух''. Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. {{page|year=2004|isbn=978-86-19-02360-3|pages=}}</ref> Неке традиције не праве разликовање између људске душе и [[дух]]а, па се та два термина често користе као синоними.
 
Душа је у многим религиозним, филозофским и митолошким традицијама, [[incorporeality|бестелесна]] есенција живог бића.<ref>"soul."Encyclopædia Britannica. 2010. Encyclopædia Britannica 2006 CD. 13 July 2010.</ref> Душа или психа ([[старогрчки језик]]: ψυχή -{''psūkhḗ''}-, од ψύχειν -{''psū́khein''}-, „дисати”) су менталне способности живог бића: разум, карактери, осећаји, свест, сећања, перцепције, размишљања итд. У зависности од филозофског система, душа може бити или смртна или [[Christian mortalism|бесмртна]].<ref>{{cite web|title=Soul (noun) - Oxford English Dictional (online full edition)| url = http://www.oed.com/view/Entry/185083| website = Oxford English Dictionary (OED)| publisher = Oxford English Dictional (OED)| accessdate=1. 12. 2016.}}</ref> У [[Judeo-Christian|јудео-хришћанству]], само људска бића имају бесмртне душе (иако се бесмртност оспорава унутар [[Јудаизам|јудаизма]] и можда је то произашло из утицаја [[Платон]]а).<ref>{{cite web|url=http://www.jewishencyclopedia.com/articles/8092-immortality-of-the-soul| title = IMMORTALITY OF THE SOUL - JewishEncyclopedia.com| website = www.jewishencyclopedia.com| accessdate=14. 12. 2016.| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20161220130344/http://www.jewishencyclopedia.com/articles/8092-immortality-of-the-soul| archivedate=20. 12. 2016.|df=dmy-all}}</ref> На пример, католички теолог [[Тома Аквински]] је приписивао „душу” (''[[wikt:anima|anima]]'') свим организмима, али је тврдио да су само људске душе бесмртне.<ref>Peter Eardley and Carl Still, ''Aquinas: A Guide for the Perplexed'' . {{page1|location=London|publisher=Continuum|year=2010|id=|pages=}}, pp. 34–35</ref>
Ред 38:
Сматра се да су биљке неосетне (無情),<ref>{{cite web|url=http://www.bskk.com/viewthread.php?tid=96608 | title = 植物、草木、山石是无情众生吗？有佛性吗？ | publisher = Bskk.com | accessdate=13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20111009012544/http://www.bskk.com/viewthread.php?tid=96608 | archivedate=9. 10. 2011. |df=dmy-all }}</ref> мада су будистички монаси обавезни да не пресецају, нити пале дрвеће, јер су нека осетна бића зависна од њих.<ref>{{cite web|url=http://www.awker.com/hongshi/mag/82/82-10.htm| archiveurl = https://web.archive.org/web/20111121031406/http://www.awker.com/hongshi/mag/82/82-10.htm| archivedate=21. 11. 2011. | title = 從律典探索佛教對動物的態度（中） | publisher = Awker.com | accessdate=13. 11. 2011.}}</ref> Неки махајански монаси сматрају да неосетна бића као што су биљке и камење имају [[Buddha-nature|Будину]] природу.<ref>{{cite web|url=http://www.dharma.com.tw/x1chinese/d33sprob/P4-215.htm | title = 無情眾生現今是不具有神識，但具有佛性！ | publisher = Dharma.com.tw | accessdate=13. 11. 2011. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20111230085532/http://www.dharma.com.tw/x1chinese/d33sprob/P4-215.htm | archivedate=30. 12. 2011. |df=dmy-all }}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20020918192322/http://www.buddhism.com.cn/fjwh/9904/05.htm 无情有佛性]</ref>
 
Поједини модерни будисти, посебно у [[Zapadni svet|Западним земљама]], одбацују или бар заузимају агностичку позицију у погледу концепта поновног рођења или реинкарнације. [[Stephen Batchelor (author)|Стивен Бечелор]] дискутује ту тему у својој књизи ''Будизам без веровања''. Други указују на [[Реинкарнација|истраживања]] која су била спроведена на [[University of Virginia|Универзитету у Вирџинији]] као доказ да су неки људи поново рођени.<ref>[[B. Alan Wallace]], ''Contemplative Science.'' University of Columbia Press,. {{page|year=2007|id=|pages=}}, page 13.</ref>
 
== Душа у филозофији ==
 
Код првих грчких филозофа није било јасног разликовања појмова душе (''психе'') и духа (''нус'').<ref name="Филозофски речник"/> [[Платон]] је сматрао душу за једно без делова и, према томе, непропадљиво. Пошто је још у античко доба било очигледно да се [[органска материја|органске материје]] разлажу, Платон је сматрао да нематеријалност душе представља фундаментални услов за њену [[бесмртност]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''Platon''. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press |year=1995|id=|pages=}}. {{page|year=1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages=}}</ref>
 
Ни Платон ни [[Аристотел]] нису мислили да само људска бића посједују душу<ref>Stanford Encyclopedia of Philosophy - одредница ''[http://plato.stanford.edu/entries/aristotle-psychology/#1 Aristotle's Psychology]''</ref>. Аристотел је разликовао:
Ред 49:
* вегетативну душу, коју имају и [[биљке]] и која је основа нагона за храном и узрок раста и размножавања.<ref name="Филозофски речник"/>
 
Ипак, за разлику од Платона, Аристотел је одбацивао сеобу душе из једне врсте у другу, послије смрти. Такође је био скептичан према могућности да душа опстане и функционише без тијела.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''Aristotle''. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press |year=1995|id=|pages=}}. {{page|year=1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> Грчки атомисти [[Демокрит]] и [[Епикур]] су душу замишљали као супстанцију сложену из најљепших атома, те према томе пропадљиву (пропадање је исто што и разлагање).<ref name="Филозофски речник"/>
 
За [[Декарт]]а, душа је део духовне супстанције (лат. ''res cogitas'') и по својој природи је непросторна и без икаквих других својстава материје. Декарт је сматрао да само људска бића посједују душу и да њена нематеријална природа омогућава слободу, иако је људско тијело условљено детерминистичким [[физика|физичим]] законима.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''René Descartes''. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press |year=1995|id=|pages=}}. {{page|year=1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> По Декартовом схватању, животиње су машине без душе.<ref name="Филозофски речник"/>
 
[[Франсис Бејкон]] је претпостављао да и животиње имају душу, али само у облику онога што је назвао ''anima sensibilis'':
Ред 57:
{{цитат3|Чулна душа, или душа животиња, мора бити јасно схваћена као материјална супстанција, разређена топлотом и невидљива; она је флуид у суштини састављен од ватре и ваздуха... уклопљен у тело и, код виших животиња, најчешће смештен у главу... Животињама је то главна душа којој је тело само оруђе; код људи је пак чулна душа оруђе умне душе коју бисмо пре могли означити именом дух него душа“|''De dignitate et augmentis scientiarum'', књ. IV, гл. III, пар. 4}}
 
[[дуализам|Дуалисти]] су аргументовали да душа и тијело морају бити различити ентитети, како би се објаснила свијест код људских бића, као и могућност постојања бесмртности.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''dualism''. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press |year=1995|id=|pages=}}. {{page|year=1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> [[Материјализам|Материјалисти]] пак тврде, да свијест није ништа друго до резултат сложених физичких процеса [[организам|организма]], одбацујући могућност било каквог дуализма или бесмртности.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''materialism''. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press |year=1995|id=|pages=}}. {{page|year=1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages=}}</ref>
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Душа”