Економија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 5:
'''Економија''' је [[Наука|научна]] дисциплина која проучава основна правила понашања и економске законитости у привредним активностима.<ref name="Backhouse">Backhouse, Roger E., and Steven Medema (2008). "economics, definition of", ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', 2nd Edition. pp. 720–22. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_E000291&q=definitions&topicid=&result_number=5 Abstract.]<br />_____ (2009). "Retrospectives: On the Definition of Economics", ''Journal of Economic Perspectives'', 23(1), pp. [http://pubs.aeaweb.org/doi/pdfplus/10.1257/jepp. 23.1.221 221–33]{{Мртва веза|date=04. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}.</ref> У свакој епохи развоја, економија проучава привредне активности, како друштво користи оскудне ресурсе ради производње добара и услуга и врши њихову расподелу међу члановима друштва. Економија је повезана и са другим наукама: [[социологија|социологијом]], [[демографија|демографијом]], [[политика|политиком]] и другим.<ref name="Groenwegen">Smith, Adam (1776). ''An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations'', and Book IV, as quoted in Peter Groenwegen (1987) The New Palgrave Dictionary of Economics), "'political economy' and 'economics'", ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 3. pp. 904–07 (brief [http://www.dictionaryofeconomics.com/search_results?q=%22political+economy+and+economics%22+Groenewegen&edition=current&button_search=GO link]).</ref>
 
Предмет изучавања економије је подељен на две главне области: [[микроекономија|микроекономију]] која проучава привредне субјекте ([[домаћинство|домаћинства]] и [[предузеће|предузећа]]) са становишта трошкова производње, и [[макроекономија|макроекономију]] која се бави изучавањем појава и процеса као што су: [[инфлација]], [[незапосленост]], [[индустријска производња]] и економија државе.<ref name="Imperialism">Edward Lazear P. (2000|. "Economic Imperialism", ''Quarterly Journal Economics'', 115(1)|, [http://www.jstor.org/pss/2586936 pp. 99]–146. [http://66.102.1.104/scholar?hl=en&lr=&q=cache:fD0VzttXRUMJ:flash.lakeheadu.ca/~kyu/E5111/Lazear2000.pdf+ Cached copy.] [http://66.102.1.104/scholar?hl=en&lr=&q=cache:lK_6EHxTuCoJ:faculty-gsb.stanford.edu/lazear/personal/PDFs/economic%2520imperialism.pdf+ Pre-publication copy](larger print.)<br />Becker, Gary S. (1976). ''The Economic Approach to Human Behavior''. [http://books.google.com/books?id=iwEOFKSKbMgC&dq=%22The+Economic+Approach+to+Human+Behavior%22+Introduction&lr=&source=gbs_summary_s&cad=0 Links] to arrow-page viewable chapter. {{page1|location=|publisher=University of Chicago Press.|year=|id=|pages=}}</ref>
 
Друге опште поделе економија обухватају су: [[позитивна економија]], која описује „оно што је“, и [[нормативна економија]], која заговара „оно што би требало да буде“; економска теорија и [[примењена економија]]; [[Теорија рационалног избора|рационална]] и [[бихевиорална економија]]; као и подела на [[формална економија]] (која је у већој мери „ортодоксна“ и бави се везом „рационалности-индивидуализма-равнотеже“) и [[јеретичка економија]] (које је „радикалнија“ и бави се везом „институција-историје-друштвене структуре“).<ref>{{Cite book||author=Andrew Caplin and Andrew Schotter|title=The Foundations of Positive and Normative Economics|location=|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-532831-8|pages=}}</ref><ref>Davis, John B. (2006). "Heterodox Economics, the Fragmentation of the Mainstream, and Embedded Individual Analysis", in ''Future Directions in Heterodox Economics''. Ann Arbor:. {{page1|location=|publisher=University of Michigan Press.|year=|id=|pages=}}</ref>
 
Рационално коришћење ресурса у производно-услужним делатностима ствара многе производе и услуге.<ref name="MarshallJevons">Alfred Marshall, and Mary Paley Marshall (1879). ''The Economics of Industry'', Macmillan, p. [http://books.google.com/books?id=wFc4yr9xfqAC&printsec=find&pg=PA2#v=onepage&q&f=false 2.]<br />William Stanley Jevons (1879). ''The Theory of Political Economy'', 2nd ed., Macmillan. p. [http://books.google.com/books?id=aYcBAAAAQAAJ&printsec=find&pg=PR14#v=onepage&q&f=false xiv].</ref> У развијеним земљама света пољопривреда ствара 2% домаћег аутпута, индустрија око 30%, а остатак су услуге, које укључују: [[банкарство]], [[транспорт]], забаву и [[култура|културу]], [[комуникација|комуникације]] и [[информација|информације]],<ref>The World Bank (2007). [http://go.worldbank.org/78EK1G87M0 "Economics of Education."]. Приступљено October 21, 2007.</ref> [[туризам]] и [[јавне услуге]] ([[Војна одбрана|одбрана]], [[полиција]],<ref>David D. Friedman (2002). [http://www.econlib.org/LIBRARY/Enc/Crime.html "Crime,"] ''The Concise Encyclopedia of Economics.'.' Retrieved October 21, 2007.</ref> [[образовање]] и [[здравље]]). Услуге у овим земљама бележе најбржи раст аутпута и извоза. С друге стране, у неразвијеним земљама света пољопривреда ствара најзначајнији део домаћег аутпута, са највећим бројем становника и са најнижим приходима. Тако услуге у овим земљама бележе веома спор раст аутпута и извоза.
Ред 13:
''Може се закључити:''
 
'''''Економија''' проучава многе области и проблеме, развијајући теорије људског понашања у доношењу кључних одлука у коришћењу ограничених ресурса ради производње и расподеле вредних материјалних добара и услуга међу људима.''
 
или
Ред 61:
 
Економија као наука бави се разоткривањем, анализом и продубљивањем сазнања о економским законитостима и појавама у друштвеној производњи са становишта анализе односа производње (класична економска теорија), односно рационалности употребе ограничених ресурса и неограничених људских потреба. Анализа се врши на макро и микро нивоу.
* [[Макроекономија]] потиче од грчких речи ''-{MAKΡΥΣ/macrys}-'' (велики) и ''-{ΟΙΚΟΝΟΜΙΑ}-'' (правила у раду газдинства), што значи да проучава економске агрегатне величине. Другим речима, бави се проучавањем проблема друштвене привреде, као целине, где се варијабле своде на мали број глобалних величина, тј. комплексних агрегатних величина.
* [[Микроекономија]] потиче од грчких речи ''-{ΜΙΚΡΟΣ/micros}-'' (мали) и ''-{ΟΙΚΟΝΟΜΙΑ}-'' (правила у раду газдинства), што би у преводу значило изучавање појединачних економских појава, величина и односа везаних за појединце и предузећа.