Романови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
м pravljenje sablona Cite book |
||
Ред 41:
Цар [[Иван V Алексејевич]] је умро [[1696]], а као једини владар је остао његов полубрат [[Петар Велики|Петар I Алексејевич]]. Он је извршио значајне државне и црквене реформе и остао запамћен као „Петар Велики“. Феудално [[Руско царство]] је претворио у [[Руска Империја|Руску Империју]] узевши титулу [[Император сверуски|императора сверуског]]. Умјесто [[Москва|Москве]] нова престоница је постала новоизграђени [[Санкт Петербург]]. Владао је до своје смрти [[1725]]. када га је наслиједила његова жена [[Катарина I Алексејевна]]. Умрла је двије године касније. Престо је наслиједио Петров унук [[Петар II Алексејевич]], син погубљеног царевића Алексеја Петровича. Владао је само три године и његовом смрћу је дошао крај директној мушкој линији династије Романов.
Императора Петра Другог је наслиједила [[Ана I Ивановна]], кћерка полубрата Петра Великог, Ивана V Алексејевича. Она је пред смрт усвојила и за насљедника одредила свог једногодишњег рођака [[Иван VI Антонович|Ивана Антоновича]]. Ипак је [[Јелисавета I Петровна]], друга кћи Петра Великог, успјела да приграби власт и постане нова императорка. Њен насљедник је био [[Петар III Фјодорович]], син Ане Петровне, кћерке Петра Великог и Карла Фридриха, војводе од [[Шлезвиг-Холштајн]]а из рода Готорпа.<ref name="burkeI">[[Hugh Massingberd|Montgomery-Massingberd, Hugh]]. "[[Burke's Peerage|Burke's]] Royal Families of the World: ''Volume I Europe & Latin America''
Императорку Катарину Велику је наслиједио њен син [[Павле I Петрович]] који је постао и велики мајстор [[Малтешки витешки ред|Малтешког витешког реда]]. Свјестан избијања даљих сукоба око права на престо, император Павле је [[1797]]. издао ''Акт о престолонасљеђу'' ({{Јез-рус|Акт о престолонаследии}}) којим је законски и трајно уредио питање насљеђивања престола. Убијен је [[1801]]. у дворској завјери. На престо је дошао његов син [[Александар I Павлович]] који је спровео значајне [[Министарска реформа|државне реформе]]. За његово вријеме је била [[Наполеонова инвазија на Русију]] (1812) и одржан [[Бечки конгрес]]. Био је истовремено краљ [[Конгресна Пољска|Пољске]] и велики кнез [[Велика кнежевина Финска|Финске]], као и сви наредни императори. Није оставио мушких потомака и наслиједио га је његов млађи брат [[Николај I Павлович]] који се у унутрашњој политици руководио максимом „православље, самодржавље, народност“. Током његове владавине стварали су познати књижевници [[Александар Пушкин]], [[Николај Гогољ]], [[Иван Тургењев]]. Умро је током [[Кримски рат|Кримског рата]] (1855).
| |||