Индустријска револуција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 14:
[[Датотека:Maquina vapor Watt ETSIIM.jpg|мини|лево|Парна машина Џејмса Вата<ref name="industrial" />]]
[[Датотека:Hw-watt.jpg|мини|200п|[[Џејмс Ват]]]]
У [[18. век]]у је највећу мануфактурну производњу имала [[Енглеска]]. У њој се повећавала потреба за тканинама па су произвођачи тканина, ради повећавања и убрзавања производње, примењивали изуме у предузећима.
У Енглеској су произвођачи све више улагали новац у стварање нових изума. Но, најпознатији је био изум [[парна машина|парне машине]]. Њега је [[1769]]. године усавршио [[Шкотска|Шкот]] [[Џејмс Ват]]. Проналазак парне машине изазвао је велики преокрет у производњи, односно револуцију у прерађивачким делатностима или индустрији. Мануфактурна производња замењена је фабричким радом. Промене изазване применом парне машине називају се '''прва индустријска револуција''.
Ред 20:
== Примена парне машине ==
[[Датотека:Stephenson's Rocket.jpg|мини|лево|Стивенсонова ''Ракета'']]
[[Датотека:Fulton.jpg|мини|
Нове парне машине су врло брзо пронашле примену у фабрикама, [[рударство|рудницима]] и [[саобраћај]]у. Машине које су користиле водену пару као погонско средство морале су бити од чврстог материјала - [[гвожђе|гвожђа]]. Због тога се нагло повећала потражња за [[гвоздена руда|гвозденом рудом]] и [[угаљ|угљем]].
[[Сједињене Америчке Државе|Американац]] [[Роберт Фултон]] је [[1807]]. саградио први [[пароброд]] који је са стране имао точкове с лопатама, а звао је Клермонт. Већ [[1819]]. године амерички је пароброд ''Савана'' препловио [[Атлантски океан]] за 26 дана.
Године 1814, Енглез [[Џорџ Стивенсон]] конструисао је прву [[парна локомотива|парну локомотиву]]. У почетку је ишла 20 -{[[km/h]]}-, а касније и брже.
Звала се ''Ракета'' ({{Јез-ен|Rocket}}). Већ [[1825]]. у [[Енглеска|Енглеској]] саграђена је прва [[железничка пруга]] на свету. Повезивала је градове [[Стоктон (Енглеска)|Стоктон]] и [[Дарлингтон]].
Ред 31:
== Остали важнији изуми и дела ==
[[Датотека:Morse Telegraph 1837.jpg|мини|лево|[[Телеграф|Морзеов телеграф]]]]
[[Датотека:Franklin-Benjamin-LOC.jpg|мини|
У доба прве индустријске револуције појавили су се многи важни изуми који се и данас користе. Американац [[Бенџамин Френклин]] изумео је [[1752]]. [[громобран]], делотворну заштиту објеката од удара грома. Енглез Сир [[Хамфри Дејви]] начинио је [[1815]]. [[Дејвијева лампа|Дејвијеву светиљку]] коју су користили рудари. Тиме је знатно смањен број несрећа у рудницима. Слепи [[Француска|француски]] учитељ [[Луј Брај]] изумео је [[1829]]. писмо за слепе, познатије као [[Брајева азбука]]: слова бројеви и други знакови на папиру означавају се посебним распоредом испупчених тачака.
Американац [[Семјуел Морзе]] изумео је [[1837]]. [[телеграф]] и посебну азбуку названу [[Морзеова азбука]] која се састојала од дугих и кратких сигнала за преношење порука на велике удаљености.
Године 1858, положен је први подморски телеграфски кабл између [[Сједињене Америчке Државе|Америке]] и [[Европа|Европе]]. [[Французи|Француз]] [[Луј Дагер]] усавршио је [[1839]]. [[фото-апарат|фотоапарат]], а Американац [[Чарлс Гудјир]] открио је [[вулканизација|вулканизацију]], тј. начин за добијање [[гума|гуме]] из [[каучук]]а.
Следеће године залепљена је на писмо прва поштанска марка на свету. Идеју је спровео Енглез [[Роланд Хил]]. Године 1854, појавио се први [[бицикл]] с педалама.
Ред 70:
<ref name="industrial">Watt steam engine File: located in the lobby of into the Superior Technical School of Industrial Engineers of the UPM (Madrid)</ref>
<ref name="revolution">Eric Hobsbawm, ''The Age of Revolution: Europe 1789–1848''
<ref name="Rehabilitating the Industrial Revolution">{{cite journal|doi=10.2307/2598327 |title=Rehabilitating the Industrial Revolution |year=1992|last=Berg|first=Maxine|journal=The Economic History Review |volume=45 |last2=Hudson|first2=Pat|issue=1 |publisher=The Economic History Review, Vol. 45, No. 1 |jstor=2598327 |authorlink2= |pages=24-50}}</ref>
| |||