Скривеносеменице — разлика између измена

м
Бот: исправљам преусмерења
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Бот: исправљам преусмерења)
}}
 
'''Скривеносеменице''' или '''цветнице''' ([[Латински језик|лат.]] -{Magnoliophyta}-, -{Angiospermae}-) су највећа група зелених копнених [[биљке|биљака]] и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих [[семе]] налази унутар [[плод]]а. До сада је познато преко 290.000 врста цветница у које спадају: [[цвет|цвеће]], [[трава|траве]], [[дрво|дрвеће]], [[поврће]], [[воће]], љековито биље. Преци цветница су се развили још у доба [[Тријас]]а прије 245 милиона година. Прве познате цветнице датирају прије 160 милиона година. Преко 80% свих [[Зелене биљке|зелених биљака]] има цветове, који стварају [[семе]] и тако се развија нова биљка. [[Једногодишња биљка|Једногодишње]] цветнице цветају на крају свог живота, док већина [[Višegodišnja biljka|вишегодишњих цветница]] цвета сваке године. Траве су најраспрострањеније цветнице.
 
== Опште карактеристике скривеносеменица ==
Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од око 1-{mm}- ([[Флотантне биљке|плутајућа биљка]] ''-{[[Wolffia]]}-'') до преко 80-{m}- (нпр. неки представници рода ''-{[[Eucaliptus]]}-''). Скривеносеменице могу живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских (екваторијалних) кишних шума. Већина води самосталан живот и исхрањује се процесом фотосинтезе, али постоје и [[Паразитске биљке|паразитске]] и сапрофитске форме. Значај скривеносеменица за копнене екосистеме је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине највећу биомасу у екосистему и својим изгледом и бројношћу одређују изглед и структуру екосистема. Значај за човека је такође велик, јер скоро све биљке које човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња припадају скривеносеменицама.
 
Цвјетнице могу имати један или два клицна листића, [[Котиледони|котиледона]]. Цвијет се отвара из [[Пупољак|пупољка]]. Пупољак цвјетница је затворен у чашицу која личи на чврсту зелену лопту. Састављена је од зелених чашичних листића. Диверзитет боја цвјетница је безграничан. Обојени дио цвијета састоји се од латица које чине круницу. Ако су у цвијету [[Чашични листићичашица|чашични]] и [[круница|крунични листићи]] исте боје називају се перигон. У зависности од доба године, пупољци се отварају и откривају цвјетове. Откривени цвјетови омогућавају процес размножавања. Када отопли пупољак се отвара, чашични листићи се савијају уназад, шире, откивају и отварају круничне латице које стварају цвјетну круну. Цвијет се отвара и открива јарко обојене поленске кесице- [[Прашници|прашникепрашник]]е. Цвјетови могу трајати од једног дана до неколико, док други цвјетају мјесецима прије него што се опраше и израсту у сјеме.
 
== Порекло, филогенија и систематика скривеносеменица ==
== Системи класификације скривеносеменица ==
{{Посебан чланак|Списак класификационих система биљака}}
* [[Кронквисткронквистов систем|-{Cronquist}-]] (1981)
* [[Тахтаџанов систем|-{Takhtajan}-]] (1997)
* -{[[APG (1998)|APG]] (1998), [[APG II]]}- (2004)
! Монокотиледоне !! Дикотиледоне
|-
| [[Poaceae|Праве траве]] || [[Ружа|Руже]]
|-
| [[Cyperaceae|Траве оштрице]] || [[Magnoliaceae|Магнолије]]
|-
| [[Житарице]] || [[Geraniaceae|Геранијуми]]
|-
| [[РогозШевар|Рогози]]и || [[MalvaceaeSlezovi|Сљезови]]
|-
| [[Бамбус]]и || [[Asteraceae|Главочике]]
|-
| [[Palme|Палме]] || [[Јабука|Јабуке]]
| [[Орхидеје]] || [[Љутићи (биљка)|Љутићи]]
|-
| [[Лала|Лале]] || [[Маслачак]]
|-
| [[Нарцис (биљка)|Нарциси]] || [[Papaveraceae|Мак]]
|-
| [[Liliaceae|Љиљани]] || [[Хибискус]]
|}
 
363.220

измена