Франсоа Келерман — разлика између измена

'''Франсоа Кристоф Келерман, први војвода од Валмија''' ({{јез-фр|François-Christophe Kellermann}}; 28. мај 1735—23. септембар 1820.) је био [[Француска|француски]] војсковођа, чувен по победи коју је над пруском војском извојевао [[Битка код Валмија|код Валмија]] 20. септембра [[Француски револуционарни ратови: Кампања 1792.|1792]]. године.

Келерман је рођен 1735. године у саксонској породици у [[Стразбур]]у. Био је једини син ове породице из покрајине Алзас. У француску војску ступио је као добровољац хусарског пука. Унапређен је у чин капетана 1758. године током [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]]. Године 1771. службовао је у Пољској где је постао витез реда Светог Луја. Постао је бригадни генерал 1784. године, а наредне године маршал. Келерман је 1789. године одушевљено прихватио [[Француска револуција|револуционарне]] идеје. Две године касније постао је генерал француске револуционарне војске у Алзасу. Априла 1792. године постао је генерал-пуковник. Исте године однео је своју најзначајнију победу, победу над Прусима у [[Битка код Валмија|бици код Валмија]]. Њоме је зауставио продор непријатеља и тиме спасао Француску револуцију. По речима [[Јохан Гете|Гетеа]], код Валмија је "почела нова ера у историји света".

Келерман је постављен на чело мозелске армије. Оптужен је од стране генерала [[Адам Кустин|Адама Кустина]] да лоше води операције на Рајни. Ослобођен је оптужби. Постављен је на чело војске намењене за [[Борбе у Италији у оквиру Француских револуционарних ратова|рат у Италији]]. Оптужен је за заверу против [[Национални конвент|Конвента]] због чега је тринаест месеци провео у затвору у Паризу. Након ослобађања, поверена му је команда над војском која је бранила југоисточну границу од Аустријанаца. По [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновом]] доласку на власт, Келерман је био један од чланова Сената (1800), а следеће године постављен је за председника Сената. Од 1804. године је почасни маршал Француске, а 1808. године стекао је титулу војводе од Валмија. Његова дуга каријера и богато искуство учинили су га једним од Наполеонових највреднијих помоћника. Келерман је 1814. године гласао за уклањање краља. Умро је у Паризу 1820. године. Сахрањен је на гробљу [[Пер Лашез]].

Келерман је имао сина, [[Франсоа Етјен Келерман|Франсоа Етјена Келермана]], истакнутог генерала Наполеонових ратова.

* Brown, Frederick . Père Lachaise: elysium as real estate. New York:. {{page1|location=|publisher=Viking Press. {{page|year=1973|isbn=978-0-670-54804-0|pages=61}} {{OCLC|698450}}.

* Chisholm, Hugh, ed. . "Kellermann, François Christophe de". Encyclopædia Britannica. 15 (11th ed.). {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press. (|year=1911)|id=|pages=}}. стр. 718.–719.