Култура Азербејџана — разлика између измена

м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м (Поправљене везе: Царска РусијаРуска Империја)
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
[[Датотека:Gates gelati.jpg|мини|Арапски натписи на [[Капије Генџеа|капијама Генџеа]]]]
{{Главни чланак|Калифат|Ширваншах|Кара Којнулу|Сафавиди|Кајарска династија}}
Пре него што је [[Ислам]] стигао у регион, регион изнад реке Арас, данас познат као Азербејџан, [[Јерменија]] и [[Грузија]], вековима је био под сасанидском иранском влашћу, а пре тога под партијанском иранском влашћу. Муслимански Арапи су поразили Сасаниде и [[Византиј]]це док су марширали у кавкаски регион. Арапи су учинили кавкаску Албанију вазалном државом након што се хришћански отпор, на чијем је челу [[кнез Јаваншир]], предао 667. године. Овога пута Арапи из [[Басра|Басре]] и [[Куфа|Куфе]] дошли су у Аран и заузели земље које су аутохтони народи напустили; Арапи су постали елита која поседује земљу.<ref name="ISBN 3">''A History of Islamic Societies'' by Ira Lapidus, p. 48. Cambridge University Press, Cambridge (1988),. {{page|year=|id=ISBN 0-521-77933-2|pages=}} (retrieved 7 June 2006).</ref> Упркос непрестаним отпорима малих обима, већина становника Азербајџана прешла је у ислам. Касније, у 10. и 11. веку, курдске династије [[Шедадиди|Шедадида]] и [[Равадиди|Равадида]] владале су деловима Арана.
 
=== Селџуци и државе наследнице ===
=== Ширваншах ===
{{Главни чланак|Ширваншах}}
[[Ширван Шах]]<ref name="EIB">Barthold, W., C.E. Bosworth "Shirwan Shah, Sharwan Shah. "Encyclopaedia of Islam. Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2nd edition</ref> или Шарван Шах,<ref name="EIB" /> била је титула у средњовековним исламским временима азербејџанског народа.<ref name="EIB"/> Ширваншах је успоставио династију која је владала Аранском регијом (данашња Азербејџанска Република) као и деловима Дагестана,<ref>''Russia and Azerbaijan: A Borderland in Transition'', Columbia University, 1995, p.&nbsp;2,. {{page|year=|id=ISBN 0-231-07068-3|pages=}}: ''"In the fifteenth century this dynasty of Shirvanshahs flourished north of the Araxes."''</ref> и били су владари Ширвана, историјског региона данашње Азербејџанске Републике. Ширваншаси су успоставили најдужу исламску династију у исламском свету.
 
=== Сафавиди и успон шиизма ===
 
==== Генџејски ћилим ====
Генџејски ћилими су препознатљиви по особености својих композиција и украсних шара. Генџејски ћилими укључују релативно мали број композиција ћилима, све у свему између 8 и 20 узорака. Казашки ћилими покривају око 16 композиција са различитим узорцима. [[Казах]], који се налази на северозападном делу Азербејџана, најпознатији је регион производње ћилима и такође је заслужан за казашке и борхалијске групе ћилима. Казашки ћилими имају геометријски [[Орнамент|орнаменталниорнамент]]ални узорак, композиција није веома сложена и са фокусом је на шематски приказ геометријских образаца, биљака и животиња. Украсни декор генџејских ћилима је богат и разноврстан, са фокусом на геометријске мотиве као и шематски приказ биљака и животиња.
 
==== Карабашки ћилим ====
 
=== Класично доба ===
Осим епске [[Прича о Деде Коркуту|приче о Деде Коркуту]], која вероватно датира из 9. века наше ере<ref name="birchwood">{{Cite book|title=Cultural Encounters Between East and West, 1453-1699 |last=Birchwood |first=Matthew |authorlink= |author2=Dimmock, Matthew |year=2005 |publisher=Cambridge Scholars Press |location= |id=ISBN 1-904303-41-2 |url=https://books.google.com/books?id=U5zTAHQfI4MC&pg=PA111&lr=&as_brr=3&sig=k8KoWXikzMpY0TYXRqvQolfXjh4|pages=111}}</ref> и први пут је транскрибована до 14. века,<ref name="birchwood" /> најстарија позната фигура у азербејџанској књижевности био је [[Пур Хасан Асфараини]], који је саставио [[Диван (књижевност)|диван]] који се састоји од персијских и турских [[Газел|газелагазел]]а.<ref name="beale">{{cite book|title=An Oriental Biographical Dictionary |last=Beale |first=Thomas William |authorlink= |author2=[[Henry George Keene (1826–1915)|Keene, Henry George]]|year=1894 |publisher=W. H. Allen |location= |id=|url=https://books.google.com/books?id=lxgaAAAAIAAJ&pg=PA311|pages=311}}</ref><ref name="caferoglu">A. Caferoglu, "Adhari(azeri)", in ''Encyclopedia of Islam'', (new edition), Vol. 1, (Leiden, 1986)</ref> У персијским газелима он је користио своје име, док су његови турски газели били састављени под именом Хасан Оглу.<ref name="beale" />
 
[[Незами Ганџави]], рођен у [[Генџе]]у, сматра се највећим романтичним епским песником у [[Персијска књижевност|персијској књижевности]], који је персијски епу унео колоквијални и реалистички стил.<ref name="britannica">Encyclopædia Britannica, [http://www.britannica.com/eb/article-9055636 "Nezami"]</ref><ref name="Oxford">Dr. Julie Scott Meisami, ''"The Haft Paykar: A Medieval Persian Romance (Oxford World's Classics)", [[Oxford University|Oxford University Press]] (T), 1995,. {{page|year=|id=ISBN 0-19-283184-4|pages=}}, [http://www.azargoshnasp.net/famous/nezami/nezamijuliascott.htm extract]</ref> Његово наслеђе је широко прихваћено и дељено од стране Азербејџана, Ирана, Авганистана и [[Таџикистан]]а.
 
У 14. веку, Азербејџан је био под контролом туркијских племенских конфедерација [[Кара Којунлу]] и [[Ак Којунлу]]. Међу песницима овог периода били су [[Кади Буран ал-Дин]], [[Џаханшах Кара Којунлу|Хакики]] (псеудоним Џахан-шах Кара Којунлу) и [[Хабиби]].<ref name="tyrrell1">{{cite book|title=Aesopian Literary Dimensions of Azerbaijani Literature of the Soviet Period, 1920-1990 |last=Tyrrell |first=Maliheh S. |authorlink= |year=2001 |publisher=Lexington Books |location= |id=ISBN 0-7391-0169-2 |url=https://books.google.com/books?id=h4N_dneMybQC&pg=PA12&ei=y7WOR6CyMY7-iAGM5OCqBw&sig=8RumFz-tWwZvJRQSwNWCL8IBOXM|pages=12}}</ref> Крај 14. века био је и период књижевних почетака [[Имададин Несими|Имададина Несимија]],<ref>{{cite book|last=Průšek |first=Jaroslav |authorlink= |editor= |others= |title=Dictionary of Oriental Literatures |origyear=|url= |accessdate=|edition= |series= |year=1974 |publisher=Basic Books |location= |language= |id=|oclc= |doi= |id= |chapter= |chapterurl= |pages=138}}</ref> једног од највећих турских<ref name="baldick">{{cite book|last=Baldick |first=Julian |authorlink= |editor= |others= |title=Mystical Islam: An Introduction to Sufism |origyear=|url= |accessdate=|edition= |series= |year=2000 |publisher=I. B. Tauris |location= |language= |id=ISBN 1-86064-631-X |oclc= |doi= |id= |chapter= |chapterurl= |pages=103}}</ref><ref name="burrill">{{cite book|last=Burrill |first=Kathleen R.F. |authorlink= |editor= |others= |title=The Quatrains of Nesimi Fourteenth-Century Turkic Hurufi |origyear=|url= |accessdate=|edition= |series= |year=1972 |publisher=Walter de Gruyter GmbH & Co. KG |location= |language= |id=ISBN 90-279-2328-0 |oclc= |doi= |id= |chapter= |chapterurl= |pages=}}</ref><ref name="cambridge">{{cite book|last=Lambton |first=Ann K. S. |authorlink= |author2=Holt, Peter Malcolm |author3=Lewis, Bernard |editor= |others= |title=The Cambridge History of Islam |origyear=|url= |accessdate=|edition= |series= |year=1970 |publisher=Cambridge University Press |location= |language= |id=ISBN 0-521-29138-0 |oclc= |doi= |id= |chapter= |chapterurl= |pages=689}}</ref> [[Хуруфизам|хуруфистичких]] мистичних песника с краја 14. и почетка 15. века<ref name="nesimibritannica">{{cite web
{{Главни чланак|Мејхана}}
[[Датотека:1990 CPA 6249.jpg|мини|десно|Совјетска поштанска маркица која приказује музичке инструменте Азербејџана]]
Мејхана је карактеристична азербејџанска књижевна и народна усмена традиција,<ref>{{cite book|title=Encyclopaedia of the Muslim World |last=Bahl |first=Taru |authorlink= |author2=Syed, M. H. |publisher=Anmol Publications PVT |location= |isbn=978-81-261-1419-1 |url=https://books.google.com/books?id=MJTdr3JI46wC&pg=PA25 |page=25 }}</ref> која се састоји од песме без пратње коју изводи једна или више особа импровизујући на одређену тему. Име овог жанра потиче од традиционалног турског meyhane ([[механа]]), који је и сам настао из персијских речи mey (вино) и hane (кућа).<ref>{{cite book|title=Culinary Cultures of the Middle East |last=Zubaida |first=Sami |authorlink= |author2=Tapper, Richard |year=1994 |publisher=IB Tauris in association with Centre of Near and Middle Eastern Studies, School of Oriental and African Studies, University of London |location= |isbn=978-1-85043-742-0 |url=https://books.google.com/books?id=fOA6AAAAMAAJ |page=85 }}</ref> Још од средњег века, механе су била места где су песници окупљали како би размењивали стихове на импровизовани начин, понекад се шалећи и омаловажавајући једни друге. На крају такмичења публика би утврдила који је песник импровизовао најелегантније и паметније стихове и прогласила га победником. Ова такмичења се могу поредити са савременим такмичењима за импровизацију поезије или чак са [[Репреп битка|реп биткама]]ма.
 
=== Музички инструменти ===
 
== Национални празници ==
[[Датотека:Man in ancient Azerbaijani military uniform, Baku, Azerbaijan - 20100319.jpg|мини|uprightусправно|Мушкарац са древним азербејџанским оклопом током прославе Новруз у Бакуу.]]
{{Главни чланак|Празници у Азербејџану}}
Најпознатији традиционални азербејџански празник је [[Новруз Бајрам]], који је традиционална прослава древне [[Нова година|Нове године]]. Новруз је породични одмор. Увече, пред празник, читава породица се окупља око празничног стола са разним јелима како би Нову годину учинила богатом. Празник траје неколико дана и завршава се свечаним јавним плесом и другом забавом народних група и такмичењима националних спортова. Током [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], прослава Новруза је била генерално незванична, а понекад чак и забрањена.<ref>{{citation|title=What exactly is Novruz Bayram|periodical=Azerbaijan Today|last=Waters|first=Zena|issue=12|accessdate=22. 03. 2009|url=http://www.azerbaijantoday.az/ARCHIVE/12/life1.html|date=April–May 2005|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110514214646/http://www.azerbaijantoday.az/ARCHIVE/12/life1.html|archive-date=14. 05. 2011.}}</ref> Од независности Азербејџана, Новруз је постао званични празник. Обично припрема за Новруз почиње месец дана пре празника. Сваки уторак у наредне 4 недеље посвећен је једном од четири елемента - вода, ватра, земља и ветар.<ref name="nowaze">{{cite web|url=http://www.azerembassy-kuwait.org/index.php?option=com_content&view=article&id=167:international-day-of-nowruz-21-march-&catid=8:news-a-events&Itemid=37 |title=International Day of Nowruz- 21 March |publisher=Azerembassy-kuwait.org |date=17. 03. 2010 |accessdate=4. 01. 2011 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110513014137/http://www.azerembassy-kuwait.org/index.php?option=com_content&view=article&id=167:international-day-of-nowruz-21-march-&catid=8:news-a-events&Itemid=37 |archive-date=13. 05. 2011. }}</ref><ref>{{cite web|url=http://en.trend.az/news/official/chronicle/1657130.html |title=Azerbaijan marks Novruz holiday |publisher=En.trend.az |date=20. 03. 2010 |accessdate=4. 01. 2011}}</ref>
363.220

измена