Лаокоон и његови синови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 19:
'''Лаокоон и његови синови''', и '''Лаокоонова група''' ({{јез-итал|Gruppo del Laocoonte}}), једна је од најпознатијих [[Античко грчка уметност|античких]] [[вајарство|скулптура]] откад је откривена у [[Рим]]у [[1506]]. године и јавно изложена у [[Ватикан]]у, гдје се налази и данас. Врло је вјероватно да је ријеч о истој скулптури коју је хвалио римски писац о умјетности, [[Плиније Старији]]. Фигуре које чине скулптуру су приближно природне величине, група је висине нешто више од 2 м, а приказана је [[митологија|митолошка]] легенда гдје су тројански свештеник [[Лаокоон]] и његови синови [[Антифант]] и [[Тимбреј]] нападнути морским змијама.
Група је описана „прототипном иконом људске агоније” у западној умјетности, а за разлику од агонија у хришћанској умјетности гдје се приказују [[Христ]]ове муке и мучеништва, ова патња нема откупитељску моћ нити награду, исказана кроз искривљене изразе лица које се слажу са тијелима у борби, посебно са самим Лаокооном, и са детаљима напрезања видљивим на његовом тијелу.
Плиније приписује ово дјело, тада у палати цара Тита, тројици грчких вајара са острва [[Родос]]а: Агесандру, Атенодору и Полидору, али не даје датум ни наручиоца дјела. По стилу се сматра „једним од најљепших примјера (такозваног) хеленистичког барока” и свакако у грчкој традицији, али није познато да ли је ријеч о оригиналном дјелу или копији раније скулптуре, вјероватно у бронзи, нити да ли је настала као грчка или римска наруџба. Становиште да је ријеч о оригиналном дјелу из 2. вијека прије н. е. сада има мало или нимало присталица, мада Лаокоонову групу многи још увијек сматрају копијом таквог дјела насталог у раном царском периоду, вјероватно на основу [[бронза]]ног оригинала. Други тврде да је вјероватно оригинално дјело каснијег периода, у [[пергам]]ском стилу из неких два стољећа раније. У оба случаја, вјероватно је наручена за дом богатог Римљанина, највјероватније из царске породице. Предложени су различити датуми за настанак групе, који се крећу од око 200. године прије н. е. до 70-тих година нове ере, мада се данас предност даје датуму у вријеме Јулије-Клаудијеве династије [између 27. г. прије н. е. и 68. г. н. е.].
Ред 27:
== Полемика око недостајућих дијелова Лаокоонове групе ==
Када је статуа откривена, недостајала је Лаоконова десна рука, заједно са дијелом длана једног и десне руке другог његовог сина. Репрезентација ових изгубљених дијелова је била предмет расправе између умјетника и критичара умјетности. [[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]] је сматрао да су изгубљене десне руке пружале изнад рамена у правцу леђа, а други су, међутим, тврдили да је исправније претпоставити да су руке биле испружене према споља, у херојском гесту. Тадашњи папа је објавио неформално такмичење између вајара за обнову руку у ком је судио [[Рафаело Санти|Рафаело]].
Године [[1906]]. [[археологија|археолог]], трговац умјетнинама и директор Музеја античког вајарства Барацо, Лудвиг Полак, открио је мермерни шалф руке у градитељском врту у Риму. Увидјевши типолошку сличност са Лаокооновом групом, доставио га је Ватиканским музејима гдје је остао у складиштима пола стољећа. Педесетих година прошлог вијека, Музеј је рекао да је ова рука, која је била савијена на начин на који је Микеланђело претпоставио, припадала Лаокоону. Тако је статуа обновљена укључивањем нове руке. Раније обновљени дијелови руку синова су уклоњени. Током фазе њихове демонтаже, испитивање рупа клинова, жљебова и металних спојева показало је да је првобитно била ухваћена или реализована пирамидална композиција три тијела, што је јасно показало да су извођене различите интервенције у античком, ренесансном и модерном добу.
Ред 39:
== Литература ==
* Barkan, Leonard, ''Unearthing the Past: Archaeology and Aesthetics in the Making of Renaissance Culture''
* [[Mary Beard (classicist)|Beard, Mary]], [[Times Literary Supplement]], "Arms and the Man: The restoration and reinvention of classical sculpture", 2 February [http://tls.timesonline.co.uk/article/0,,25829-2465943_2,00.html subscription required], reprinted in ''Confronting the Classics: Traditions, Adventures and Innovations'', 2013 EBL ebooks online
* [[John Boardman (art historian)|Boardman, John]] ed., ''The Oxford History of Classical Art'', OUP. {{page|year=1993|isbn=978-0-19-814386-4|pages=}}
* "Chronology": Frischer, Bernard, Digital Sculpture Project: Laocoon, [http://www.digitalsculpture.org/laocoon/chronology/index.html "An Annotated Chronology of the “Laocoon” Statue Group"], 2009
| |||